Pređi na sadržaj

Energija (raketa-nosač)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Energija (rus. Энергия)
Transport Energije do lansirne rampe kosmodroma Bajkonur
Transport Energije do lansirne rampe kosmodroma Bajkonur
Osnovne informacije
Funkcija Višenamenska raketa-nosač sa ljudskom posadom ili bez nje
Proizvođač RKK Energija
Zemlja porekla Sovjetski SavezSSSR
Stepeni
2
Dimenzije
Visina
59 m (194 ft)
Prečnik
16 m (52 ft) (sa dodacima)
Masa
2.400 t (5.300.000 lb)
Nosivost
Kapacitet u NZO
100.000 kg (220.000 lb),
Vulkan: 175.000 kg (386.000 lb)
Kapacitet u GSO
18.000 kg (40.000 lb)
Kapacitet u TLI
32.000 kg (71.000 lb)
Slične rakete
Rakete za poređenje Saturn V, N-1, SLS
Istorija lansiranja
Status penzionisana
Lokacije Kosmodrom Bajkonur
Ukupno lansiranja 2
 • uspešnih
2
Prvi let 15. maj 1987.
Poslednji let 15. novembar 1988.
Značajna lansiranja Buran
Dodaci — Zenit
Broj dodataka
4 (2—8)
Dužina
40 m (130 ft)
Prečnik
3,9 m (13 ft)
Ukupna masa
365.000 kg (805.000 lb)
 • prazan stepen
25.000 kg (55.000 lb)
 • gorivo i oksidant
340.000 kg (750.000 lb)
Motori 1 RD-170
Potisak
nivo mora: 7.257 kN (1.631.000 lbf),
vakuum: 7.904 kN (1.777.000 lbf)
 • ukupan potisak
nivo mora: 29.028 kN (6.526.000 lbf),
vakuum: 31.616 kN (7.108.000 lbf)
Specifični impuls
nivo mora: 309 s,
vakuum: 338 s
Vreme sagorevanja
156 s
Gorivo tečni kiseonik / RP-1
Prvi stepen — Jezgro
Motori
4 RD-0120
Dužina
59 m (194 ft)
Prečnik
7,75 m (25,4 ft)
Ukupna masa
847.000 kg (1.867.000 lb)
 • prazan stepen
50.000 kg (110.000 lb)
 • gorivo i oksidant
797.000 kg (1.757.000 lb)
Potisak
nivo mora: 5.800 kN (1.300.000 lbf),
vakuum: 7.500 kN (1.700.000 lbf)
Specifični impuls
nivo mora: 359 s
vakuum: 454 s
Vreme sagorevanja
480—500 s
Gorivo tečni kiseonik / vodonik

RN „Energija" je višenamenska raketa-nosač super-teške klase nosivosti do 105 tona, kriogene tehnologije. Porodica Energija M,1,2,3 (Uragan i Vulkan) univerzalnih raketa, trebalo je da pokrije nosivost od 35-175 tona, na nisku Zemljinu orbitu iz Bajkonura. Projektovala ju je Raketno-kosmička korporacija Energija Sergeja Koroljova, a izrađivao samarski „Progres". Ekološki je čista, a kao gorivo koristi tečni vodonik i kiseonik.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
„Poljus"- kosmički aparat na RN „Energija"

Ukidanje neuspele N1 rakete posle 1974. godine, sovjetska svemirska agencija započinje program „Energija-Buran", kao što NASA Spejs-šatl program zamenjuje Saturn V. Istraživanje predlaže projekat Energija-M, raketni modul centralnog dela, dizajniranog za zamenu rakete-nosača Proton, nosivosti 30-35 tona. Osnovna „Energija" je dizajnirana da nosi Orbitalni avion Buran, koji je zahtevao mnogo energije na strani, a ne na vrhu rakete. Zato je pojačana sa još četiri bočna bustera. Međutim, „Energija" može da obavlja isti broj misija lansiranja teških satelita i za prvo lansiranje nosi eksperimentalnu kosmičku letelicu „Polus" .

Eksploatacija

[uredi | uredi izvor]

U 20:30, 15. maja 1987. godine, izvedeno je prvo lansiranje na kosmodromu ,,Lenjinski" u Bajkonuru. Eksperimentalna kosmička letelica "Polus", sa „Skif-DM" orbitalnom laserskom laboratorijom, uspešno je poletela na „Energiji". Međutim, pri ponovnom ulazku u atmosferu „Polus" se raspao. Drugo lansiranje potpuno uspešno se obavlja 15. novembra 1988. godine sa orbitalnom letelicom „Buran" na bortu.

Godine 1990. program se naprasno obustavlja, dok u postrojenjima kosmodroma u Bajkonuru, do 1993. godine, ostaje najmanje pet raketa-nosača „Energija", u različitim stadijumima montaže.

Nasleđe programa je raketni motor RD-170 i serija motora daljeg razvoja RD-180 i RD-190, kao i pokretanje programa „Zenit", čiji se osnovni modul i Energijin buster praktično ne razlikuju. Glavni motor RD-171 je još uvek u upotrebi na raketi Zenit. RD-180 je osnovni pogon raketa-nosača Atlas V, dok projekt Angara koristi drugi derivat RD-191.

Varijante

[uredi | uredi izvor]

Postoje uglavnom tri vrste iz porodice raketa „Energija", pored osnovne:

Energija M

[uredi | uredi izvor]

Energija M je koristi najmanji broj motora, 2-4 modifikovana Zenit bustera, samo jedan motor RD-0120 u središnjem modulu. Ovaj raketni nosač, dizajniran da zameni Proton-K je izgubio tender 1995. od konkurentske porodice Angara.

Energija-2 (Uragan)

[uredi | uredi izvor]

Energija-2, koju još nazivaju Uragan, je planirana kao raketa za višekratnu upotrebu. Središnji modul može izvesti ponovni ulazak klizećim sletanjem. Busteri su se sakupljali i ponovno koristili i na osnovnoj „Energiji".

Vulkan - Herkules

[uredi | uredi izvor]

Vulkan - Herkules (Energija-3) je najveći broj modula, nazvan po dva ruska programa, koristeći osam Zenit bustera. Upotrebom „Energija-M" kao sekundarnog nivoa, može se ostvariti korisna nosivost od 175 tona izbacivanjem na NZO.

Reference

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]