Хришћанство у Албанији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Византијска равославна црква у Берату
Црква Светог Адрија у Драчу

Хришћанство је једна од најбројнијих верских заједница у Албанији. Према Светској бази података, 22% становништва су православци, а 13% су римокатолици, односно хришћани чине преко трећине становништва. Међутим, многи Албанци су или атеисти или агностици. Према подацима организације "Међународна верска слобода" 2007. године. "Не постоји поуздани подаци о њиховом проценту, али се сматра да се креће од 25-45%".[1] Због непрактиковања вере, подаци и процене верског састава варирају, па ЦИА у процени за 2011. годину наводи 10% римокатолика и православних 6,8%, а осталих хришћана протестаната и других још мање.[2]

Историја[уреди]

Албанија је једно од места где се рано хришћанство прво проширило. Још у апостолским временима у лучком граду Драчу се сматрало да је живело седамдесетак хришћанских породица.[3]

Од великог раскола хришћанства, католичкој цркви био је наклоњен север данашње Албаније, посебно предели под млетачком влашћу, а у остатку православној цркви, као последица византске власти.

Долазак албанских краљева под отоманску власт за последицу је имала исламизација. Танзиматске реформе 1839. године које су наметнуле војну службу немуслиманима, пре свега хришћанима, довело је до тога да је мноштво ондашњих становника данашње Албаније с хришћанства прешло на ислам ради избегавања војне обавезе. Ипак, могли су тајно бити хришћани, показујући припадност исламу само у јавности (криптохришћани). Комунистички режим Енвера Хоџе пропагирао је и насилно спроводио атеизам од 1944. до 1991. године. Прогонили су, мучили и убијали свештенике у монтираним процесима; истиче се група од тридесет и осам албанских мученика, који су после шездесетак година проглашени блаженим у Скадру 5. новембра 2016. године.[4] Године 1967. затворене су све цркве и џамије. Новембра 1990. године Албанија је допустила приватно практиковање вере.[2] Након пада комунизма 1991. године, у Албанији је повећан број хришћана.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. "Instantanés d’Albaníe, un autre regard sur les Balkans", 2005 - Etudiants en Tourisme et Actions Patrimoniales.
  2. 2,0 2,1 (енглески) CIA The World Factbook — Central Intelligence Agency - Field listing: Religions. Приступљено 29. октобра 2016.
  3. https://biblicalstudies.org.uk/pdf/rcl/10-3_242.pdf
  4. Narod.hr: Još dva hrvatska blaženika – fra Serafin Glasnović – Kodić iz Janjeva i don Anton Muzić iz Vrnavokola, narod.hr, 6. novembra 2016., Preuzeto 6. novembra 2016.

Спољашње везе[уреди]