Žene u Albaniji
| Ovaj članak je deo serije o |
| Kulturi Albanije |
|---|
 |
 Albanija •  Portal Društvo |
Žene u Albaniji su Evropljanke koje žive u Albaniji ili su iz Albanije. Prvo žensko udruženje u Albaniji osnovano je 1909. godine. Albanke iz severnog regiona Geg žive u konzervativnom i patrijarhalnom društvu.[1] U takvom tradicionalnom društvu, žene imaju sporednu ulogu u zajednici koja veruje u „mušku dominaciju“. Ovakva situacija traje i dalje uprkos dolasku demokratije i usvajanju slobodne tržišne ekonomije u Albaniji, nakon komunističkog perioda Laburističke partije.[2] Kultura Geg Albanaca je zasnovana na 500 godina starom kanonu, kodeksu tradicionalnog ponašanja Gega, gde je glavna uloga žene da se brine o deci i o domu.[3]
Prava žena u albanskoj politici[uredi | uredi izvor]
U 19. veku, Sami Frašeri je prvi put izneo ideju obrazovanja za žene sa argumentom da bi društvo ojačalo tako što će obrazovati žene koje bi učile svoju decu. Krajem 19. veka, neke urbane elitne žene koje su se obrazovale u zapadnoj Evropi videle su potrebu za više obrazovanja za žene u Albaniji. Godine 1891. u Korči su osnovale prvu žensku školu Sevasti Kiriazi i Paraškevi Kiriazi, a 1909. godine osnovale su prvu žensku organizaciju u Albaniji Jutarnja zvezda (Il'i Mengesit) sa ciljem podizanja prava žena podizanjem njihovog nivoa obrazovanja.
Pokret žena u Albaniji prekinut je Prvim svetskim ratom, ali je nastavljen kada je Albanija postala nezavisna država posle rata. Sestre Ćirijazi su u Korči osnovale organizaciju Perlindja, koja je izdavala list Mbleta. Godine 1920. Mari Čoba je osnovala lokalnu žensku organizaciju Gruaja Šćiptare u Skadru, koju je pratilo nekoliko drugih lokalnih organizacija sa istim imenom u Korči, Valoni i Tirani.[4]
Godine 1920. Urani Rumbo i drugi su osnovali Lidja e Gruas (Uniju žena) u Đirokastri, jednu od najvažnijih feminističkih organizacija koja promoviše emancipaciju albanskih žena i pravo na studiranje. Oni su objavili deklaraciju u listu Drita, protestujući protiv diskriminacije žena i socijalnih uslova. Godine 1923. Rumbo je takođe bio deo kampanje za omogućavanje devojčicama da pohađaju „dečački“ licej u Đirokastri. Pokret albanskih žena podržavale su obrazovane urbane elitne žene koje su bile inspirisane državnim feminizmom Turske pod Kemalom Ataturkom.[5]
Za vreme vladavine Zoga I u Albaniji (1928-1939), prava žena je štitila država pod nacionalnom državnom organizacijom Gruaja Šćiptare, koja je promovisala progresivnu politiku i obezbedila ženama pravo na obrazovanje i profesionalni život i zabranu zatvaranje žena u hareme i iza feredža; jednaka prava nasledstva, razvod i zabrana ugovorenih i prinudnih brakova, kao i poligamije. Međutim, u praksi se ova progresivna politika odnosila samo na kosmopolitsku gradsku elitu i imala je mali uticaj na živote većine žena u Albaniji.[6]
Ograničeno pravo glasa ženama je odobreno 1920. godine, a žene su dobile puno pravo glasa 1945. godine. Pod komunističkom vladom Albanije, zvanična ideologija rodne ravnopravnosti je promovisana i promovisana od strane Unije albanskih žena. Na prvim demokratskim izborima nakon pada komunizma, broj poslanica u parlamentu pao je sa 75 u poslednjem parlamentu komunističke Albanije na 9. U turbulentnom periodu nakon 1991. godine položaj žena se pogoršao. Među Albancima dolazi do religioznog preporoda, što u slučaju muslimana ponekad znači da su žene gurnute nazad na tradicionalnu ulogu majke i domaćice.[7] Od 2013. godine žene su predstavljale 22,9% parlamenta.
Brak, plodnost i porodični život[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Ukupna stopa fertiliteta je 1,5 rođene dece po ženi (procena 2015). Stopa prevalencije kontracepcije je prilično visoka: 69,3% (2008/09).[8] Većina Albanki osniva porodicu početkom i sredinom dvadesetih godina: od 2011. godine prosečna starost u prvom braku bila je 23,6 godina za žene i 29,3 godine za muškarce.[9]
U nekim ruralnim oblastima Albanije brakovi su još uvek ugovoreni, a društvo je snažno patrijarhalno i tradicionalno, pod uticajem tradicionalnog skupa vrednosti kanuna. Urbanizacija Albanije je niska u poređenju sa drugim evropskim zemljama: 57,4% ukupnog stanovništva (2015). Iako društvo generalno ne odobrava prinudni brak, to je „dobro poznata pojava u zemlji, posebno u ruralnim i udaljenim sredinama“, a devojke i žene u ovim krajevima su „veoma često prinuđene na brak zbog patrijarhalnog mentaliteta i siromaštva“.[10]
Abortus u Albaniji je u potpunosti legalizovan 7. decembra 1995. godine.[11] Abortus se može obaviti na zahtev do 12. nedelje trudnoće. Žene moraju da prođu savetovanje nedelju dana pre zahvata, a bolnice koje vrše abortuse ne smeju da daju u javnost informacije o tome koje su žene lečile.
Tokom vlade Envera Hodže, komunistička Albanija je imala natalističku politiku, koja je terala žene da imaju ilegalne abortuse ili da ih same izazivaju. Na kraju je zemlja imala drugu najvišu stopu smrtnosti majki u celoj Evropi, a procenjeno je da se 50% svih trudnoća završilo abortusom.[12] Albanski zakon i danas ozbiljno ograničava pristup abortusu. Zajedno sa ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti zbog izbijanja pandemije kovid-19, mnoge žene smatraju da je nemoguće dobiti pristup bezbednoj nezi za pobačaj. Prema Amnesti internešenel, vlade u regionu smatraju brigu o abortusu nebitnom zdravstvenom uslugom. Lija Hoktor, regionalna direktorka Evropskog centra za reproduktivna prava, pozvala je mnoge vlade, uključujući i albansku, da intervenišu. Ona kaže da „Evropske vlade moraju hitno delovati kako bi garantovale bezbedan i blagovremen pristup nezi u slučaju abortusa tokom pandemije kovid-19.
Prema albanskim zakonima, žene mogu da kupuju i poseduju imovinu. Međutim, ovi zakoni se često ignorišu. Pošto žene tradicionalno nisu u mogućnosti da se potpišu kao „glava domaćinstva“ u pravnim poslovima, ženama je neverovatno teško da postanu vlasnice imovine. Od 2018. godine, samo 8% Albanki posedovalo je zemlju. Centar za građanske i pravne inicijative u Albaniji radi na povećanju ove brojke ohrabrujući žene da kupuju imovinu.
Radni odnos[uredi | uredi izvor]
Tokom komunističke ere žene su u velikom broju zapošljavane za plaćene poslove. Tranzicioni period u Albaniji obeležile su brze ekonomske promene i nestabilnost. Tržište rada se suočava sa mnogim problemima koji su uobičajeni za većinu tranzicionih ekonomija, kao što je gubitak poslova u mnogim sektorima, koji nisu bili dovoljno nadoknađeni novim sektorima u nastajanju. Od 2011. godine, stopa zaposlenosti je bila 51,8% za mlade žene, u poređenju sa 65,6% za mladiće.[13]
Žene sada čine većinu poljoprivrednih radnika u Albaniji, ali i dalje imaju niže plate od svojih muških kolega. Žene u proseku primaju 18% manje plate od muškaraca.
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Još 1946. godine, oko 85% ljudi bilo je nepismeno, uglavnom zato što škole na albanskom jeziku u zemlji praktično nisu postojale pre nego što je postala nezavisna 1912. Do sredine 19. veka, osmanski vladari su zabranjivali upotrebu albanskog jezika u školama.[14] Komunistički režim je davao visok prioritet obrazovanju, što je podrazumevalo i abecediranje stanovništva, ali i promociju socijalističke ideologije u školama.[15] Od 2015. godine, stopa pismenosti žena bila je tek neznatno ispod one kod muškaraca: 96,9% žena u poređenju sa 98,4% muškaraca.[16]
Nasilje nad ženama[uredi | uredi izvor]
Albanija je poslednjih godina preduzela korake da se pozabavi pitanjem nasilja nad ženama. To je uključivalo donošenje Zakona br. 9669/2006 (Zakon o merama protiv nasilja u porodičnim odnosima)[17] i ratifikaciju Istanbulske konvencije.
Prema studiji koju je sprovela švedska vlada, U.N.D.P. i Žene Ujedinjenih nacija, više od 50% albanskih žena bile su žrtve nekog oblika „seksualnog, fizičkog ili psihičkog nasilja“. Ovo se najčešće dešava kao rezultat partnerovog zločina. Pored toga, nedavna kombinacija ekonomskih borbi i naredbi o ostanku kod kuće zbog pandemije kovidom-19 izazvala je porast nasilja u porodici u Albaniji, što je ostavilo mnoge žene bez zaštite.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Albanka, krajem 19. veka. -
Mlada žena iz Albanije, nepoznat autor, 1820-e. -
Albanska muslimanka, 1884. godina. -
Albanka, 1905. godina. -
Urani Rumbo (1895-1936) bila je albanska feministkinja, učiteljica i dramska spisateljica, koja je promovisala žensko obrazovanje.
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Haan, Francisca de; Daskalova, Krasimira; Loutfi, Anna (2006-01-01). Biographical Dictionary of Women's Movements and Feminisms in Central, Eastern, and South Eastern Europe: 19th and 20th Centuries (na jeziku: engleski). Central European University Press. ISBN 978-963-7326-39-4.
- ^ „Culture of Albania - history, people, traditions, women, beliefs, food, customs, family, social”. www.everyculture.com. Pristupljeno 2023-04-01.
- ^ Bilefsky, Dan (2008-06-25). „Albanian Custom Fades: Woman as Family Man”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-04-01.
- ^ Musaj, Fatmira; Nicholson, Beryl (2011-01-01). „Women Activists In Albania Following Independence And World War I”. Women's Movements and Female Activists, 1918-1923.
- ^ Musaj, Fatmira; Nicholson, Beryl (2011-01-01). „Women Activists In Albania Following Independence And World War I”. Women's Movements and Female Activists, 1918-1923.
- ^ Francisca de Haan, Krasimira Daskalova, Anna Loutfi (2006). Biographical dictionary of women's movements and feminisms in Central, Eastern, and South Eastern Europe : 19th and 20th centuries (1st ed izd.). New York: Central European University Press. ISBN 1-4237-4938-3. OCLC 63197522.
- ^ Vickers, Miranda; Pettifer, James (1997). Albania: From Anarchy to a Balkan Identity (na jeziku: engleski). Hurst. ISBN 978-1-85065-290-8.
- ^ Albania (na jeziku: engleski), Central Intelligence Agency, 2023-04-04, Pristupljeno 2023-04-07
- ^ „Mean Age at First Marriage by Sex, Country and Year”. United Nations Economic Commission for Europe (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-07.[mrtva veza]
- ^ „Document #311896”. www.ecoi.net. Pristupljeno 2023-04-07.
- ^ „Fjala e Lirë | Shkoder.net...”. www.shkoder.net. Pristupljeno 2023-04-07.
- ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2017-11-08. Arhivirano iz originala 08. 11. 2017. g. Pristupljeno 2023-04-07.
- ^ "Youth Employment and Migration : Country Brief : Albania" (PDF). Ilo.org. Archived (PDF) from the original on 2016-03-04. Retrieved 2016-06-17.
- ^ "Albanian "Letërsia e gjuhës së ndaluar"" [The Literature of the Prohibited Language] (PDF) (in Albanian). Archived (PDF) from the original on 2011-06-05.
- ^ S.T. Dhamko. Boboshtica. Historie. Boboshtica, 2010 (dorëshkrim). Ff. 139-140.
- ^ Albania (na jeziku: engleski), Central Intelligence Agency, 2023-03-28, Pristupljeno 2023-04-01
- ^ „On measures against violence in family relations”. www.osce.org. Pristupljeno 2023-04-01.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Haan, Francisca de; Daskalova, Krasimira; Loutfi, Anna (2006-01-01). Biographical Dictionary of Women's Movements and Feminisms in Central, Eastern, and South Eastern Europe: 19th and 20th Centuries (na jeziku: engleski). Central European University Press. ISBN 978-963-7326-39-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Association of Albanian Girls and Women (AAGW)
- Women and Children in Albania, Double Dividend of Gender Equality (PDF), Social Research Centre, INSTAT 2006
- World Vision promotes the equality of women in Albania
- The Women's Program Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. avgust 2017), Open Society Foundation for Albania
- OSCE Presence in Albania Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. oktobar 2013), osce.org