El Hadžadž ibn Jusuf

El Hadžadž ibn Jusuf
Jusufov pečat
Datum rođenja	661.
Mesto rođenja	Hidžaz
Datum smrti	714.

El Hadžadž ibn Jusuf (arap. الحجاج بن يوسف / ALA: El Hadžādž bin Jūsuf (ili verzija transliteriran), takođe poznat pod punim imenom El Hadžadž ibn Jusuf el Kulajb ili El Hadžadž ibn Jusuf el Takafi) (početkom juna 661 (40 AH) – AD 714 (95. AH)) bio je arapski velikodostojnik i političar u službi Omejadskog kalifata.

El Hadžadž je u tradicionalnim istorijama opisivan kao inteligentan, ali strog, okrutan vladar, iako savremeni istoričari smatraju da je to posledica kasnije abasidske propagande, odnosno nesklonosti velmoži koji se isticao svojom vernošću prethodnoj Omejadskoj dinastiji. El Hadžadž bin Jousufu se tradicionalno pripisuje ključna uloga u izboru vojskovođa koji su krajem 7. i početkom 8. vijeka bili zaslužni za neke od najspektakularnijih vojnih pohoda koje su kalifat dovele do njegovog teritorijalnog vrhunca.

Biografija

Bio je rodom iz grada Ta'ifa u Hidžazu. Kao mladić je došao u Damask da bi se priključio šurti, odnosno policijskim snagama Omejada. Privikao je pažnju kalifa Abd el Malik ibn Marvana brzim uspostavljanjem discipline u vojnim redovima. Kalif mu je 691. poverio gušenje ustanka Abudaha ibn Zubejra. Hadžadž je sa 2000 ljudi iz Kufe napredovao na jug, zauzeo rodni Ta'if i koristio ga kao bazu protiv pobunjenika. Nakon neuspelih pregovora o predaji i amnestiji, stavio je Zubejrovo uporište Meku pod opsadu, pa ga je čak i bombardovao katapultima, pri čemu je oštećena Kaba. U oktobru 692. Ibn Zubejr je konačno poražen, a El Hadžadž je postao guverner Hidžaza, gde se istakao svojom strogom vladavinom.

Godine 694. El Hadžadž je poslan u današnji Irak gde je služio kao guverner, gde se takođe istakao svojom okrutnošću. Zbog toga je 699. izbio ustanak koji je ugušen 701. El Hadžadž su posle toga proširene oblasti koje su se nalazile pod njegovom upravom i na Persiju. Tamo se istakao oštrom politikom prema domaćem stanovništvu, čiju je zoroastričku religiju smatrao izvorom problema, pa je bez milosti progonio njihove stanovnike. Osim tradicionalne persijske vere opasnošću po arapsku vlast smatrao je i persijski jezik; zbog toga je doneo odluku da se kao službeni jezik uvede arapski. Sličnu sugestiju je kalif prihvatio i za ostatak svog carstva, kao i El Hadžadžovu sugestiju da Kalifat počne da kuje sppstvenu valutu - dinar. El Hadžadž je, pak, u nastojanju da arabizuje područja pod svojom vlašću iz praktičnih razloga uveo reforme u arapsko pismo, koje su se pre svega odnosile na uvođenje dijakritičkih znakova.

El Hadžadž je takođe imao važnu ulogu u teritorijalnom širenju Kalifata; pod njegovim pokroviteljstvom je mladi Muhamed ibn Kasim poduzeo pohod kojim je zauzeo današnji Sind, a Kutajba ibn Muslim je preduzeo pohod na današnji Turkestan. El Hadžadžov stićenik je bio i Musa ibn Nusejr, osvajač Severne Afrike i Španije.

Literatura

• Browne, Edward Granville (2002). Islamic Medicine. 16. ISBN 978-81-87570-19-6. 
• Dennett, Daniel Clement, Conversion and the poll tax in early Islam, 38.
• Frye, Richard Nelson, Zarrinkoub, Abdolhossein et al. (London, 1975), Cambridge History of Iran, 4.
• Gil, Moshe (1997 [1992]). A history of Palestine, 634 - 1099. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-59948-9. 
• Taher, Mohamed, ur. (1998). „Al-Hajjaj Ibn Yusuf Al-Thaqafi”. Encyclopedic survey of Islamic culture. New Delhi: Anmol Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-81-7488-487-9.