Žak Konfino

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Žak Konfino
Datum rođenja(1892-06-22)22. jun 1892.
Mesto rođenjaLeskovac
 Kraljevina Srbija
Datum smrti1975.

Dr Žak Konfino (Leskovac 18921975) bio je lekar i pisac, jedan od najpoznatijih i najviđenijih Leskovčana svoga doba. Objavio je desetak knjiga, pripovedaka, romana i pozorišnih dela.

Biografija[uredi]

Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu da bi se krajem XVIII i početkom XIX veka doselili u Leskovac, gde se Žak i rodio 22. juna 1892. Otac mu je bio limar a majka prva moderna krojačica u tadašnjoj varošici. Studirao je medicinu u Beču (1910 - 1914.) i Bernu (1916 - 1918), gde je završio studije. U toku Prvog svetskog rata služio je kao lekarski pomoćnik u Valjevu i Leskovcu i sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.

U rodnom gradu proveo je period od 1920 do 1936. godine kao lekar, a nakon toga prešao je u Beograd, gde je otvorio privatnu ordinaciju kao stručnjak za lečenje astme i rendgenologiju. Zahvaljujući Konfinu, Leskovac je 1924. godine dobio prvi rendgen aparat koji je on instalirao u svojoj privatnoj ordinaciji. Bio je aktivan učesnik u procesu formiranja gradskog pozorišta 1926. godine. Dve godine kasnije, zajedno sa doktorom Deklevom, otvorio je prvi privatni sanatorijum u Leskovcu.[1]

Žak Konfino, kao lekar i porodični prijatelj, provodio je dosta vremena u krugu porodice Velmar – Janković. Jedan veseo nasmejan, od dobrote istopljen majmunski lik – kako ga je Svetlana opisala – doktor Žak Konfino, umeo je da usreći Svetlanu Velmar-Janković na poseban način. Spisateljica se sa radošću seća zime 1941. kada ju je, bolesnu, posetio Žak, od milosti nazvan Žakili, i sedeći pored nje, zasmejavao je i pregledao. A kada joj je objasnio da mora da joj da injekciju i da će je malo zaboleti, ali samo malo, Svetlana mu se prepušta bez imalo straha. I upravo će Žak ugušiti u Svetlani strah od bilo koje injekcije za čitav život. Štaviše, Žak će za nju biti najbolji čovek, iscelitelj sa najlepšim osmehom na svetu. Zato će se u njoj i roditi želja da kada poraste bude, kao i čika Žak, dečji lekar i pisac. Presrećno lice doktora Konfina u tom trenutku zauvek će ostati u Svetlaninom sećanju.[2]

Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u Italiji. Nakon oslobođenja, vratio se u Beograd i radio kao lekar Glavne vojne bolnice. Konfino je pisao priče, humoreske, putopise i objavljivao ih najpre u "Leskovačkom glasniku", u kome je bio jedan od stalnih saradnika, potom u "Jevrejskom životu", "Južnom pogledu", "Politici", "Srpskom književnom glasniku", "NIN"-u, "Medicinskom glasniku", „Ježu” i dr. U „Politici” su izlazile njegove kratke priče i humoreske.[1] Knjige su mu prevedene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski i dr. a on sam, prevodio je sa nemačkog i italijanskog, a služio se francuskim i portugalskim.

Konfino se prvi put javlja u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.

U okviru stalne etnološke postavke Gradske kuće u Leskovcu postoji soba posvećena Žaku Konfinu.

Bibliografija[uredi]

Scenario za film[uredi]

Pripovetke i humoreske[uredi]

  • Moji opštinari, Beograd, 1934, »Geca Kon«
  • lice i naličije, Beograd , 1936, »Geca Kon«
  • Humoreske, Beograd, 1941, »Geca Kon«
  • Rotarijanci, Beograd , 1953, »Jež«
  • Lekarske priče, Beograd, 1953, »Narodna knjiga«
  • Nove humoreske, Beograd, 1960, »Minerva«

Romani[uredi]

  • Moj Jocko, Beograd, 1937, »Geca Kon«
  • Moje jedinče, Beograd, 1952, »Prosveta«
  • 100 godina — 90 groša, Beograd, 1952, »Nova pokoljenja«
  • Jesi li ti razapeo Hrista?, Beograd, 1968, »Jež«

Drame[uredi]

  • Plagijat
  • Siroto moje pametno dete
  • Zaklinjem se
  • U sredu se registrujem
  • Krv nije voda (Ekseriment)
  • Štrajk u zarobljeničkoj bolnici (Repatrirci)

Popularna medicina[uredi]

  • Požuti doktore! Priručnik za lekare i medicinare, a, vala, i za bolesne i zdrave

Izvori[uredi]

  • [1]. Jevrejski glas
  • Danilo Kocić, Leskovački pisci - tragovi i traganja (I-II), Leskovac 2015.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Ninošević, Mira; Trajković, Veroljub; Šimunec, Zvonimir. Zlatno doba Leskovca 1918-1941. Narodni muzej Leskovac. 
  2. ^ „Legat br. 4[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala na datum 10. 02. 2015. Pristupljeno 01. 02. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)