Eksperimenti u Vipeholmu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zgrada bolnice Vipeholm danas služi kao srednja škola

Eksperimenti u Vipeholmu predstavljaju seriju medicinskih istraživanja sprovedenih nad pacijentima i zaposlenima u bolnici za osobe sa "teško lečivom mentalnom zaostalošću" Vipeholm, u Lundu, u periodu 1945-1955. godine. Sastojali su se od pokušaja prevencije karijesa upotrebom različitih vitamina i minerala (1946-1947.), eksperimenata izazivanja karijesa slatkišima (1947-1951.) i eksperimenata kojima je trebalo utvrditi uticaj konzumacije hleba na zdravlje zuba (1953-1955.). Ovi eksperimenti su kasnije doveli do značajne debate o pitanjima medicinske etike među istraživačima.[1]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Zdravlje zuba u Švedskoj na početku 20. veka bilo je na jako lošem nivou. Godine 1942. karijes je imalo 99,9% regruta u švedskoj vojsci.[2] Karijes se često javljao čak i na mlečnim zubima kod trogodišnje dece. [3] Javna stomatološka zdravstvena zaštita uvedena je 1938. godine.[4]  Bilo je teško smanjiti troškove stomatološke nege [5] jer uzrok onoga što se u narodu nazivalo "truljenje zuba" još uvek nije bio poznat. Istraživači u Švedskoj i van nje pitali su se da li je karijes opšta bolest poput tuberkuloze ili su možda truljenje zuba uzrokovale bakterije.[6] Zbog toga je Riksdag 1939. naložio sprovođenje studije koja bi utvrdila uzroke karijesa i načine na koje se on može sprečiti.[7]

Vipeholm[uredi | uredi izvor]

Bolnica Vipeholm u istočnom Lundu bila je specijalizovana državna institucija za lečenje onoga što se tada nazivalo ”teško lečiva mentalna zaostalost”.  Kada se otvorila 1935. godine, bila je 95. ustanova takvog tipa u zemlji. U nju su uglavnom smeštani muškarci, ali i žene i deca, čije potrebe nisu mogle biti zadovoljene u drugim ustanovama.[8]Ono što je bolnicu Vipeholm činilo pogodnom za istraživanje je bilo to da je u njoj živelo oko 1000 pacijenata i 300 zaposlenih koji su boravili u istom prostoru i jeli istu hranu tokom dužeg vremena. Dakle, ovde je postojala stabilna i kontrolisana populacija pogodna za višegodišnja istraživanja.

Eksperimenti[uredi | uredi izvor]

Pokušaji prevencije karijesa počeli su 1945. godine, po nalogu parlamenta, i podrazumevali su upotrebu vitamina i imali su za cilj da poboljšaju zdravlje zuba svih učesnika. Istraživači smatraju da je ovo imalo pozitivan učinak na učesnike. Međutim, isti istraživači kritikuju činjenicu da ni pacijenti, a  ni njihovi rođaci nisu dali svoju saglasnost. Tokom eksperimenta sa hlebom, ispitivan je uticaj lepljivog, tvrdog i starog hleba. Eksperiment sa hlebom nije dao nikakve rezultate i nikada nije publikovan. Eksperiment o kome se najviše pričalo bio je eksperiment sa šećerima. Za razliku od prethodnih pokušaja koji su bili preventivnog tipa i koji su za cilj imali da pomognu učesnicima, ovo je bio eksperiment koji je za cilj imao da ošteti zube učesnika i izazove karijes. Riksdag je o ovoj promeni obavešten tek kada je eksperiment bio završen.[1]

U eksperimentu izazivanja karijesa učestvovalo je samo oko 150 zaposlenih (i kasnije su isključeni iz studije jer su mnogi svoj deo slatkiša davali drugima) . Pacijenti koji su pružali otpor takođe nisu uključeni u studiju jer nikakav oblik nasilja nije bio dozvoljen. Od 1000 pacijenata i 300 zaposlenih samo 630 pacijenata je na kraju učestvovalo u studiji. Učesnici su bili podeljeni u 8 grupa i stavljeni su na poseban režim ishrane. Svi su nastavili da uzimaju vitamine, a energetski sadržaj u osnovnoj ishrani bio je redukovan na 1800 kcal dnevno. Jedna grupa je bila samo na osnovnoj ishrani. Ostali su uz osnovnu ishranu dobijali dodatke od 150 g margarina, 300 g šećera u napitku, lepljivi (sveži) pšenični hleb ili manje lepljivi (24 sata star) pšenični hleb. Tri grupe su uz hranu dobijale 150-250 g šećera u napitku i 22 karamele dnevno, odnosno 8 bombona dnevno ili 24 bombona dnevno između obroka.[2]  Dakle manja grupa ljudi je bila uključena u tzv. eksperiment sa karamelama. Među njima, desetak pacijenata je dobio 10-17 novih lezija karijesa, a još oko 50 pacijenata je dobilo do 6 novih lezija. Prilikom revizije istraživanja 1949. godine primećeno je da je 50-ak pacijenata imalo potpuno uništene zube.[9] Pacijenti su imali dosadnu svakodnevnicu u Vipeholmu i veoma pozitivno su gledali na deljenje karamela.  Karamele su bile specijalno napravljene: velike da se moraju dugo žvakati i lepljive da bi se lepile za površinu zuba.[10] Novi slučajevi karijesa bili su beleženi  i lezije eventualno popravljane od strane posebno postavljenih stomatologa.

Ishod[uredi | uredi izvor]

Istraživanja u Vipeholmu bila su od velikog značaja za stomatologiju kako u Švedskoj tako i van nje i danas je stopa oboljevanja od karijesa značajno smanjena. Rezultati istraživanja doveli su do saznanja o tome šta uzrokuje karijes. Uticaj šećera na zube je dokazan. Posledica je bila da su preporuke za higijenu zuba bile u potpunosti izmenjene i da se aktivnost Nacionalne stomatološke službe preusmerila sa  lečenja na prevenciju. Dvoje istraživača iz Vipeholma: Lisa Svenander Lanke i Bu Krase, nastavili su saradnju nakon što je istraživanje završeno  1955. godine, i promovisali ideju da je konzumacija  veće količine slatkiša u toku jednog dana u nedelji manje opasna od umerenije količine raspoređene  tokom čitave nedelje, što je dovelo do stvaranja koncepta  tzv. ”subotnjih slatkiša” (šv. lördagsgodis) [11]

Etički aspekti[uredi | uredi izvor]

Studije o etičkim aspektima eksperimenata u Vipeholmu pojavile su se tek 1990-ih. [12] Švedski ombudsman za osobe sa invaliditetom izjavio je 2000. godine da rezultati studije ne opravdavaju njene "ekscese".[13]

Eksperimenti u Vipeholmu i kultura[uredi | uredi izvor]

Švedska autorka Elin Lindholms objavila je 2020. godine dečju knjigu "Lepa je luka" (šv. Skön är hamnen) čija je radnja inspirisana eksperimentima.[14]

Švedski dugometražni film "Šećerni eksperiment" (šv. Sockerexperimentet) premijerno je prikazan 2023. godine. [15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b [Bommenel, Elin (2006). Sockerförsöket. Kariesexperimenten 1943–1960 på Vipeholms sjukhus för sinnesslöa. Lund: Arkiv förlag.].
  2. ^ a b ['Tandkaries och kolhydrater. Vipeholms-undersökningarna 1947–1951, Svensk Tandläkare-tidskrift', 1952:45, suppl. 1952]
  3. ^ Krasse, Bo (2001). „The Vipeholm Dental Caries Study: Recollections and Reflections 50 Years Later”. Journal of Dental Research (na jeziku: engleski). 80 (9): 1785—1788. ISSN 0022-0345. doi:10.1177/00220345010800090201. 
  4. ^ [Grahnén, Hans och Bäckman, Nils (1988) Tandvård för folket – förhistorien och spelet bakom folktandvårdens tillkomst år 1938, Umeå 1988]
  5. ^ [Möller, Tommy (2015) Svensk politisk historia. Strid och samverkan under 200 år. Lund: Studentlitteratur]
  6. ^ [Bommenel, Elin (2006)Sockerförsöket. Kariesexperimenten 1943–1960 på Vipeholms sjukhus för sinnesslöa. sid 119]
  7. ^ [”Medicinalstyrelsens odontologiska försöksverksamhet vid Vipeholms sjukhus i Lund”, Svensk tandläkare-tidskrift 1948:1]
  8. ^ [Hansson, Sara (2007). I den goda vårdens namn. Sinnesslövård i 1950-talets Sverige. Uppsala], kapitel 2.
  9. ^ Sugar experiments of mental patients, Innovations Report 2006-03-31
  10. ^ Gustafsson, B. E.; Quensel, C. E.; Lanke, L. S.; Lundqvist, C.; Grahnen, H.; Bonow, B. E.; Krasse, B. (1954). „The Vipeholm dental caries study; the effect of different levels of carbohydrate intake on caries activity in 436 individuals observed for five years”. Acta Odontologica Scandinavica. 11 (3-4): 232—264. ISSN 0001-6357. PMID 13196991. doi:10.3109/00016355308993925. 
  11. ^ Gustafsson, B. (1954). „The Vipeholm dental caries study; the effect of different levels of carbohydrate intake on caries activity in 436 individuals observed for five years.”. 
  12. ^ Petersson, Bo (1993). „The Mentally Retarded as Research Subjects: A Research ethics study of the Vipeholm Investigations 1945-1955”. Ideal And Reality: Applying Ethics In Theory And Practice (studies In Research Ethics). Göteborg: Centre for Research Ethics. 
  13. ^ Lööw, L (2000). „Ombudsman of the disabled: The excesses in Vipeholm are not worthy the result”. Läkartidningen. 97 (6): 616, 619. PMID 10707490. 
  14. ^ Lindholm, Elin (2020). Skön är hamnen. Idus förlag. ISBN 9176340562. 
  15. ^ „Filmstaden”. 9. 1. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bommenel, Elin (2006). Sockerförsöket: kariesexperimenten 1943-1960 på Vipeholms sjukhus för sinnesslöa. Lund. Arkiv förlag. ISBN 91-7924-199-9
  • Carlén-Nilsson, Cecilia; Holmér, Ulla (1998). Röster från Vipeholm. Lund: Stift. medicinhistoriska museerna i Lund och Helsingborg. ISBN 91-630-7135-5
  • Petersson, Bo (1994). Forskning och etiska koder: en introduktion till forskningsetik. Nora. Nya doxa. ISBN 91-88248-41-0
  • Nordlund, Christer (2006). Kariesforskning och tandvårdspolitik i Folkhemmet. Historisk Tidskrift 126 (4)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експерименти_у_Випехолму&oldid=27389867”