Pređi na sadržaj

Evrotunel

Koordinate: 51° 00′ 45″ S; 1° 30′ 15″ I / 51.0125° S; 1.5041° I / 51.0125; 1.5041
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Evrotunel
Mapa tunela
Pregled
LokacijaLamanš (Doverski tesnac)
Koordinate51° 00′ 45″ S; 1° 30′ 15″ I / 51.0125° S; 1.5041° I / 51.0125; 1.5041
Statusaktivan
PočetakFokston, Kent, Engleska,
Ujedinjeno Kraljevstvo
(51° 05′ 50″ S; 1° 09′ 21″ I / 51.0971° S; 1.1558° I / 51.0971; 1.1558 (Folkestone Portal))
KrajKokel, Pa de Kale, O de Frans, Francuska
(50° 55′ 22″ S; 1° 46′ 49″ I / 50.9228° S; 1.7804° I / 50.9228; 1.7804 (Coquelles Portal))
Istorija
Otvoren
  • 6. maj 1994. (1994-05-06) (tunnel)
  • 1 June 1994 (freight)
  • 14 November 1994 (passenger service)
VlasnikGetlink
Operator
Tip (namena)Through-rail passenger and freight. Vehicle shuttle.
Tečnički podaci
Dužina koloseka50,45 km (31,35 mi)
Broj koloseka2 single track tunnels
1 service tunnel
Širina koloseka1.435 mm (4 ft 8 1⁄2 in) (standard gauge)
Elektrifikacija25 kV AC overhead lines, 5.87 m[1]
Operativna brzina160 km/h (99 mph) (track safety restrictions)
200 km/h (120 mph) (possible by track geometry, not yet allowed)[2]
Geološki profil tunela

Evrotunel (engl. Channel Tunnel, fr. Le tunnel sous la Manche) je železnički tunel ispod Lamanša 50,5 km dug koji povezuje Fokston u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kokel u Francuskoj. Na najnižoj tački tunel je na dubini od 75 metara.[3][4][5] Sa svojih 37,9 km (23,5 mi), tunel ima najdužu podvodnu sekciju od bilo kog tunela na svetu i treći je najduži železnički tunel na svetu. Ograničenje brzine za vozove kroz tunel je 160 km/h (100 mph).[6] Kanalski tunel je u vlasništvu i njime upravlja Getlink.

Tunel se koristi za prolaz brzih putničkih vozova Eurostar, Evrotunel šatl za prevoz drumskih vozila[7] i međunarodne teretne vozove.[8] Tunel je povezan od kraja do kraja sa brzim železničkim linijama LGV Nord u Francuskoj i Haj Spid 1 u Engleskoj. U 2017. godini železničkom službom prevezeno je 10,3 miliona putnika i 1,22 miliona tona tereta, a šatl je prevezao 10,4 miliona putnika, 2,6 miliona automobila, 51.000 autobusa i 1,6 miliona kamiona (što odgovara 21,3 miliona tona tereta).[9] Ovo se poredi sa 11,7 miliona putnika, 2,6 miliona kamiona i 2,2 miliona automobila morskim putem kroz Luku Dover.[10]

Ideja za potkanalnu vezu pojavila se još 1802,[11][12] ali su britanska politička elita i javni pritisak uvek odgađali izgradnju tunela zbog nacionalne sigurnosti.[13] Jedan rani neuspešni pokušaj izgradnje tunela napravljen je krajem 19. veka, na engleskoj strani, „u nadi da će iznuditi podršku engleske vlade“.[14] Konačni uspešni projekat izgradnje Evrotunela, počeo je 1988, i završen je 1994. Početna predviđanja budžeta su bila 4,650 milijardi funti što je pokrilo oko 80% cene izgradnje tunela. Poduhvat koji je bio procenjen na 5,5 milijardi funti 1985. godine,[15] bio je u to vreme najskuplji građevinski projekat koji je ikad predložen. Trošak je konačno iznosio 9 milijardi funti (ekvivalentno 16 milijardi funti u 2019. godini), što je znatno više od predviđenog budžeta.[16][17]

Od izgradnje, tunel je imao nekoliko problema. Požar je zaustavio izgradnju tunela.[18][19] Ilegalni emigranti pokušali su da iskoriste tunel kako bi ušli u Veliku Britaniju,[20][21][22] što je izazvalo manje diplomatske probleme oko izbegličkog kampa u neposrednoj blizini tunela sa francuske strane i njegovog zatvaranja 2002.[23]

Poreklo

[uredi | uredi izvor]

Raniji predlozi

[uredi | uredi izvor]

Godine 1802, Albert Matje-Favier, francuski rudarski inženjer, izneo je predlog za tunel ispod Lamanša, sa osvetljenjem od uljnih lampi, konjskim zapregama i veštačkom ostrvom postavljenim na sredini kanala zarad promene konja.[11] Dizajn Matje-Faviera predviđao je prokopani tunel na dva nivoa sa gornjim tunelom koji se koristi za transport, a donjim za protok podzemnih voda.[24]

Godine 1839, Francuz Eme Tome de Gamond, izvršio je prva geološka i hidrografska istraživanja na Kanalu, između Kalea i Dovera. Tome de Gamond je istražio nekoliko šema i 1856. godine izneo je predlog Napoleonu III za iskopavanje železničkog tunela od rta Gris-Nez do Ist Vir Pojnta sa lukom/vazdušnim oknom na Varn sprudu[25][26] po ceni od 170 miliona franaka, ili manje od 7 miliona funti.[27]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Institution of Civil Engineers (Great Britain) (1995). The Channel Tunnel: Transport systems, Volume 4. 108. Thomas Telford. str. 22. ISBN 9780727720245. 
  2. ^ The Channel Tunnel: Terminals. Thomas Telford. 1993. ISBN 978-0-7277-1939-3. 
  3. ^ „Folkestone Eurotunnel Trains”. Transworld Leisure Limited. Pristupljeno 11. 2. 2017. 
  4. ^ Institute of Civil Engineers p. 95Šablon:Inconsistent
  5. ^ Wise, Jeff (1. 10. 2009). „Turkey Building the World's Deepest Immersed Tube Tunnel”. Popular Mechanics. Arhivirano iz originala 17. 5. 2014. g. 
  6. ^ Dumitrache, Alina (24. 3. 2010). „The Channel Tunnel – Traveling Under the Sea”. AutoEvolution. Pristupljeno 2. 8. 2014. 
  7. ^ Anderson, pp. xvi–xvii
  8. ^ Chisholm, Michael (1995). Britain on the edge of Europe. London: Routledge. str. 151. ISBN 0-415-11921-9. 
  9. ^ „Traffic figures”. GetLink Group. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  10. ^ „About/Performance”. Port of Dover. Arhivirano iz originala 12. 04. 2022. g. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  11. ^ a b Whiteside 1962, str. 17
  12. ^ „The Channel Tunnel”. library.thinkquest.org. Arhivirano iz originala 12. 12. 2007. g. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  13. ^ Wilson pp. 14–21
  14. ^ Paddy at Home ("Chez Paddy") (2nd izd.). Chapman & Hall Covent Garden, London. 1887. 
  15. ^ Veditz, Leslie Allen. „The Channel Tunnel – A Case Study” (PDF). Fort McNair, Washington, D.C., U.S.: The Industrial College of the Armed Forces, National Defense University. str. 8. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 12. 2016. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  16. ^ „How the Channel Tunnel was Built”. Folkestone, England / Coquelles Cedex France: Eurotunnel Group. Pristupljeno 9. 12. 2016. „It was at the time the most expensive construction project ever proposed and the cost finally came in at £9 billion.” 
  17. ^ Flyvbjerg et al. p. 12
  18. ^ „Channel tunnel fire worst in service's history”. The Guardian. 12. 9. 2008. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  19. ^ „Thousands freed from Channel Tunnel after trains fail”. BBC News. 19. 12. 2009. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  20. ^ „Four men caught in Channel Tunnel”. BBC News. 4. 1. 2008. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  21. ^ „Sangatte refugee camp”. The Guardian. UK. 23. 5. 2002. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  22. ^ „French Channel Tunnel train drivers 'haunted' by migrant deaths”. The Daily Telegraph. 1. 10. 2015. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  23. ^ „Sangatte refugee camp”. The Guardian. UK. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  24. ^ „Channel Tunnel History”. Eurotunnel. Arhivirano iz originala 22. 07. 2012. g. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  25. ^ Whiteside 1962, str. 18–23
  26. ^ Wilson, Keith (januar 1994). Channel Tunnel Visions, 1850-1945. London: Hambledon Press. str. 6. ISBN 978-1852851323. 
  27. ^ „The Proposed Tunnel Between England and France” (PDF). The New York Times. 7. 8. 1866. Pristupljeno 3. 1. 2008. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Evrotunel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Евротунел&oldid=27996611”