Estonska Sovjetska Socijalistička Republika
| Estonska Sovjetska Socijalistička Republika Eesti Nõukogude Sotsialistlik Vabariik Социалистическая Республика | |||
|---|---|---|---|
| Himna Himna Estonske SSR | |||
 Položaj Estonske SSR u SSSR-u | |||
| Geografija | |||
| Prestonica | Talin | ||
| Društvo | |||
| Službeni jezik | estonski | ||
| Oblik države | Socijalistička država | ||
| Istorija | |||
| Događaji | |||
| — Konstituisana | 21. jula 1940. | ||
| — Inkorporirana u SSSR | 9. avgusta 1940. | ||
| — Nezavisnost | 20. avgusta 1991 | ||
| Geografske i druge karakteristike | |||
| Površina | |||
| — ukupno | 45.227 km² | ||
| Stanovništvo | 1.565.662 (1989) | ||
| Valuta | Sovjetska rublja (est. rubla) | ||
| Zemlje prethodnice i naslednice Estonske SSR | |||
| Prethodnice: | Naslednice: | ||
|
| ||
.svg)
Estonska Sovjetska Socijalistička Republika (est. Eesti Nõukogude Sotsialistlik Vabariik; rus. Эстонская Советская Социалистическая Республика je bila jedna od republika Sovjetskog Saveza. Estonska SSR je prvobitno osnovana na teritoriji Republike Estonije 21. jula 1940, posle invazije sovjetskih trupa 17. juna 1940. godine i instaliranje marionetske vlade uz podršku Sovjetskog Saveza, koja je proglasila Estoniju kao sovjetsku državu. Estonska RSB kasnije je inkorporirana u SSSR 9. avgusta 1940. godine. Ova teritorija je okupirana od strane nacističke Nemačke od 1941. do 1944. godine.
Većina zemalja nisu priznale inkorporaciju Estonije de jure, nego samo de fakto njenu sovjetsku vladu, ako i to. Mnoge zemlje nastavile su da priznaju estonske diplomate i konzule, koji su još uvek delovali u ime svoje bivše vlade. Ova politika nepriznavanja dala je pravo na priznavanje legalnog kontinuiteta po kojemu je Estonija de jure bila nezavisna u periodu 1940—1991. godine.
Nezavisnost Republike Estonije je uspostavljena 20. avgusta 1991. godine.
Funkcioneri Estonske SSR[uredi | uredi izvor]
Predsednici[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta
- Johanes Vares (25. avgust 1940 — 29. novembar 1946; u egzilu u Ruskoj SFSR od 1941. do septembra 1944)
- Nigol Andresen, v. d. (29. novembar 1946 — 5. mart 1947)
- Edvard Pel (5. mart 1947 — 4. jul 1950)
- August Jakobson (4. jul 1950 — 4. februar 1958)
- Johan Ajhfeld (4. februar 1958 — 12. oktobar 1961)
- Aleksej Mirisep (12. oktobar 1961 — 7. oktobar 1970)
- Aleksander Ansberg, v. d. (7. oktobar 1970 — 22. decembar 1970)
- Artur Vader (22. decembar 1970 — 25. maj 1978)
- Meta Vanas, v. d. (25. maj 1978 — 26. jul 1978)
- Johanes Kebin (26. jul 1978 — 8. april 1983)
- Arnold Ritel (8. april 1983 — 29. mart 1990)
- Predsednik Vrhovnog sovjeta
- Arnold Ritel (29. mart 1990 — 8. maj 1990)
Premijeri[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Sovjeta narodnih komesara
- Johanes Lauristin (25. avgust 1940 — 28. avgust 1941)
- ispražnjeno (28. avgust 1941 — 17. jun 1942)
- Oskar Sepre, v. d. (17. jun 1942 — 26. septembar 1944; u egzilu u Ruskoj SFSR od 1941. do septembra 1944)
- Arnold Vajmer (28. septembar 1944 — 25. mart 1946)
- Predsednik Saveta ministara
- Arnold Vajmer (25. mart 1946 — 29. mart 1951)
- Aleksej Mirisep (29. mart 1951 — 12. oktobar 1961)
- Valter Klauson (12. oktobar 1961 — 18. januar 1984)
- Bruno Saul (18. januar 1984 — 16. novembar 1988)
- Indrek Tume (16. novembar 1988 — 3. april 1990)[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
 | .svg) | ||