Данијел Денет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Данијел Денет
Daniel Dennett 2.jpg
Пуно име Данијел Клемент Денет III
Датум рођења (1942-03-28)28. март 1942.(76 год.)
Место рођења Бостон
 САД

Данијел Клемент Денет III (рођен 28. марта 1942)[1][2] је амерички филозоф, писац и когнитивни научник, који изучава филозофију ума, филозофију науке и филозофију биологије, нарочито области у вези са еволуционом биологијом и когнитивним наукама.[3]

Тренутно је професор на Туфтс универзитету. Денет је атеиста и секулариста, као и члан саветодавног одбора Коалиције за секуларну Америку.[4] За Денета се каже да је један од "Четири јахача Новог атеизма", заједно са Ричардом Докинсом, Семом Харисом, и покојним Кристофером Хиченсом.[5]

Младост и образовање[уреди]

Данијел Денет 2008

Денет је рођен 28. марта 1942. у Бостону у Масачусетсу, син Рут Марџори (рођене Лек) и Данијела Клемента Денета млађег.[6][7] Денет је провео део детињства у Либану, где је током Другог светског рата његов отац био тајни контра-обавештајни агент.[8] Када је имао пет година, његова мајка га је вратила у Масачусетс, након што је његов отац погинуо у авионској несрећи.[9] Денет каже да се први пут сусрео са појмом филозофије док је похађао летњи камп са 11 година. Тада му је неко рекао: "Знаш ли шта си ти, Данијеле? Ти си филозоф."

[10]

Денет је матурирао Академију Филипс Ексетер 1959. године и након тога провео годину дана на Универзитету Веслеин, пре него што је дипломирао филозофију на Универзитету Харвард 1963. године. Године 1965. је докторирао филозофију на Универзитету у Оксфорду. Денетова сестра је новинарка Шерлот Денет.[8]

Денет себе описује као "самоука, тачније, човека који је провео стотине сати у неформалном учењу свих поља водећих светских наука које га занимају."[11]

Он је прималац многих стипендија, укључујући и стипендију Фулбрајтовог програма.[12] Такође је члан Међународне академије хуманизма.[13] Он је именован 2004. године за хуманисту године.[14]

У 2012. години му је додељена Еразмова награда, годишња награда за особу која је дала изузетан допринос европској култури, друштву. Додељена му је "за његову способност да приближи културни значај науке и технологије широј публици."[15]

Породица[уреди]

Денет на Тахитима 1984

Денет се оженио са Сузан Бел 1962.[16] Они живе у Масачусетсу и имају ћерку, сина и четворо унучади.[17] Денет је љубитељ једрења.[18]

Библиографија[уреди]

На српском[уреди]

Денетову књигу Разбијање чаролије: религија као природна појава (енг. Breaking the Spell: Religion as a Natural Phenomenon) је на српском објавила издавачка кућа McMillan.

Референце[уреди]

  1. ^ „Daniel Dennett: Autobiography (Part 1)”. philosophynow.org. 
  2. ^ „Goodreads Authors”. goodreads.com. 
  3. ^ Beardsley, T. (1996) Profile: Daniel C. Dennett – Dennett's Dangerous Idea, Scientific American 274(2), 34–35.
  4. ^ „Daniel Dennett”. secular.org. 
  5. ^ „Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited”. newstatesman.com. 
  6. ^ Shook, John R (20. 6. 2005), Dictionary of Modern American Philosophers, ISBN 9781843710370 
  7. ^ „Daniel C. Dennett Biography”. eNotes. 
  8. 8,0 8,1 Feuer, Alan (23. 10. 2007), „A Dead Spy, a Daughter's Questions and the C.I.A”, New York Times, Приступљено 16. 9. 2008 
  9. ^ Brown, Andrew (17. 4. 2004). „The semantic engineer”. The Guardian. Приступљено 1. 2. 2010. 
  10. ^ Dennett in conversation with Michio Kaku on Explorations Archived 20140712172013 at kpfa.org Error: unknown archive URL radio program (broadcast on KPFA-FM, Berkeley, California, June 12, 2012)
  11. ^ Dennett, Daniel C. (13. 9. 2005) [2004], „What I Want to Be When I Grow Up”, Ур.: John Brockman, Curious Minds: How a Child Becomes a Scientist, New York: Vintage Books, ISBN 978-1-4000-7686-4 
  12. ^ American Scientist
  13. ^ „Council for Secular Humanism”. secularhumanism.org. 
  14. ^ „Humanists of the Year”. American Humanist Association. 
  15. ^ „Erasmus Prize 2012 Awarded to Daniel C. Dennett”. Приступљено 25. 1. 2012. 
  16. ^ http://faculty.fullerton.edu/cmcconnell/491/AP/Dennett.html
  17. ^ „Daniel C. Dennett : Home”. tufts.edu. 
  18. ^ Schuessler, Jennifer (29. 4. 2013). „Philosophy That Stirs the Waters”. The New York Times. 

Даље читање[уреди]

  • John Brockman (1995). The Third Culture. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80359-3 (Discusses Dennett and others).
  • Haugeland, John (1997). Mind Design II: Philosophy, Psychology, Artificial Intelligence. MIT Press. ISBN 978-0-262-08259-4. 
  • Andrew Brook and Don Ross (editors) (2000). Daniel Dennett. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00864-8. 
  • Don Ross, Andrew Brook and David Thompson (editors) (2000). Dennett's Philosophy: A Comprehensive Assessment. Cambridge, Mass: MIT Press. ISBN 978-0-262-18200-3. 
  • Symons, John (2000). On Dennett. Belmont, CA: Wadsworth Publishing Company. ISBN 978-0-534-57632-5. 
  • Matthew Elton . Dennett: Reconciling Science and Our Self-Conception. Cambridge, U.K: Polity Press. 2003. ISBN 978-0-7456-2117-3.
  • P.M.S. Hacker and M.R. Bennett (2003) Philosophical Foundations of Neuroscience. Oxford, and Malden, Mass: Blackwell ISBN 978-1-4051-0855-3 (Has an appendix devoted to a strong critique of Dennett's philosophy of mind)

Спољашње везе[уреди]

Медији