Жеђ каменог мора

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žeđ kamenog mora
Izvorni naslovŽeđ kamenog mora
Žanrdokumentarni
RežijaVladimir Perović
ScenarioVladimir Perović
Producentnezavisna produkcija Vladimir i Anka Perović
MuzikaDimitrije Mikan Obradović
Direktor
fotografije		Miodrag Trajković
MontažaAleksandar Uhrin
Godina2007.
Trajanje78 minuta
98 minuta 48 sek. (cg. verzija)
Zemlja Crna Gora
Jeziksrpski jezik

Žeđ kamenog mora (engl. The Thirst of a Stone Sea) je dugometražni dokumentarni film režisera i scenariste Vladimira Perovića iz 2007. godine. Snimljen je u nezavisnoj produkciji Vladimira i Anke Perović, uz finansijsku podršku holandskog fonda Jan Frajman (hol. Jan Vrijman Fund) i Ministastva kulture Crne Gore. Premijerno je prikazan u novembru 2007. godine na „Međunarodnom Festivalu dokumentarnog filma“ u Amsterdamu. Film govori o životu malobrojnog starijeg stanovništva u kraju Cuce, najsuvljem delu Katunske nahije. U ovom krševitom kraju (kras, karst, krš), sela su sastavljena od po par kuća udaljenih u svojim kraškim vrtačama toliko daleko jedna od druge da se često pucanj puške ispred jedne ne može čuti kod druge! Autor je na slikovit način predstavio osobeni svet jugozapadne Crne Gore u kom su očuvane stare navike i običaji, izolovanost, nedostatak pijaće vode i žena spremnih da tu žive [1].

Sinopsis[uredi | uredi izvor]

Scena iz filma „Žeđ kamenog mora“.
Scena iz filma „Žeđ kamenog mora“.
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Kamera prelazi preko kamenite, naizgled nenastanjene doline, na kojoj nemilosrdno sija sunce. U daljini se može čuti odjek zvukova životinja, dok starac korača kroz napuštenu okolinu sa svojim improvizovanim štapom. Scene filma teku lagano, prirodno i stvarno. Srećemo čoveka koji pravi drveni ugalj u peći od opeke. Još jedan čovek prelazi prvi deo svog puta na konju, onda vezuje svog konja za drvo i nastavlja autom. Polako upoznajemo jednog po jednog od nekoliko stanovnika udaljene doline na jugozapadu Crne Gore, posmatrajući ih u svojim dnevnim aktivnostima. Oni su uglavnom samohrani i žive od prinosa svoje zemlje i stada ovaca. Dokumentarni film, sniman sa jasnom naklonošću i divljenjem, zahteva pažnju i potrebno vreme da pokaže ritam života u ovom sušnim predelu, gde se voda vadi iz dubokih bunara i gde se kontakt sa ostatkom društva sastoji samo od prolaska autobusa i šoferovog snabdevanja meštana. U filmu nema mnogo govora. Sve je obojeno snažnom planinskom tišinom i zvukovima iz prirode i, povremeno, raznolikim muzičkim temama koje se ponavljaju i, po potrebi, naglašavaju dramatiku ili duhovite momente. Jedan mladi čovek je opsednut korenjem, dok je jednoj starici bolje od kad pije samo koka-kolu. Stari pastir koji uzgaja koze, leleče za herojskim vremenima i velikim ljudima, dok drugi sluša fragmente vesti na radiju na navijanje. Jedna žena je spremna da iz ljubavi živi i u pećini. Najmoćniji čovek sela zaposlenu u lokalnoj mesnoj kancelariji za posao ima nabavljanje dinamita, merenje krvnog pritiska, brijanje i šišanje, a drugi sam pravi novi put golim rukama uz pomoć eksploziva. U filmu se sudaraju tradicija i novo (globalističko) doba, 17 i 21 vek, ali život ovde nije došao do potpunog zastoja, jer je dete došlo na svet [1][2][3].

Festivali i nagrade[uredi | uredi izvor]

Film „Žeđ kamenog mora“ je dobio 12 nagrada, na ukupno 36 festivala na koliko je dosad učestvovao [4]. Nalazi se u selekciji više međunarodnih festivala, na „6. Zelenom filmskom festivalu“ u Seulu, „Danima etnografskog filma (DEF)“ u Ljubljani, zatim „Dokumentar Ist“ u Istanbulu, na festivalima u Kini, Petrogradu i Sao Paolu. Na regionalim festivalima film je prikazivan na 13. internacionalnom TV festivalu „Bar 2008“ gde je dobio nagradu za najbolji dokumentarni film, na „beogradskom Festivalu etnološkog filma“ u takmičarskoj konkurenciji i bio među filmovima koji su privukli najviše pažnje publike [1] i na najvećem regionalnom festivalu dokumentarnih filmova, ZagrebDoksu. U Evropi je prikazan na desetak festivala i dobio je specijalno priznanje žirija za dugometražni dokumentarni film „Ekofilms“ na festivalu na Rodosu [5], prikazan je amsterdamskom festivalu „IDFA“ [2] i madridskom „Dokumenta“ [6]. Dobio je i nagradu na festivalu u Lesiniji u Italiji, a potom, na „Festivalu planinskog filma“ u poljskom gradu Zakopane, na kom je dobio nagradu gradonačelnika, za najbolji film koji portretiše najvažnije ljudske, kulturne ili umetničke aspekte stanovnika planina. Nagrada podrazumeva statuetu „Drvena planina“ i skroman novčani iznos.[7].


Van Evrope, film „Žeđ kamenog mora“ proglašen je za najbolji dokumentarni film na „27. Međunarodnom filmskom festivalu“ u Montevideu, Urugvaj [4] i nagrađen je na filmskom festivalu u Dohi, glavnom gradu Katara, nagardom žirija (franc. Al Jazeera Int’l Doc Fim Festival).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Jelena Jovanović. „Žeđ kamenog mora” (na jeziku: (jezik: srpski)). Na dlanu (www.nadlanu.com). Arhivirano iz originala 01. 12. 2008. g. Pristupljeno 27. 7. 2010. 
  2. ^ a b „The Thirst of a Stone Sea” (na jeziku: (jezik: engleski)). 23rd International Documentary Film Festival Amsterdam. Pristupljeno 27. 7. 2010. [mrtva veza]
  3. ^ „Synopsis: The Thirst of a Stone Sea” (na jeziku: (jezik: engleski)). Fandango (www.fandango.com). Pristupljeno 27. 7. 2010. 
  4. ^ a b „Još jedna nagrada za „Žeđ kamenog mora“” (na jeziku: (jezik: srpski)). Radio Skala - Kotor. 25. 4. 2010. Pristupljeno 27. 7. 2010. [mrtva veza]
  5. ^ „The Thirst of a Stone Sea” (na jeziku: (jezik: engleski)). Rodos international films & visual arts festival 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 
  6. ^ „Žeđ kamenog mora” (PDF) (на језику: (језик: хрватски)). Mediteran film festival. септембар 2008. Приступљено 27. 7. 2010. 
  7. ^ „Za „Žeđ kamenog mora“ još jedna nagrada” (на језику: (језик: српски)). PC Nen: Prve crnogorske elektronske novine. 17. 9. 2008. Pristupljeno 27. 7. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жеђ_каменог_мора&oldid=26881669”