Пређи на садржај

Данијел Денет

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Денет
Пуно имеДанијел Клемент Денет III
Датум рођења(1942-03-28)28. март 1942.
Место рођењаБостон, МасачусетсСАД
Датум смрти19. април 2024.(2024-04-19) (82 год.)
Место смртиПортланд, МејнСАД
Веб-сајтase.tufts.edu/cogstud/incbios/dennettd/dennettd.htm

Данијел Клемент Денет III (Бостон, 28. март 1942Портланд, 19. април 2024)[1][2] био је амерички филозоф, писац и когнитивни научник, који је изучавао филозофију ума, филозофију науке и филозофију биологије, нарочито области у вези са еволуционом биологијом и когнитивним наукама.[3]

Био је професор на Универзитету Тафтс. Денет је био атеиста и секулариста, као и члан саветодавног одбора Коалиције за секуларну Америку.[4] За Денета се говорило да је један од "Четири јахача Новог атеизма", заједно са Ричардом Докинсом, Семом Харисом, и покојним Кристофером Хиченсом.[5]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]
Данијел Денет 2008

Денет је рођен 28. марта 1942. у Бостону у Масачусетсу, син Рут Марџори (рођене Лек) и Данијела Клемента Денета млађег.[6][7] Денет је провео део детињства у Либану, где је током Другог светског рата његов отац био тајни контра-обавештајни агент.[8] Када је имао пет година, његова мајка га је вратила у Масачусетс, након што је његов отац погинуо у авионској несрећи.[9] Денет каже да се први пут сусрео са појмом филозофије док је похађао летњи камп са 11 година. Тада му је неко рекао: "Знаш ли шта си ти, Данијеле? Ти си филозоф."[10]

Денет је завршио Академију Филипс Ексетер 1959. године и након тога провео годину дана на Универзитету Веслејан, пре него што је дипломирао филозофију на Универзитету Харвард 1963. године. Године 1965. је докторирао филозофију на Универзитету у Оксфорду. Денетова сестра је новинарка Шерлот Денет.[8]

Денет себе описује као "самоука, тачније, човека који је провео стотине сати у неформалном учењу свих поља водећих светских наука које га занимају."[11]

Добио је многе стипендије, укључујући и стипендију Фулбрајтовог програма.[12] Такође је био члан Међународне академије хуманизма.[13] 2004. године именован је за хуманисту године.[14]

2012. године му је додељена Еразмова награда, годишња награда за особу која је дала изузетан допринос европској култури и друштву. Додељена му је "за његову способност да приближи културни значај науке и технологије широј публици."[15]

Породица

[уреди | уреди извор]
Денет на Тахитима 1984

Денет се оженио са Сузан Бел 1962.[16] Живели су Масачусетсу и имали ћерку, сина и четворо унучади.[17] Денет је био љубитељ једрења.[18]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

На српском

[уреди | уреди извор]

Денетову књигу Разбијање чаролије: религија као природна појава (енг. Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon) је на српском објавила издавачка кућа McMillan.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Daniel Dennett: Autobiography (Part 1)”. philosophynow.org. 
  2. ^ „Goodreads Authors”. goodreads.com. 
  3. ^ Beardsley, T. (1996) Profile: Daniel C. Dennett – Dennett's Dangerous Idea, Scientific American 274(2), 34–35.
  4. ^ „Daniel Dennett”. secular.org. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  5. ^ „Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited”. newstatesman.com. 
  6. ^ Shook, John R (20. 06. 2005), Dictionary of Modern American Philosophers, ISBN 9781843710370 
  7. ^ „Daniel C. Dennett Biography”. eNotes. 
  8. ^ а б Feuer, Alan (23. 10. 2007), „A Dead Spy, a Daughter's Questions and the C.I.A”, New York Times, Приступљено 16. 09. 2008 
  9. ^ Brown, Andrew (17. 04. 2004). „The semantic engineer”. The Guardian. Приступљено 01. 02. 2010. 
  10. ^ Dennett in conversation with Michio Kaku on Explorations Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2014) radio program (broadcast on KPFA-FM, Berkeley, California, June 12, 2012)
  11. ^ Dennett, Daniel C. (13. 09. 2005) [2004], „What I Want to Be When I Grow Up”, Ур.: John Brockman, Curious Minds: How a Child Becomes a Scientist, New York: Vintage Books, ISBN 978-1-4000-7686-4 
  12. ^ „American Scientist”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  13. ^ „Council for Secular Humanism”. secularhumanism.org. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  14. ^ „Humanists of the Year”. American Humanist Association. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  15. ^ „Erasmus Prize 2012 Awarded to Daniel C. Dennett”. Приступљено 25. 01. 2012. 
  16. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2015. 
  17. ^ „Daniel C. Dennett : Home”. tufts.edu. 
  18. ^ Schuessler, Jennifer (29. 04. 2013). „Philosophy That Stirs the Waters”. The New York Times. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Медији