Eksploatacija dece

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Eksploatacija dece se odnosi na sistematsku prodaju dece, obično radi usvajanja od strane porodica iz razvijenog sveta, ali ponekad i u druge svrhe, uključujući trgovinu. Termin obuhvata širok spektar situacija i stepena ekonomske, socijalne i fizičke prinude. Akcije eksploatacije dece ili lokacije na kojima se one odvijaju ponekad se nazivaju fabrike beba ili farme beba.

Tržišta[uredi | uredi izvor]

Eksploatacija dece obično se odnosi na situacije gde se deca prodaju radi usvojenja, ali se takođe može odnositi i na situacije u kojima su deca žrtve trgovine ljudima kako bi se omogućio robovski rad. [1][2][3]

Odojčad koja su žrtve trgovine ljudima često su na kraju primorani da rade na plantažama, rudnicima i fabrikama, kao kućne pomoćnice ili seksualne radnice.[1][2][3] Postojao je mali broj tvrdnji o nekim akcijama eksploatacije dece koje su omogućile da odojčad bude mučena ili žrtvovana u crnoj magiji ili ritualima vračanja.[4][5][6] Nigerijski agenti bezbednosti su otkrili niz navodnih fabrika beba u poslednjih nekoliko godina, posebno u jugoistočnom delu zemlje.

Trgovina ljudima je rasprostranjena u zapadnoj Africi, gde su deca kupovana od svojih porodica da bi radila na plantažama, rudnicima i fabrikama ili kao kućne pomoćnice.

Drugi se prodaju u prostituciju, a ređe su mučeni ili žrtvovani u ritualima crne magije. [7]Trgovina ljudima, uključujući i prodaju dece, zabranjena je nigerijskim zakonom ali pre skoro 10 godina UNESCO izveštaj o trgovini ljudima u Nigeriji identifikovao je ovaj čin kao treći najčešći oblik kriminala u zemlji iza finanskijskih prevara i trgovine drogom, i situacija se sigurno nije poboljšala. Najmanje 10 dece se navodno svakog dana prodaje širom zemlje. Oni se sada prodaju poput robe i, kao odgovorna vlada, ne možemo dozvoliti da ovo i dalje postoji u državi Enugu“ Ifeanyi Ugwuanyi, guverner Enugua rekao je tokom otvaranja odbora prošlog meseca.[7]

Izvori[uredi | uredi izvor]

Trudnice se mogu suočiti sa ekonomskom ili socijalnom prinudom.[8] Ređe se suočavaju sa direktnom prinudom da se odreknu svoje novorođenčadi. Postoje retki izveštaji da su žene koje još nisu trudne, oplođivane da bi proizvodile novorođenčad za prodaju. [1][9]

Farme beba su prijavljene u Indiji,[10][11] Nigeriji,[6] Gvatemali,[12] Tajlandu, [8]Grčkoj [13]i Egiptu.[14]

Nigerija[uredi | uredi izvor]

Eksploatacija dece u Nigeriji je podskup trgovine ljudima. Ovaj čin se često odigrava u strukturama prerušenim u porodilišta, sirotišta, klinike i male fabrike[15] gde trudnice žive i rađaju bebe u zamenu za novčanu naknadu. Ovaj trend je podstaknut raznim faktorima, uključujući socijalnu premiju koju imaju trudnice i društvene stigme u vezi sa neplodnošću i trudnoćom tinejdžera. Crno tržište novorođenih beba se razvilo u nekim delovima zemlje kako bi se odojčad pružila bogatim porodicama koje preferiraju jeftinije i tajne metode kao zamenu za surogat majčinstvo, „in vitro” oplodnju, asistiranu reproduktivnu tehnologiju ili usvajanje putem socijalnih službi. [16]

Većina žena čija se deca prodaju su mlade neudate žene iz domaćinstava s nižim primanjima koje se boje socijalne stigmatizacije kao posledice neželjene tinejdžerske trudnoće. Neke od devojaka dolaze u fabriku beba nakon potrage klinike za abortus, dok su neke od njih otete.[16] Većina otkrivenih fabrika beba nalazi se u južnoj Nigeriji sa velikom učestalošću u Ondu, Ogunu, Imu, Akva Ibom Abiji i Anambri.[16]

Prvi javno prijavljen slučaj fabrike beba objavila je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu 2006.[16] godine. U 2008. godini, mreža fabrika beba koje su tvrdile da su sirotišta, otkrivena je u Enuguu, državi Enugu (Nigerija) pomoću policijskih racija.[3][17][18] Nigerijska policija je 2011. godine pretresla još dve bolnice čime je ugasila dve fabrike beba: u junu, trideset dve trudnice pronađene su u Abi, Abia, u bolnici „The Cross Foundation“[4][6][2]; u oktobru, sedamnaest trudnica (trideset prema nekim izvorima[19][20]) pronađeno je u Ihiali, Anabra u bolnici fondacije Iheanyi Ezuma.[21][5] U 2013. otkriveno je još pet fabrika beba, a još osam otkriveno je 2015.[16] godine. Neplodne žene su istaknute kao glavni pokrovitelji ovih fabrika beba zbog stigmatizacije parova bez dece  u južnoj Nigeriji i pitanja vezanih za kulturu prihvatljivosti surogatnosti i usvajanja. Ove prakse su doprinele rastu industrije koja rezultira fizičkim, psihološkim i seksualnim nasiljem nad žrtvama.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Rešavanje problema fabrika beba će koristiti višestruki pristup koji uključuje zagovaranje i donošenje zakona koji zabranjuju fabrike beba i trgovinu novorođenčadi i teške posledice za njihove pokrovitelje. Takođe, potrebni su programi za edukaciju mladih devojaka o sprečavanju neželjenih trudnoća. Trebalo bi istražiti metode poboljšanja svesti i prihvatljivosti usvajanja i surogatnosti i smanjenja administrativnih i pravnih prepreka vezanih za ove opcije za neplodne parove kako bi se umanjila važnost fabrika beba.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Newnham, David (23. 7. 2008). „The ‘shocking’ truth about hypnosis”. Nursing Standard. 22 (46): 26—27. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns.22.46.26.s29. 
  2. ^ a b v SPLETE, HEIDI (januar 2011). „Teens' Daily Marijuana Use Is On the Rise”. Pediatric News. 45 (1): 1—5. ISSN 0031-398X. doi:10.1016/s0031-398x(11)70002-9. 
  3. ^ a b v Cairoli & Waltner 1993
  4. ^ a b Umeh, C. A.; Onyi, S. C. (2014). „Case based rubella surveillance in Abia State, South East Nigeria, 2007–2011”. PeerJ. 2: 580. doi:10.7717/peerj.580. 
  5. ^ a b „News24”. African Studies Companion Online. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  6. ^ a b v Bradshaw, Peter Nicholas, (born 19 June 1962), film critic, The Guardian, since 1999, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  7. ^ a b Makinde, Olusesan Ayodeji (16. 11. 2015). „Infant Trafficking and Baby Factories: A New Tale of Child Abuse in Nigeria”. Child Abuse Review. 25 (6): 433—443. ISSN 0952-9136. doi:10.1002/car.2420. 
  8. ^ a b Seybold, Patricia (februar 2011). „Why the Huffington Post Is Successful”. Boston, MA. 
  9. ^ Egan, Joseph (2010). From Misery to Hope Encountering God in the Abyss of Suffering. Oxford, Bern, Berlin, Bruxelles, Frankfurt am Main, New York: Wien. ISBN 9783034302340. doi:10.3726/978-3-0353-0058-1/1.  line feed character u |title= na poziciji 20 (pomoć);
  10. ^ The Monastery & Farm Have Been Sold, University of Pittsburgh Press, str. 7—7, ISBN 9780822981107, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  11. ^ „Where you can buy from”. Chemical & Engineering News. 37 (28): 56. 13. 7. 1959. ISSN 0009-2347. doi:10.1021/cen-v037n028.p056. 
  12. ^ Ivens, Richard, (died 6 March 1931), Editor of Nottingham Guardian, 1887–1925, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  13. ^ Goodrich, R. W.; Bianchi, Luciana (1989), The Shocking Truth About Some “Proto-PN”, Springer Netherlands, str. 447—447, ISBN 9780792300038, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  14. ^ Mankiw, N. Gregory; Weil, David (decembar 1988). „The Baby Boom, The Baby Bust, and the Housing Market”. Cambridge, MA. 
  15. ^ Eseadi, Chiedu; Anyanwu, Joy I.; Ogbuabor, Shulamite E.; Ikechukwu-Ilomuanya, Amaka B. (2016). „Adverse Childhood Stress Experience Questionnaire”. PsycTESTS Dataset. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  16. ^ a b v g d Makinde, Olusesan Ayodeji; Olaleye, Olalekan; Makinde, Olufunmbi Olukemi; Huntley, Svetlana S.; Brown, Brandon (23. 6. 2016). „Baby Factories in Nigeria”. Trauma, Violence, & Abuse. 18 (1): 98—105. ISSN 1524-8380. doi:10.1177/1524838015591588. 
  17. ^ „Behavior: Mothers reveal their baby faces”. Science News. 164 (15): 237—237. 2. 7. 2009. ISSN 0036-8423. doi:10.1002/scin.5591641512. 
  18. ^ Beck, M. L.; Freihaut, B.; Henry, R.; Pierce, S.; Bayer, W. L. (januar 1975). „A serum haemagglutinating property dependent upon polycarboxyl groups”. British Journal of Haematology. 29 (1): 149—156. ISSN 0007-1048. PMID 32. 
  19. ^ „Never-Pregnant Teenagers More Effective Users of Contraceptives Than Those Previously Pregnant”. Family Planning Perspectives. 15 (3): 137. maj 1983. ISSN 0014-7354. doi:10.2307/2134735. 
  20. ^ Holt, Amanda (18. 3. 2011). „‘The terrorist in my home’: teenagers' violence towards parents - constructions of parent experiences in public online message boards”. Child & Family Social Work. 16 (4): 454—463. ISSN 1356-7500. doi:10.1111/j.1365-2206.2011.00760.x. 
  21. ^ Renaud, B.; Buda, M.; Lewis, B. D.; Pujol, J. F. (15. 9. 1975). „Effects of 5,6-dihydroxytryptamine on tyrosine-hydroxylase activity in central catecholaminergic neurons of the rat”. Biochemical Pharmacology. 24 (18): 1739—1742. ISSN 0006-2952. PMID 17. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Egan, Joseph (2010). From Misery to Hope Encountering God in the Abyss of Suffering. Oxford, Bern, Berlin, Bruxelles, Frankfurt am Main, New York: Wien. ISBN 9783034302340. doi:10.3726/978-3-0353-0058-1/1.  line feed character u |title= na poziciji 20 (pomoć);

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експлоатација_деце&oldid=27675080”