Данијел Денет

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Денет
Пуно имеДанијел Клемент Денет III
Датум рођења(1942-03-28)28. март 1942.
Место рођењаБостон, Масачусетс
 САД
Датум смрти19. април 2024.(2024-04-19) (82 год.)
Место смртиПортланд, Мејн
 САД
Веб-сајтase.tufts.edu/cogstud/incbios/dennettd/dennettd.htm

Данијел Клемент Денет III (Бостон, 28. март 1942Портланд, 19. април 2024)[1][2] био је амерички филозоф, писац и когнитивни научник, који изучава филозофију ума, филозофију науке и филозофију биологије, нарочито области у вези са еволуционом биологијом и когнитивним наукама.[3]

Био је професор на Туфтс универзитету. Денет је био атеиста и секулариста, као и члан саветодавног одбора Коалиције за секуларну Америку.[4] За Денета се говорило да је један од "Четири јахача Новог атеизма", заједно са Ричардом Докинсом, Семом Харисом, и покојним Кристофером Хиченсом.[5]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Данијел Денет 2008

Денет је рођен 28. марта 1942. у Бостону у Масачусетсу, син Рут Марџори (рођене Лек) и Данијела Клемента Денета млађег.[6][7] Денет је провео део детињства у Либану, где је током Другог светског рата његов отац био тајни контра-обавештајни агент.[8] Када је имао пет година, његова мајка га је вратила у Масачусетс, након што је његов отац погинуо у авионској несрећи.[9] Денет каже да се први пут сусрео са појмом филозофије док је похађао летњи камп са 11 година. Тада му је неко рекао: "Знаш ли шта си ти, Данијеле? Ти си филозоф."

Денет је матурирао Академију Филипс Ексетер 1959. године и након тога провео годину дана на Универзитету Веслеин, пре него што је дипломирао филозофију на Универзитету Харвард 1963. године. Године 1965. је докторирао филозофију на Универзитету у Оксфорду. Денетова сестра је новинарка Шерлот Денет.[8]

Денет себе описује као "самоука, тачније, човека који је провео стотине сати у неформалном учењу свих поља водећих светских наука које га занимају."[11]

Он је прималац многих стипендија, укључујући и стипендију Фулбрајтовог програма.[12] Такође је члан Међународне академије хуманизма.[13] Он је именован 2004. године за хуманисту године.[14]

У 2012. години му је додељена Еразмова награда, годишња награда за особу која је дала изузетан допринос европској култури, друштву. Додељена му је "за његову способност да приближи културни значај науке и технологије широј публици."[15]

Породица[уреди | уреди извор]

Денет на Тахитима 1984

Денет се оженио са Сузан Бел 1962.[16] Они живе у Масачусетсу и имају ћерку, сина и четворо унучади.[17] Денет је љубитељ једрења.[18]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Brainstorms: Philosophical Essays on Mind and Psychology . . MIT Press. 1981. ISBN 978-0-262-54037-7. 
  • Elbow Room: The Varieties of Free Will Worth Wanting . . MIT Press. 1984.  — on free will and determinism. ISBN 978-0-262-04077-8.
  • The Mind's I (Bantam, Reissue edition with Douglas Hofstadter). 1985. ISBN 978-0-553-34584-1.
  • Content and Consciousness (Routledge & Kegan Paul Books Ltd; 2nd ed. January ). 1986. ISBN 978-0-7102-0846-0.
  • Consciousness Explained . . Back Bay Books. 1992. ISBN 978-0-316-18066-5. 
  • Darwin's Dangerous Idea: Evolution and the Meanings of Life (Simon & Schuster; reprint edition ). 1996. ISBN 978-0-684-82471-0.
  • Kinds of Minds: Towards an Understanding of Consciousness . . Basic Books. 1997. ISBN 978-0-465-07351-1. 
  • Brainchildren: Essays on Designing Minds (Representation and Mind) . . MIT Press. 1998. ISBN 978-0-262-04166-9.  — A Collection of Essays 1984–1996
  • Freedom Evolves . . Viking Press. 2003. ISBN 978-0-670-03186-3. 
  • Sweet Dreams: Philosophical Obstacles to a Science of Consciousness . . MIT Press. 2005. ISBN 978-0-262-04225-3. 
  • Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon . . Penguin Group. 2006. ISBN 978-0-670-03472-7. 
  • Neuroscience and Philosophy: Brain, Mind, and Language . . Columbia University Press. 2007. ISBN 978-0-231-14044-7. , co-authored with Max Bennett, Peter Hacker, and John Searle
  • Science and Religion . . Oxford University Press. 2010. ISBN 978-0-19-973842-7. , co-authored with Alvin Plantinga
  • Intuition Pumps And Other Tools for Thinking (W. W. Norton & Company – May 6). 2013. ISBN 978-0-393-08206-7.
  • Inside Jokes: Using Humor to Reverse-Engineer the Mind (MIT Press – ). 2011. ISBN 978-0-262-01582-0., co-authored with Matthew M. Hurley and Reginald B. Adams, Jr.

На српском[уреди | уреди извор]

Денетову књигу Разбијање чаролије: религија као природна појава (енг. Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon) је на српском објавила издавачка кућа McMillan.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Daniel Dennett: Autobiography (Part 1)”. philosophynow.org. 
  2. ^ „Goodreads Authors”. goodreads.com. 
  3. ^ Beardsley, T. (1996) Profile: Daniel C. Dennett – Dennett's Dangerous Idea, Scientific American 274(2), 34–35.
  4. ^ „Daniel Dennett”. secular.org. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  5. ^ „Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited”. newstatesman.com. 
  6. ^ Shook, John R (20. 06. 2005), Dictionary of Modern American Philosophers, ISBN 9781843710370 
  7. ^ „Daniel C. Dennett Biography”. eNotes. 
  8. ^ а б Feuer, Alan (23. 10. 2007), „A Dead Spy, a Daughter's Questions and the C.I.A”, New York Times, Приступљено 16. 09. 2008 
  9. ^ Brown, Andrew (17. 04. 2004). „The semantic engineer”. The Guardian. Приступљено 01. 02. 2010. 
  10. ^ Dennett in conversation with Michio Kaku on Explorations Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2014) radio program (broadcast on KPFA-FM, Berkeley, California, June 12, 2012)
  11. ^ Dennett, Daniel C. (13. 09. 2005) [2004], „What I Want to Be When I Grow Up”, Ур.: John Brockman, Curious Minds: How a Child Becomes a Scientist, New York: Vintage Books, ISBN 978-1-4000-7686-4 
  12. ^ „American Scientist”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  13. ^ „Council for Secular Humanism”. secularhumanism.org. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  14. ^ „Humanists of the Year”. American Humanist Association. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  15. ^ „Erasmus Prize 2012 Awarded to Daniel C. Dennett”. Приступљено 25. 01. 2012. 
  16. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  17. ^ „Daniel C. Dennett : Home”. tufts.edu. 
  18. ^ Schuessler, Jennifer (29. 04. 2013). „Philosophy That Stirs the Waters”. The New York Times. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији