El-Mamun

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
El-Mamun
Leo together with the caliph Al Mamun from the Chronicle of John Skylitzes.jpg
Datum rođenja 13. septembar 786
Mesto rođenja Bagdad
Datum smrti 9. avgust 833
Mesto smrti Bagdad
Dinastija Abasidi
Otac Harun el Rašid
Prethodnik Al-Amin
Naslednik Al-Mu'tasim

Abu Džafar al-Mamun ibn Harun (المأمون; Bagdad, 14. septembar 786Tars, 9. avgust 833) bio je abasidski halif.

Vladao je od 813. do svoje smrti 833. godine. Bio je poznat kao pokrovitelj kulturnog uspona u muslimanskom svetu.

Al-Mamunov otac Harun al-Rašid, je carstvo, koje se prostiralo od severne Afrike do Inda, kao i titulu halifa prepustio sinu al-Aminu. Mamunu, koji je bio stariji, ali imao persijsku majku, prepustio je upravljanje Horasanom.

Amin se već od prvih meseci svog kalifata suočava sa ozbiljnijim problemima koje mu nameće njegov brat Mamun. Mamunova majka je bila iranskog porekla, te su netrpeljivost u odnosima između dva brata produbljivali i njihovi savetnici. Najzad, nakon dužih sukoba, Amin je pogubljen i kalifat je preuzeo njegov brat Mamun. Odmah po očevoj smrti je izbio kratki građanski rat iz koga je Mamun izašao kao pobednik. Legitimitet njegove vlasti nije bio jednostavan, te se Mamun stalno morao boriti protiv raznih zavera.[1]:str. 146.

Vladanje i Kuća mudrosti[uredi]

Doba vladavine Mamuna je u kulturnom smislu značajno zbog njegovih napora da se prikupe tekstovi znamenitih grčkih filozofa i naučnika. Mamun je ustanovio svojevrsni univerzitet poznat kao "Kuća mudrosti (Bait al-Hikma) u Bagdadu, a koji je postao jedno od središta arapske učenosti. U njega je pozvao brojne naučnike raznih vera, a koji su se bavili prevodima, komentarima antičkih tekstova, medicinom, matematikom, astronomijom, alhemijom i semantikom. I sam Mamun je bio dobro obrazovan i lično se zanimao za naučna pitanja.

Mamun je bio veliki ljubitelj logičkih i filozofskih razmatranja. Takva njegova naklonost postala je još upečatljiva kada je pročitao arapske prevode slavnih starogrčkih filozofskih dela i preko njih se upoznao sa principima deduktivne metode poimanja činjenica. Ibn Nedim u al-Fihristu piše da je Mamun jedne noći sanjao Aristotela i da je pokušao da od njega dobije odgovore na neka svoja filozofska i teološka pitanja i nedoumice. Aristotel mu je u snu detaljno odgovorio na sva pitanja i nakon toga abasidski kalif je odlučio da na arapski jezik prevede sve Aristotelove knjige, traktate, zbirke i poslanice. Nedugo potom, on je poslao visoku delegaciju u Vizantiju i tražio da mu se donesu sva Aristotelova dela, kao i dela drugih istaknutih starogrčkih mislilaca o raznim racionalnim i filozofskim naučnim disciplinama.[1]:str.147.

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”,

Literatura[uredi]

  • Wiet, Gaston, et al.,Velike civilizacije srednjega veka, Zgodovina človeštva, razvoj kulture in znanosti, tretja knjiga, drugi zvezek, DZS, Ljubljana 1976 (COBISS.SR 23389696)
  • Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. 146—157.