Динар
Динар је главна валутна јединица у неколико земаља, а кроз историју је кориштена у још пар.
Историјски претходник савременог динара је златни динар, главни ковани новац средњовјековних исламских царстава, које је први пут користио 77. хиџретске године (696/697. године н. е.) калиф Абд ел Малик ибн Марван. Ријеч „динар” поријекло води од сребреног „денаријуса” кованог новца античког Рима, који је први пут искован 211. године прије н. е.
Ријеч динар је настала транскрипцијом арапске ријечи دينار (dīnār), која је преко сиријачког dīnarā, грчког δηνάριον (dēnárion), изведена из латинске ријечи dēnārius.[1][2]
Кушанско царство увело је златни новчић познат као dīnāra у Индији у 1. вијеку н. е.; Гупта царство и његови насљедници до 6. вијека прихватили су новчић.[3][4] Савремени златни динар је пројектовани златни новац, који још увијек није званична валута ниједне државе.
Законска средства плаћања
[уреди | уреди извор]Земље које користе валуту „динар” или сличну
[уреди | уреди извор]| Државе | Валуте | ISO 4217 код |
|---|---|---|
 Алжир
|
Алжирски динар | DZD |
 Бахреин
|
Бахреински динар | BHD |
 Ирак
|
Ирачки динар | IQD |
 Јордан
|
Јордански динар | JOD |
 Кувајт
|
Кувајтски динар | KWD |
 Либија
|
Либијски динар | LYD |
 Сјеверна Македонија
|
Македонски денар | MKN (1992—1993) MKD (1993— ) |
 Србија
|
Српски динар | RSD CSD (2003—2006) |
 Тунис
|
Туниски динар | TND |
Земље које су користиле валуту „динар” или сличну у 20. вијеку
[уреди | уреди извор]| Земље | Валуте | ISO 4217 код | Вријеме употребе | Замијењена |
|---|---|---|---|---|
 Абу Даби |
Бахреински динар | BHD | 1966—1973 | УАЕ дирхам |
 Република Босна и Херцеговина |
Босанскохерцеговачки динар | BAD | 1992—1998 | Конвертибилна марка БиХ |
 Хрватска |
Хрватски динар | HRD | 1991—1994 | Хрватска куна |
 Иран |
Ирански ријал је подијељен прво на 1250 и онда на 100 динара | |||
 Република Српска |
Динар Републике Српске | Н/Д | 1992—1998 | Конвертибилна марка БиХ |
 Република Српска Крајина |
Динар Републике Српске Крајине | Н/Д | 1991—1995 | Хрватска куна |
 Јужни Јемен |
Јужнојеменски динар | YDD | 1965—1990 | Јеменски ријал |
 Судан |
Судански динар | SDD | 1992—2007 | Суданска фунта |
 Краљевина Југославија СФР Југославија СР Југославија |
Југословенски динар | YUD (1965—1989) YUN (1990—1992) YUR (1992—1993) YUO (1993) YUG (1994) YUM (1994—2003) |
1918—2003 | Н/Д |
Енглески краљ Офа Мершијски из 8. вијека ковао је копију абасидског динара које је 774. године издао калифа Ел Мансур са натписом „Offa Rex” центрираним на наличју.[5][6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Oxford English Dictionary, Second edition, 1989, s.v. "dinar"; online version November 2010
- ^ Versteegh, Kees; Versteegh, C. H. M. (1997). The Arabic Language (на језику: енглески). Columbia University Press. стр. 60. ISBN 978-0-231-11152-2. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ Friedberg, Arthur L.; Friedberg, Ira S. (2009). Gold Coins of the World: From Ancient Times to the Present : an Illustrated Standard Catalogue with Valuations (на језику: енглески). Coin & Currency Institute. стр. 457. ISBN 978-0-87184-308-1. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ Mookerji, Radhakumud (1997). The Gupta Empire (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. стр. 30—31. ISBN 978-81-208-0440-1. Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ „Offa Dinar”. www.britishmuseum.org (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2020.
- ^ Grierson, Philip; Blackburn, Mark A. S. (1986). Medieval European Coinage: With a Catalogue of the Coins in the Fitzwilliam Museum, Cambridge. The early Middle Ages, 5th-10th centuries. 1 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 330. ISBN 978-0-521-03177-6. Приступљено 25. 2. 2020.
