Živički majdani kamena
Živički majdani kamena nalaze se u dragačevskom selu Živica, opština Lučani. Kamen sličnih svojstava vađen je i u susednom selu Krivača.[1] [1]
Svojstva kamena[uredi | uredi izvor]
Živički sitnozrni peščar je dobrog kvaliteta, takozvani „tociljnjak”. Tonovi boje variraju u rasponu između beličaste, plavičaste, sivkaste i žućkaste.[1] Naslagan u površinskim kvadrima i pločama, lako se eksploatiše. Naročito je lak za obradu kada se vadi iz dubine. Vremenom, kako se suši postaje sve tvrđi i teži za obradu.[2] Istog je kvaliteta je kamen koji se vadi u Puhovu.[3]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Od polovine 19. veka sitnozrni živički peščar intenzivno je eksploatisan u nekoliko površinskih majdana. Najveći je bio Đekića „rudnik” koji je nekada pripadao dragačevskom kamenorescu Ljubu Đekiću, a za njim Stranjačevića majdani (jedan na Livadama, drugi na Grablju) i Matovića majdan na potesu Drijenje.[1] Vađen je i u susednom selu Krivača na dva iskopišta - Nicovića na Jabučicama i Čikiriskom na Prlu.[1]
Najviše je korišćen u građevinske svrhe, a pogotovo za izradu nadgrobnih obeležja. Zahvaljujući svojstvima (kamen pogodan za sitan i krupan rez, dobro prima i drži boju) od polovine 19. veka u selima Živice i Krivača pojavio se veliki broj lokalnih majstora koji su izrađivali nadgrobne spomenike, njih čak preko trideset.[2] Od živičkog peščara nadgrobnike su izrađivali brojni kamenoresci iz sela Goračići, Guberevci, Guča (selo), Rti i Kotraža, a neki čak i iz moravičkih sela Raščići i Sveštica. U najvećoj meri ga je koristio i nadaleko čuveni Radosav Čikiriz iz sela Rti, rodonačelnik dragačevske škole kamenoreza.[1]
Danas se ovaj kamen koristi u manjoj meri. Povremeno je eksploatisan u dekorativne svrhe.[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2020)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
- ^ a b Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
- Dragićević, Ljubinko M.; Ršumović, Mihailo M. (2008). Konzervacija i restauracija kamena. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. ISBN 978-86-80879-72-7.
- Dragačevo : naselja, poreklo stanovništva, običaji. Beograd: Službeni glasnik : SANU. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.