Estaš Dešan
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Estaš Dešan | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1346. |
Mesto rođenja | Vertus, Srednjovekovna Francuska |
Datum smrti | oko 1406. |
Mesto smrti | nepoznato, |
Estaš Dešan (fr. Eustache Deschamps 1346 — 1406) je bio francuski srednjovekovni književnik.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je 1346. godine u mestu Vertus, u slivu reke Marne, kao Estaš Morel. Prezime Dešan potiče od imena njegovog malog imanja (fr. Des Champs). Studirao je u Remsu i Orleanu. Obavljao je razne državne funkcije. Bio je u dvorskoj službi kod vojvode Luja Orleanskog, a kralja Šarla VI je pratio u njegovim ratnim pohodima u Flandriju. I kao diplomata i kao književnik napadao je Engleze, a oni su iz osvete opljačkali njegovo imanje. Iako je učestvovao u diplomatskim misijama i politički se angažovao, bio je pre svega čovek umetnosti. Kao službenik kraljeva i velikaša dosta je putovao, od Nemačke, Mađarske i Italije do Egipta i Sirije. Godina njegove smrti nije tačno utvrđena, najverovatnije je umro 1406. ili 1407. godine.
Mašoov učenik
[uredi | uredi izvor]Dešan je tipičan predstavnik kurtoazne poezije i veran učenik Gijoma de Mašoa. Kao i njegov pesnički učitelj, bio je građanskog porekla, veoma obrazovan, vršio je službene funkcije i bio pisac na dvorovima velikaša. Sledeći Mašoa i on se u svom stvaralaštvu ugledao na Roman o Ruži. Jedino su Dešanov temperament, jer je voleo život pun uživanja, kao i određeni događaji, dali njegovom pesničkom delu i lično obeležje.
Pesme i poetika
[uredi | uredi izvor]U proznom delu Umetnost pevanja (fr. Art de dictier, 1393) Dešan je izložio svoja shvatanja poezije. Mada ona nisu uvek originalna i nemaju vrednost opštih teorijskih pogleda ipak je ovo delo prva poetika na francuskom jeziku.
I teorijski i na delu Dešan pokazuje tendenciju ka uskom formalizmu i ka shvatanju poezije kao zatvorenog sistema odvojenog od ostalog govora i sa sopstvenim zakonima. O tome svedoče i njegove pesme ispevane u utvrđenim formama i konvencionalni način opevanja ljubavi, voljene dame i ideala ženske lepote. Ipak, umeo je Dešan i da iskorači iz okvira kurtoazije i da iznese i sopstveni život, materijalne i druge nevolje, kao i stavove koji odudaraju od utvrđenih normi.
Dešan je bio veoma produktivan pisac. Napisao je preko hiljadu balada, oko dvesta rondoa, preko sto kraljevskih pesama, i nekoliko desetina virlea i lea, ukupno preko 80 hiljada stihova. Sve balade su kratke, osim jedne pod nazivom Ogledalo braka koje broji preko 13 hiljada stihova i u kome na satiričan način govori o ženama i raspravlja o korisnosti bračne institucije. I njegove kraće balade su uglavnom satirične. Dešan u njima često napada Engleze, koje smatra pljačkašima svoje zemlje, ali i bogataše koji ugnjetavaju siromašne, kao i korumpirane zvaničnike i pohlepne sveštenike.
Zanimljivo je da je engleski pesnik Džefri Čoser koristio teme iz Dešanove balade Ogledalo braka u svom delu. Izgleda da je Čoser bio jedan od retkih Engleza koje je Dešan cenio. Čak je napisao i jednu baladu u njegovu čast, hvaleći ga kao velikog filozofa, prevodioca, etičara i pesnika.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Hœpffner, Ernest (1903). Eustache Deschamps: biographische Studie. Kaiser-Wilhelms-Universitat Strassburg.
- Francuska književnost, knjiga prva, u okviru Edicije strane književnosti, Izdavačko preduzeće „Nolit“, Beograd, 1976.
- Boudet, Jean-Patrice; Millet, Hélène (1997). Eustache Deschamps en son temps. Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-315-3.
- Sinnreich-Levi, Deborah M. (1998). Eustache DesChamps, French Courtier-Poet: His Work and His World. Ams PressInc. ISBN 978-0-404-64162-7.
- Lacassagne, Miren; Lassabatère, Thierry (2005). Les "dictez vertueulx" d'Eustache Deschamps: forme poétique et discours engagé à la fin du moyen âge. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-390-3.
- Bliggenstorfer, Susanna (2005). Eustache Deschamps: aspects poétiques et satiriques. Francke. ISBN 978-3-7720-8107-1.
- Lassabatère, Thierry; Lacassagne, Miren (2008). Eustache Deschamps, témoin et modèle: littérature et société politique, XIVe-XVIe siècles. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-564-8.
- Raynaud, Gaston (2013). Eustache Deschamps, sa vie, ses oeuvres, son temps: etude historique et litteraire sur la seconde moitie du quatorzieme siecle, 1346-1406. BiblioLife. ISBN 978-1-294-39229-3.