Etelred Nespremni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Etelred Nespremni
Etelred Nespremni
Lični podaci
Datum rođenjaoko 966–8.
Mesto rođenjaVeseks, Engleska
Datum smrti23. april 1016.(1016-04-23) (47/48 god.)
Mesto smrtiLondon, Engleska
GrobKatedrala Svetog Pavla u Londonu
Porodica
SupružnikÆlfgifu of York, Ema od Normandije
PotomstvoÆthelstan Ætheling, Edmund Gvozdeni, Eadred Ætheling, Eadwig Ætheling, Edvard Ispovednik, Alfred Aetheling, Goda of England
RoditeljiEdgar I Miroljubivi
Elfrida Engleska
Dinastijadinastija Veseks
Kralj Engleske
Period978−1013
PrethodnikEdvard II Mučenik
NaslednikSven Rašljobradi
Kralj Engleske
Period1014−1016
PrethodnikSven Rašljobradi
NaslednikEdmund Gvozdeni

Etelred Nespremni ili Etelred II (oko 968 − 23. april 1016) je bio engleski kralj od 978. do 1013. i od 1014. do 1016. godine.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Etelred je bio sin engleskog kralja Edgara I Miroljubivog i njegove žene Elfride. Etelredov otac umro je 975. godine.[1] Ostavio je dva mlada sina. Nasledio ga je Edvard Mučenik, stariji sin. Etelred je imao oko deset godina kada je ubijen Edvard (978){[2]. Edvarda su ubile Etelredove pristalice. Etelred nije lično osumnjičen za učešće jer u toku ubistva nije bio prisutan. Ne postoje pisani izvori o učešću Etelredove majke Elfride u ubistvu. Krunisanje Etelreda obavljeno je uz oduševljenje engleskog naroda. Etelred nije mogao imati više od trinaest godina kada je krunisan za kralja[3]. Tokom prvih godina svoje vladavine, Etelred je razvijao bliske veze sa Etelvoldom, biskupom Vinčestera, koji ga je podržao prilikom preuzimanja krune[4] Kada je Etelvold umro (1. avgusta 984), Etelred je duboko žalio zbog smrti prijatelja.

Sukob sa Dancima[uredi | uredi izvor]

Etelredov zlatni novac (1003—1006)

Napadi Danaca na Englesku počinju 980. godine. Napadnuti su Hempšir, Češir i Tanet, a sledeće godine i Devon i Kornvol. Nakon šest godina, Danci stvaraju svoje uporište u jugozapadnoj Engleskoj. Ova serija vikinških napada nije imala trajnijih uticaja na Englesku. Jedini trajan efekat jeste uspostavljanje kontakta između Engleske i Normandije. Pomoć koju su Normani iz Normandije pružali svojim srodnicima dovela je do tenzija između Engleske i Normandije u koje se umešao čak i papa Jovan XV[5]. Papa je izdejstvovao sklapanje mira između Normandije i Engleske koji je potpisan u Ruanu 991. godine.

Avgusta iste godine, velika danska flota započela je kampanju na jugoistoku Engleske. Zauzeli su ostrvo Nortej.[6] Kod priobalnog grada Maldona koji leži na 2 kilometra zapadno od Norteja, stacionirana je engleska vojska. Bitka koja je usledila završena je porazom engleske vojske[7].

Engleska je nakon poraza kod Maldona pristala na plaćanje danka Danskoj. On je iznosio 10.000 funti godišnje. Međutim, danska flota nastavila je da hara englesku obalu i u naredne dve godine. Godine 994. Danci su napali i sam London, ali nisu uspeli da ga osvoje. Etelred se sastao sa danskim vođama, pre svega sa Olafom Trigvansonom. Zaključen je sporazum kojim su regulisane granice i trgovina između dve države. Engleska je Danskoj platila još 22.000 kilograma zlata i srebra u zamenu za sklapanje mira. Iste godine, Olaf Trigvanson je potvrđen kao hrišćanin na ceremoniji u Andoveru.[6] Nakon primanja poklona, Olaf je obećao Etelredu da više nikada neće doći u Englesku kao neprijatelj. Zatim se vratio u Norvešku. Održao je obećanje i do kraja života se nije vratio u Englesku. Međutim, delovi danske vojske odlučili su da se zadrže u Engleskoj.

Od 997. godine dolazi do novih napada Danaca. Oni 999. godine upadaju u Kent, ali 1000. godine napuštaju Englesku i odlaze u Normandiju. Moguće je da su od napada odustali jer je engleski kralj pristao na plaćanje danka poznatog kao Danegeld.[6] Etelred je prestanak napada iskoristio da oporavi vojsku. Godine 1001. danska flota, moguće ista ona iz 1000. godine, ponovo napada Englesku, ovog puta obalu zapadnog Saseksa. Kasnije je napala i jug Devona, ali su Englezi organizovali uspešnu odbranu. Etelred je 1002. godine kupio primirje za 24.000 funti.

Masakr iz 1002. godine i gubitak prestola[uredi | uredi izvor]

Početkom 11. veka u Skandinaviji je došlo do nemira kada je Olaf Trigvason podigao ustanak protiv kralja Hakona Dobrog koji je priznavao supremaciju Danske. Kada je Hakon zbačen, Olaf je prekinuo podložnost Norveške Danskoj. Sven, vladar Danske, je sklopio savez sa Šveđanima protiv Norveške. Pobedu u odsudnoj bici (kod Helsingborga 1000. godine). Nemire u Skandinaviji iskoristio je Etelred Nespremni da naredi masakr svih Danaca u Engleskoj[8]. Masakr je izvršen 13. novembra 1002. godine na dan Svetog Bricija. Verovatno masakr nije mogao biti sproveden u trećini Engleske gde su Danci bili prejaki. Stradala je i sestra Svena Rašljobradog, Gunhilda. Sledeće godine Sven je pokrenuo pohod na Englesku. Već sledeće godine zaposeo je Istočnu Angliju, a sledeće godine danska vojska povlači se iz Engleske, verovatno zbog gladi i bolesti.[6]

U periodu između 1007. i 1009. godine Engleska nije bila napadnuta od Danaca. Godine 1008. stvorena je nova flota ratnih brodova. Sledeće godine novi danski napad predvodi Torkel Visoki. Etelred je 1012. godine platio Dancima 48.000 funti za prestanak neprijateljstava[9]. Sledeće godine na čelu danske flote stao je sam Sven. Nameravao je krunisati se engleskim kraljem. Do kraja godine Sven osvaja čitavu Englesku. Etelred je u izgnanstvu u Normandiji. Međutim, Sven je preminuo 3. februara 1014. godine. Danska vojska zaklela se na vernost Svenovom sinu Knutu. Vodeći engleski plemići podržali su Etelreda da se vrati na presto[10].

Poslednje godine i smrt[uredi | uredi izvor]

Etelred je pokrenuo napade protiv Svenovog sina Knuta i njegovih saveznika. Knutova vojska se aprila 1014. godine povlači bez borbe. Etelred sin Edmund Gvozdeni pobunio se protiv oca i učvrstio se u Danelagu. Njih dvojica su se izmirili zbog nove opasnosti od Danaca. Etelred i Edmund zajedno su branili London od Knutove vojske. Etelred je umro 23. aprila 1016. godine. Rat Knuta i Edmunda je nastavljen i završen je ubedljivom Knutovom pobedom 18. oktobra 1016. godine u bici kod Asanduna. Engleska je podeljena između Knuta i Edmunda. Edmund je umro 30. novembra 1016. godine te je cela Engleska pripala Knutu[11].

Etelred je sahranjen u katedrali Svetog Pavla u Londonu. Grobnica i spomenih uništeni su 1666. godine zajedno sa katedralom u velikom požaru.[12]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Alfred Veliki
 
 
 
 
 
 
 
8. Edvard Stariji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Elsvita
 
 
 
 
 
 
 
4. Edmund I Veličanstveni
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Sigehelm od Kenta
 
 
 
 
 
 
 
9. Edgiva od Kenta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Edgar I Miroljubivi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Elfgifa od Šaftesberija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Etelred Nespremni
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Ordgar od Devona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Elfrida Engleska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hart, Cyril (2007). "Edward the Martyr Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. septembar 2015)". Oxford Dictionary of National Biography. Oxford: Oxford University Press. Pristupljeno 9 November 2008.
  2. ^ Stenton 1971, str. 372.
  3. ^ Keynes 1980, str. 166.
  4. ^ Higham, The Death of Anglo-Saxon England. pp. 7–8; Stafford, Unification and Conquest. pp. 58.
  5. ^ Stenton 1971, str. 375.
  6. ^ a b v g Keynes, "Æthelred II (c. 966x8–1016)."
  7. ^ Stenton 1971, str. 376–77.
  8. ^ Stenton 1971, str. 380.
  9. ^ Stenton 1971, str. 381–4.
  10. ^ Stenton 1971, str. 384–6.
  11. ^ Stenton 1971, str. 386–393.
  12. ^ The Burial of King Æthelred the Unready at St. Paul's, Simon Keynes, The English and Their Legacy, 900-1200: Essays in Honour of Ann Williams, ed. David Roffe, (Boydell Press). (2012). pp. 129.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Srednjovekovno doba povijesnog razvitka 1, Miroslav Brant, Biblioteka povijesti, Zagreb, 1980. godina
  • Cubitt, Catherine (2012). „The politics of remorse: penance and royal piety in the reign of Æthelred the Unready”. Historical Research. 85 (228): 179—192. doi:10.1111/j.1468-2281.2011.00571.x. 
  • Hart, Cyril, ed. and tr. (2006). Chronicles of the Reign of Æthelred the Unready: An Edition and Translation of the Old English and Latin Annals. The Early Chronicles of England 1.
  • Keynes, Simon (1980). The Diplomas of King Æthelred ‘the Unready’ 978–1016. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0521227186. 
  • Lavelle, Ryan (2008). Aethelred II: King of the English 978–1016 (New izd.). Stroud, Gloucestershire: The History Press. ISBN 9780752446783. 
  • Stenton, F. M. (1971). Anglo-Saxon England. The Oxford History of England. 2 (3rd izd.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-280139-5. 


Engleski kralj
978-1016
Etelred Nespremni na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Етелред_Неспремни&oldid=26682115”