Pređi na sadržaj

Estaš Dešan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Estaš Dešan
Lični podaci
Datum rođenja1346.
Mesto rođenjaVertus, Kraljevina Francuska Srednjovekovna Francuska
Datum smrtioko 1406.
Mesto smrtinepoznato,

Estaš Dešan (fr. Eustache Deschamps 13461406) je bio francuski srednjovekovni književnik.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1346. godine u mestu Vertus, u slivu reke Marne, kao Estaš Morel. Prezime Dešan potiče od imena njegovog malog imanja (fr. Des Champs). Studirao je u Remsu i Orleanu. Obavljao je razne državne funkcije. Bio je u dvorskoj službi kod vojvode Luja Orleanskog, a kralja Šarla VI je pratio u njegovim ratnim pohodima u Flandriju. I kao diplomata i kao književnik napadao je Engleze, a oni su iz osvete opljačkali njegovo imanje. Iako je učestvovao u diplomatskim misijama i politički se angažovao, bio je pre svega čovek umetnosti. Kao službenik kraljeva i velikaša dosta je putovao, od Nemačke, Mađarske i Italije do Egipta i Sirije. Godina njegove smrti nije tačno utvrđena, najverovatnije je umro 1406. ili 1407. godine.

Mašoov učenik

[uredi | uredi izvor]

Dešan je tipičan predstavnik kurtoazne poezije i veran učenik Gijoma de Mašoa. Kao i njegov pesnički učitelj, bio je građanskog porekla, veoma obrazovan, vršio je službene funkcije i bio pisac na dvorovima velikaša. Sledeći Mašoa i on se u svom stvaralaštvu ugledao na Roman o Ruži. Jedino su Dešanov temperament, jer je voleo život pun uživanja, kao i određeni događaji, dali njegovom pesničkom delu i lično obeležje.

Pesme i poetika

[uredi | uredi izvor]

U proznom delu Umetnost pevanja (fr. Art de dictier, 1393) Dešan je izložio svoja shvatanja poezije. Mada ona nisu uvek originalna i nemaju vrednost opštih teorijskih pogleda ipak je ovo delo prva poetika na francuskom jeziku.

I teorijski i na delu Dešan pokazuje tendenciju ka uskom formalizmu i ka shvatanju poezije kao zatvorenog sistema odvojenog od ostalog govora i sa sopstvenim zakonima. O tome svedoče i njegove pesme ispevane u utvrđenim formama i konvencionalni način opevanja ljubavi, voljene dame i ideala ženske lepote. Ipak, umeo je Dešan i da iskorači iz okvira kurtoazije i da iznese i sopstveni život, materijalne i druge nevolje, kao i stavove koji odudaraju od utvrđenih normi.

Dešan je bio veoma produktivan pisac. Napisao je preko hiljadu balada, oko dvesta rondoa, preko sto kraljevskih pesama, i nekoliko desetina virlea i lea, ukupno preko 80 hiljada stihova. Sve balade su kratke, osim jedne pod nazivom Ogledalo braka koje broji preko 13 hiljada stihova i u kome na satiričan način govori o ženama i raspravlja o korisnosti bračne institucije. I njegove kraće balade su uglavnom satirične. Dešan u njima često napada Engleze, koje smatra pljačkašima svoje zemlje, ali i bogataše koji ugnjetavaju siromašne, kao i korumpirane zvaničnike i pohlepne sveštenike.

Zanimljivo je da je engleski pesnik Džefri Čoser koristio teme iz Dešanove balade Ogledalo braka u svom delu. Izgleda da je Čoser bio jedan od retkih Engleza koje je Dešan cenio. Čak je napisao i jednu baladu u njegovu čast, hvaleći ga kao velikog filozofa, prevodioca, etičara i pesnika.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Hœpffner, Ernest (1903). Eustache Deschamps: biographische Studie. Kaiser-Wilhelms-Universitat Strassburg. 
  • Francuska književnost, knjiga prva, u okviru Edicije strane književnosti, Izdavačko preduzeće „Nolit“, Beograd, 1976.
  • Boudet, Jean-Patrice; Millet, Hélène (1997). Eustache Deschamps en son temps. Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-315-3. 
  • Sinnreich-Levi, Deborah M. (1998). Eustache DesChamps, French Courtier-Poet: His Work and His World. Ams PressInc. ISBN 978-0-404-64162-7. 
  • Lacassagne, Miren; Lassabatère, Thierry (2005). Les "dictez vertueulx" d'Eustache Deschamps: forme poétique et discours engagé à la fin du moyen âge. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-390-3. 
  • Bliggenstorfer, Susanna (2005). Eustache Deschamps: aspects poétiques et satiriques. Francke. ISBN 978-3-7720-8107-1. 
  • Lassabatère, Thierry; Lacassagne, Miren (2008). Eustache Deschamps, témoin et modèle: littérature et société politique, XIVe-XVIe siècles. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-564-8. 
  • Raynaud, Gaston (2013). Eustache Deschamps, sa vie, ses oeuvres, son temps: etude historique et litteraire sur la seconde moitie du quatorzieme siecle, 1346-1406. BiblioLife. ISBN 978-1-294-39229-3.