Експлоатација деце

С Википедије, слободне енциклопедије

Експлоатација деце се односи на систематску продају деце, обично ради усвајања од стране породица из развијеног света, али понекад и у друге сврхе, укључујући трговину. Термин обухвата широк спектар ситуација и степена економске, социјалне и физичке принуде. Акције експлоатације деце или локације на којима се оне одвијају понекад се називају фабрике беба или фарме беба.

Тржишта[уреди | уреди извор]

Експлоатација деце обично се односи на ситуације где се деца продају ради усвојења, али се такође може односити и на ситуације у којима су деца жртве трговине људима како би се омогућио робовски рад. [1][2][3]

Одојчад која су жртве трговине људима често су на крају приморани да раде на плантажама, рудницима и фабрикама, као кућне помоћнице или сексуалне раднице.[1][2][3] Постојао је мали број тврдњи о неким акцијама експлоатације деце које су омогућиле да одојчад буде мучена или жртвована у црној магији или ритуалима врачања.[4][5][6] Нигеријски агенти безбедности су открили низ наводних фабрика беба у последњих неколико година, посебно у југоисточном делу земље.

Трговина људима је распрострањена у западној Африци, где су деца купована од својих породица да би радила на плантажама, рудницима и фабрикама или као кућне помоћнице.

Други се продају у проституцију, а ређе су мучени или жртвовани у ритуалима црне магије. [7]Трговина људима, укључујући и продају деце, забрањена је нигеријским законом али пре скоро 10 година UNESCO извештај о трговини људима у Нигерији идентификовао је овај чин као трећи најчешћи облик криминала у земљи иза финанскијских превара и трговине дрогом, и ситуација се сигурно није побољшала. Најмање 10 деце се наводно сваког дана продаје широм земље. Они се сада продају попут робе и, као одговорна влада, не можемо дозволити да ово и даље постоји у држави Енугу“ Ifeanyi Ugwuanyi, гувернер Енугуа рекао је током отварања одбора прошлог месеца.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

Труднице се могу суочити са економском или социјалном принудом.[8] Ређе се суочавају са директном принудом да се одрекну своје новорођенчади. Постоје ретки извештаји да су жене које још нису трудне, оплођиване да би производиле новорођенчад за продају. [1][9]

Фарме беба су пријављене у Индији,[10][11] Нигерији,[6] Гватемали,[12] Тајланду, [8]Грчкој [13]и Египту.[14]

Нигерија[уреди | уреди извор]

Експлоатација деце у Нигерији је подскуп трговине људима. Овај чин се често одиграва у структурама прерушеним у породилишта, сиротишта, клинике и мале фабрике[15] где труднице живе и рађају бебе у замену за новчану накнаду. Овај тренд је подстакнут разним факторима, укључујући социјалну премију коју имају труднице и друштвене стигме у вези са неплодношћу и трудноћом тинејџера. Црно тржиште новорођених беба се развило у неким деловима земље како би се одојчад пружила богатим породицама које преферирају јефтиније и тајне методе као замену за сурогат мајчинство, „in vitro” оплодњу, асистирану репродуктивну технологију или усвајање путем социјалних служби. [16]

Већина жена чија се деца продају су младе неудате жене из домаћинстава с нижим примањима које се боје социјалне стигматизације као последице нежељене тинејџерске трудноће. Неке од девојака долазе у фабрику беба након потраге клинике за абортус, док су неке од њих отете.[16] Већина откривених фабрика беба налази се у јужној Нигерији са великом учесталошћу у Онду, Огуну, Иму, Аква Ибом Абији и Анамбри.[16]

Први јавно пријављен случај фабрике беба објавила је Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу 2006.[16] године. У 2008. години, мрежа фабрика беба које су тврдиле да су сиротишта, откривена је у Енугуу, држави Енугу (Нигерија) помоћу полицијских рација.[3][17][18] Нигеријска полиција је 2011. године претресла још две болнице чиме је угасила две фабрике беба: у јуну, тридесет две труднице пронађене су у Аби, Абиа, у болници „The Cross Foundation“[4][6][2]; у октобру, седамнаест трудница (тридесет према неким изворима[19][20]) пронађено је у Ихиали, Анабра у болници фондације Iheanyi Ezuma.[21][5] У 2013. откривено је још пет фабрика беба, а још осам откривено је 2015.[16] године. Неплодне жене су истакнуте као главни покровитељи ових фабрика беба због стигматизације парова без деце  у јужној Нигерији и питања везаних за културу прихватљивости сурогатности и усвајања. Ове праксе су допринеле расту индустрије која резултира физичким, психолошким и сексуалним насиљем над жртвама.

Превенција[уреди | уреди извор]

Решавање проблема фабрика беба ће користити вишеструки приступ који укључује заговарање и доношење закона који забрањују фабрике беба и трговину новорођенчади и тешке последице за њихове покровитеље. Такође, потребни су програми за едукацију младих девојака о спречавању нежељених трудноћа. Требало би истражити методе побољшања свести и прихватљивости усвајања и сурогатности и смањења административних и правних препрека везаних за ове опције за неплодне парове како би се умањила важност фабрика беба.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Newnham, David (23. 7. 2008). „The ‘shocking’ truth about hypnosis”. Nursing Standard. 22 (46): 26—27. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns.22.46.26.s29. 
  2. ^ а б в SPLETE, HEIDI (јануар 2011). „Teens' Daily Marijuana Use Is On the Rise”. Pediatric News. 45 (1): 1—5. ISSN 0031-398X. doi:10.1016/s0031-398x(11)70002-9. 
  3. ^ а б в Cairoli & Waltner 1993
  4. ^ а б Umeh, C. A.; Onyi, S. C. (2014). „Case based rubella surveillance in Abia State, South East Nigeria, 2007–2011”. PeerJ. 2: 580. doi:10.7717/peerj.580. 
  5. ^ а б „News24”. African Studies Companion Online. Приступљено 3. 1. 2019. 
  6. ^ а б в Bradshaw, Peter Nicholas, (born 19 June 1962), film critic, The Guardian, since 1999, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Приступљено 3. 1. 2019 
  7. ^ а б Makinde, Olusesan Ayodeji (16. 11. 2015). „Infant Trafficking and Baby Factories: A New Tale of Child Abuse in Nigeria”. Child Abuse Review. 25 (6): 433—443. ISSN 0952-9136. doi:10.1002/car.2420. 
  8. ^ а б Seybold, Patricia (фебруар 2011). „Why the Huffington Post Is Successful”. Boston, MA. 
  9. ^ Egan, Joseph (2010). From Misery to Hope Encountering God in the Abyss of Suffering. Oxford, Bern, Berlin, Bruxelles, Frankfurt am Main, New York: Wien. ISBN 9783034302340. doi:10.3726/978-3-0353-0058-1/1.  line feed character у |title= на позицији 20 (помоћ);
  10. ^ The Monastery & Farm Have Been Sold, University of Pittsburgh Press, стр. 7—7, ISBN 9780822981107, Приступљено 3. 1. 2019 
  11. ^ „Where you can buy from”. Chemical & Engineering News. 37 (28): 56. 13. 7. 1959. ISSN 0009-2347. doi:10.1021/cen-v037n028.p056. 
  12. ^ Ivens, Richard, (died 6 March 1931), Editor of Nottingham Guardian, 1887–1925, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Приступљено 3. 1. 2019 
  13. ^ Goodrich, R. W.; Bianchi, Luciana (1989), The Shocking Truth About Some “Proto-PN”, Springer Netherlands, стр. 447—447, ISBN 9780792300038, Приступљено 3. 1. 2019 
  14. ^ Mankiw, N. Gregory; Weil, David (децембар 1988). „The Baby Boom, The Baby Bust, and the Housing Market”. Cambridge, MA. 
  15. ^ Eseadi, Chiedu; Anyanwu, Joy I.; Ogbuabor, Shulamite E.; Ikechukwu-Ilomuanya, Amaka B. (2016). „Adverse Childhood Stress Experience Questionnaire”. PsycTESTS Dataset. Приступљено 3. 1. 2019. 
  16. ^ а б в г д Makinde, Olusesan Ayodeji; Olaleye, Olalekan; Makinde, Olufunmbi Olukemi; Huntley, Svetlana S.; Brown, Brandon (23. 6. 2016). „Baby Factories in Nigeria”. Trauma, Violence, & Abuse. 18 (1): 98—105. ISSN 1524-8380. doi:10.1177/1524838015591588. 
  17. ^ „Behavior: Mothers reveal their baby faces”. Science News. 164 (15): 237—237. 2. 7. 2009. ISSN 0036-8423. doi:10.1002/scin.5591641512. 
  18. ^ Beck, M. L.; Freihaut, B.; Henry, R.; Pierce, S.; Bayer, W. L. (јануар 1975). „A serum haemagglutinating property dependent upon polycarboxyl groups”. British Journal of Haematology. 29 (1): 149—156. ISSN 0007-1048. PMID 32. 
  19. ^ „Never-Pregnant Teenagers More Effective Users of Contraceptives Than Those Previously Pregnant”. Family Planning Perspectives. 15 (3): 137. мај 1983. ISSN 0014-7354. doi:10.2307/2134735. 
  20. ^ Holt, Amanda (18. 3. 2011). „‘The terrorist in my home’: teenagers' violence towards parents - constructions of parent experiences in public online message boards”. Child & Family Social Work. 16 (4): 454—463. ISSN 1356-7500. doi:10.1111/j.1365-2206.2011.00760.x. 
  21. ^ Renaud, B.; Buda, M.; Lewis, B. D.; Pujol, J. F. (15. 9. 1975). „Effects of 5,6-dihydroxytryptamine on tyrosine-hydroxylase activity in central catecholaminergic neurons of the rat”. Biochemical Pharmacology. 24 (18): 1739—1742. ISSN 0006-2952. PMID 17. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експлоатација_деце&oldid=27675080”