En Ting

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
En Ting
Datum rođenja(1920-07-14)14. jul 1920.
Mesto rođenjaĐangsi
Datum smrti27. decembar 2011.(2011-12-27) (91 god.)
Mesto smrtiGreenbrae

En Grisvold Ting (engl. Anne Griswold Tyng; Đangsi, 14. jul 1920 — 27. decembar 2011) je bila arhitekta i profesor. Najpoznatija je po tome što je 29 godina sarađivala sa Luisom I. Kanom na njegovoj praksi u Filadelfiji. Punih 27 godina bila je profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji, predajući časove morfologije. Bila je saradnik Američkog instituta za arhitekte i akademik Nacionalne akademije za dizajn. Ona je prva žena koja je licencirana za arhitektu u Pensilvaniji.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Njeni roditelji, Etel Atkinson (rođena Arens) i Valvort Ting, su poticali iz starih porodica iz Nove Engleske. Živeli su kao episkopalni misionari u Kini kada se 1920. En rodila u Lušanu, Đangsi provinciji.[1]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Ting je diplomirala na Radklif koledžu 1942. godine. Kasnije je studirala kod Valter Gropiujsa i Marsel Brojera u arhitektonskoj školi na Harvardskom univerzitetu. 1944. bila je među prvim ženama koje su diplomirale na Harvardu.[2] Ting je bila jedina žena koja se prijavila za ispit za licencu 1949. godine. Za vreme ispita, jedan od muških prokuratora joj je okrenuo leđa i odbijao je da sarađuje.

Dobila je svoj doktorat na univerzitetu u Pensilvaniji 1975. godine. Njena disertacija se zove "Istovremenost, slučajnost i pravilnost: Fibonači-božanska proporcija kao univerzalni princip formiranja".[3] Njeni prikupljeni radovi se čuvaju u arhitektonskim arhivima univerziteta.

Dela[uredi | uredi izvor]

Ting je bila teoretičarka poznata po svojoj strasti prema matematici i po svom pionirskom radu u arhitekturi prostornog okvira, u kojoj se međusobno povezani geometrijski obrasci koriste za stvaranje prostora ispunjenih svetlošću. Bila je posebno zainteresovana za pravilne poliedre i za Karl Junga.Njen doktorat pod nazivom „Istovremenost, slučajnost i pravilnost“, bavio se hijerarhijskom simetrijom i organskom formom. Prilikom dizajniranja jednog dodatka na seoskoj kući njene rodbine u Merilendu, prvi put su iskorišćene trouglaste trodimenzionalne rešetke kako bi se renovirala jedna stara, tradicionalna kuća.[4]

1945. Ting se preselila u Filadelfiju i zaposlila se u arhitektonskom studiu Luisa Kana, koji se zvao "Stonorov i Kan". Njena zainteresovanost za kompleksne geometrijske oblike je imala veliki uticaj na nekolicinu projekata, koji se može videti u pet kocki koje čine Trenton kupatilo i na trouglastom plafonu u Jejlovoj umetničkoj galeriji. Ting je takođe rekla da je koncept čuvenog Kanovog dizajna "Gradska kula" u velikoj meri bio njen izum, ali kada je model predstavljen na jednoj izložbi u Muzeju moderne umetnosti, Kan je njeno ime najpre bio izostavio.[5] Njih dvoje su takođe radili na Ešerik studiu i na Brin Mavrevoj Erdman hali.

Ting je rano u životu pokazala odličan smisao za matematiku i dizajn. Njen izum Ting igračka, koji je dizajnirala kada je imala 27 godina, žpokazao je njeno vladanje formom. Konstruisana za decu, Ting igračka je omogućavala da se mali broj komada šperploče kombinuje u široku paletu igračaka i komada nameštaja, u rasponu od stolice do konja za ljuljanje.[6]

Posle devetogodišnje veze sa Kanom, zatrudnela je i zbog potencijalnog skandala odbila Fulbrajtovu stipendiju i otputovala u Rim u jesen 1953. Njihova ćerka, Aleksandra Ting, rođena je tamo. Tokom boravka u Italiji, Ting je studirala kod građevinskog inženjera i arhitekte, Pjer Luiđi Nerve i jednom nedeljno pisala Kanu.[7] Nakon konflikta, Ting je 1964. napustila firmu.

Ting je dizajnirala kuću sa četiri plakata u Mejnu. Koristeći balvane i kedar šejkove, trudila se da kuća izgleda kao izdanak svog prirodnog okruženja. Kuća je takođe bila inspirisana konceptom kreveta sa baldahinom, sa četiri centralna stuba, svaki napravljen od skupa od po četiri stabla drveta. Ceo gornji sprat zauzima glavna spavaća soba.[8]

Njen stil se može prepoznati u određenim delovima njene nekadašnje kuće u Filadelfijskom Fitler Skveru, poznate pod nazivom Ting kuća. Na trećem spratu ona ima piramidalan drveno-uokviren plafon, a stepenice su sačinjene od istih metalnih ploča koje je iskoristila prilikom projektovanja Jejlove umetničke galerije.[9]

1989. godine Ting je objavila esej „Od muze do heroine, ka vidljivom kreativnom identitetu“, koji se bavio razvojem kreativnih uloga žena u arhitekturi. U njemu je napisala, "Korake od muze ka heroini uspe da pređe njih veoma malo. Većina žena koje se školuju za arhitekte se udaju za arhitekte. Pošto više nisu žene iza muškarca, žena arhitekta u partnerstvu sa svojim mužem može biti jedva uočljiva pored (ili malo iza) njega, heroja." Dalje napominje, "najveći izazov za ženu u arhitekturi danas jeste razvijanje psihe kako bi njen kreativni potencijal došao do izražaja."[10]

Institut za modernu umetnost u Filadelfiji je održao retrospektivnu izložbu[11] njenih radova 2010. godine.

Dokumentarac o Luisu Kanu[uredi | uredi izvor]

Njen uticaj na Kanova dela je prepoznat vrlo kasno u njenom životu. Ting je u mnogim izvorima imenovana za Kanovu partnerku i muzu. Stara 82 godine, En Ting se pojavila u dokumentarnom filmu Natanela Kana o svom ocu „Moj arhitekta”, govoreći svoja mišljenja o Kanovom radu i o njenom iskustvu sa njim.[12]

Tokom snimanja, Ting se prvi put od njegovog završetka vratila u Trenton kupatilo, zgradu na kojoj su Kan i ona prvi put radili, našavši je zapuštenu i u ruševinama. Film je privukao pažnju na ovu zgradu i 2009. godine ona je renovirana.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Whitaker, William. „Anne Griswold Tyng: 1920–2011”. Domus. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  2. ^ Pogrebin, Robin (7. 1. 2012). „Anne Tyng, Theorist of Architecture, Dies at 91”. New York Times. Pristupljeno 1. 2. 2014. 
  3. ^ Anne Griswold Tyng. „Simultaneous Randomness and Order: the Fibonacci-Divine Proportion as”. repository.upenn.edu. Arhivirano iz originala 30. 03. 2018. g. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  4. ^ Tyng, Anne Griswold (December 1, 1991). “Synthesis of a Traditional House with a Space-Frame.” International Journal of Space Structures 6(4) : 267–73. https://doi.org/10.1177/026635119100600403.
  5. ^ Weiss, Srdjan Jovanovic (18. 5. 2011). „Una vita geometrica”. Domus (947). 
  6. ^ Popular Mechanics (avgust 1950). „Put-Together Toys from Plywood Parts”. Popular Mechanics Magazine. Hearst Magazines: 107—. ISSN 0032-4558. 
  7. ^ Tyng, Anne Griswold (1997). Louis Kahn to Anne Tyng: The Rome Letters, 1953-1954. Rizzoli. ISBN 0-8478-2009-2. 
  8. ^ „Four-Poster House”. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  9. ^ Morgan, Susan (1. 5. 2012). „Small Wonder”. New York Times. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  10. ^ Tyng, Anne Griswold (1989). Berkeley, Ellen Perry, ur. Architecture: A Place for WomenNeophodna slobodna registracija. Smithsonian Institution Press. 
  11. ^ Schaffner, Ingrid (2011). Anne Tyng: Inhabiting Geometry. Philadelphia, PA: ICA Philadelphia. ISBN 9780884541219. OCLC 950229077. 
  12. ^ Kahn, Nathaniel (Director) (12. 11. 2003). My Architect (Documentary). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ен_Тинг&oldid=27602417”