Данијел Денет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Денет
Daniel Dennett 2.jpg
Пуно име Данијел Клемент Денет III
Датум рођења (1942-03-28)28. март 1942.(75 год.)
Место рођења Бостон
 САД

Данијел Клемент Денет III (рођен 28. марта 1942)[1][2] је амерички филозоф, писац и когнитивни научник, који изучава филозофију ума, филозофију науке и филозофију биологије, нарочито области у вези са еволуционом биологијом и когнитивним наукама.[3]

Тренутно је професор на Туфтс универзитету. Денет је атеиста и секулариста, као и члан саветодавног одбора Коалиције за секуларну Америку.[4] За Денета се каже да је један од "Четири јахача Новог атеизма", заједно са Ричардом Докинсом, Семом Харисом, и покојним Кристофером Хиченсом.[5]

Младост и образовање[уреди]

Данијел Денет 2008

Денет је рођен 28. марта 1942. у Бостону у Масачусетсу, син Рут Марџори (рођене Лек) и Данијела Клемента Денета млађег.[6][7] Денет је провео део детињства у Либану, где је током Другог светског рата његов отац био тајни контра-обавештајни агент.[8] Када је имао пет година, његова мајка га је вратила у Масачусетс, након што је његов отац погинуо у авионској несрећи.[9] Денет каже да се први пут сусрео са појмом филозофије док је похађао летњи камп са 11 година. Тада му је неко рекао: "Знаш ли шта си ти, Данијеле? Ти си филозоф."

[10]

Денет је матурирао Академију Филипс Ексетер 1959. године и након тога провео годину дана на Универзитету Веслеин, пре него што је дипломирао филозофију на Универзитету Харвард 1963. године. Године 1965. је докторирао филозофију на Универзитету у Оксфорду. Денетова сестра је новинарка Шерлот Денет.[8]

Денет себе описује као "самоука, тачније, човека који је провео стотине сати у неформалном учењу свих поља водећих светских наука које га занимају."[11]

Он је прималац многих стипендија, укључујући и стипендију Фулбрајтовог програма.[12] Такође је члан Међународне академије хуманизма.[13] Он је именован 2004. године за хуманисту године.[14]

У 2012. години му је додељена Еразмова награда, годишња награда за особу која је дала изузетан допринос европској култури, друштву. Додељена му је "за његову способност да приближи културни значај науке и технологије широј публици."[15]

Породица[уреди]

Денет на Тахитима 1984

Денет се оженио са Сузан Бел 1962.[16] Они живе у Масачусетсу и имају ћерку, сина и четворо унучади.[17] Денет је љубитељ једрења.[18]

Библиографија[уреди]

На српском[уреди]

Денетову књигу Разбијање чаролије: религија као природна појава (енг. Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon) је на српском објавила издавачка кућа McMillan.

Референце[уреди]

  1. „Daniel Dennett: Autobiography (Part 1)”. philosophynow.org. 
  2. „Goodreads Authors”. goodreads.com. 
  3. Beardsley, T. (1996) Profile: Daniel C. Dennett – Dennett's Dangerous Idea, Scientific American 274(2), 34–35.
  4. „Daniel Dennett”. secular.org. 
  5. „Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited”. newstatesman.com. 
  6. Shook, John R (20. 6. 2005), Dictionary of Modern American Philosophers, ISBN 9781843710370 
  7. „Daniel C. Dennett Biography”. eNotes. 
  8. 8,0 8,1 Feuer, Alan (23. 10. 2007), „A Dead Spy, a Daughter's Questions and the C.I.A”, New York Times, Приступљено 16. 9. 2008 
  9. Brown, Andrew (17. 4. 2004). „The semantic engineer”. The Guardian. Приступљено 1. 2. 2010. 
  10. Dennett in conversation with Michio Kaku on Explorations radio program (broadcast on KPFA-FM, Berkeley, California, June 12, 2012)
  11. Dennett, Daniel C. (13. 9. 2005) [2004], „What I Want to Be When I Grow Up”, Ур.: John Brockman, Curious Minds: How a Child Becomes a Scientist, New York: Vintage Books, ISBN 978-1-4000-7686-4 
  12. American Scientist
  13. „Council for Secular Humanism”. secularhumanism.org. 
  14. „Humanists of the Year”. American Humanist Association. 
  15. „Erasmus Prize 2012 Awarded to Daniel C. Dennett”. Приступљено 25. 1. 2012. 
  16. http://faculty.fullerton.edu/cmcconnell/491/AP/Dennett.html
  17. „Daniel C. Dennett : Home”. tufts.edu. 
  18. Schuessler, Jennifer (29. 4. 2013). „Philosophy That Stirs the Waters”. The New York Times. 

Даље читање[уреди]

  • John Brockman (1995). The Third Culture. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80359-3 (Discusses Dennett and others).
  • Haugeland, John (1997). Mind Design II: Philosophy, Psychology, Artificial Intelligence. MIT Press. ISBN 978-0-262-08259-4. 
  • Andrew Brook and Don Ross (editors) (2000). Daniel Dennett. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00864-8. 
  • Don Ross, Andrew Brook and David Thompson (editors) (2000). Dennett's Philosophy: A Comprehensive Assessment. Cambridge, Mass: MIT Press. ISBN 978-0-262-18200-3. 
  • Symons, John (2000). On Dennett. Belmont, CA: Wadsworth Publishing Company. ISBN 978-0-534-57632-5. 
  • Matthew Elton . Dennett: Reconciling Science and Our Self-Conception. Cambridge, U.K: Polity Press. 2003. ISBN 978-0-7456-2117-3.
  • P.M.S. Hacker and M.R. Bennett (2003) Philosophical Foundations of Neuroscience. Oxford, and Malden, Mass: Blackwell ISBN 978-1-4051-0855-3 (Has an appendix devoted to a strong critique of Dennett's philosophy of mind)

Спољашње везе[уреди]

Медији