Živojin Ilić

Živojin Ilić
Mesto rođenja	Miroševce, Srbija
Datum smrti	oktobar 1941
Mesto smrti	Belanovce, Srbija

Živojin Ilić — Žika Žuti (Miroševce — Belanovce, oktobar 1941), bio je istaknuti rukovodilac SKOJ-a i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

Biografija

Rodio se u Miroševcu, u porodici monopolskog radnika. Još u ranom detinjstvu ostao je bez oca pa je njegova majka Persa preuzela brigu o celoj porodici. Njoj je bilo veoma bitno da on završi svoje školovanje pa je po ceo dan radila teške poslove kako bi mu obezbedila dobre uslove za to. Kao mladić bio je veseo, društven i nesebičan. Veoma brzo postao je omiljen u društvu, učestvovao u svim igrama, pomagao drugovima u učenju. Imao je široka interesovanja pa se nije ograničavao na čitanje školskih predmeta i obavezne lektire. U jesen 1937. godine, nakon završenog petog razreda gimnazije, postao je član Skoja. Vrlo brzo shvatio je da je to ono što mu je predodređeno. U ovoj organizaciji upoznao je Stanimira Veljkovića Zeleta sa kojim je vrlo brzo ostvario prisno prijateljstvo. U septembru 1938. godine došao je na čelo skojevske organizacije gimnazije nasledivši Zeleta, koji je maturirao. Kao rukovodilac Skoja Gimnazije doprineo je njegovom jačanju i uspeo je da tu organizaciju dovede do toga da postane najuticajnija u školi. Primajući instrukcije od članova Okružnog komiteta KPJ Leskovac, preko skojevske organizacije, poveo je borbu za osvajanje rukovodećih mesta u đačkim organizacijama u školi, kako bi KPJ imala uticaj na široki krug gimnazijalaca. Zahvaljujući angažovanju skojevaca pod njegovim rukovodstvom revolucionarne ideje postale su dostupne mnogim gimnazijalcima.

Nastojao je da, organizovanjem vaspitnog rada, skojevci i svi dobri učenici izgrade i svoj moralni lik. Često je ukazivao na loše primere ponašanja buržoaske omladine. Sa približavanjem narodnoslobodilačkog rata do punog izražaja dolazi njegova lična inicijativa i delatnost. Partija postaje sve jača i energičnija, a sve češće vidljive su akcije Skojevaca. Ove aktivnosti kulminirale su organizovanjem važne okružne konferencije Skoja, održane početkom 1940. godine u selu Rudaru. Na toj konferenciji predvodio je skojevce iz Gimnazije i održao je govor na kojem je najavio buduće zadatke organizacije. Zaključak konferencije bio je da se nastavi sa borbom koju Partija vodi.

Skojevci su aktivno učestvovali u martovskim demonstracijama. Bio je predvodnik gimnazijske omladinske grupe koja je 27. marta 1941. prošetala ulicama Leskovca uzvikujući Sovjetskom Savezu i Komunističkoj partiji Jugoslavije. Sve vreme pevao je internacionalnu i druge radničke pesme. Sa te manifestacije otišao je na skojevski sastanak kome je prisustvovao i Zele Veljković. Na tom sastanku razmatrali su trenutnu situaciju i zaključili da je borba neminovna, što je ubrzo potvrdila i okupacija Kraljevine Jugoslavije.

U prvim danima okupacije nastojao je da se preko OK Skoja Leskovac obavesti o pripremama za ustanak, o odlukama Komunističke partije i da se sa njima upozna što širi krug građana Leskovca i okoline. U cilju toga učestvovao je u radu partijske tehnike i obezbeđivanju uslova za njen rad. Posle odlaska Stanimira Veljkovića za Niš postao je sekretar OK Skoja i član OK KPJ i tu funkciju vršio je do svoje pogibije. Učestvovao je u svakoj akciji skojevaca, bilo kao organizator ili kao učesnik. Veoma brzo našao se u grupi od 6 drugova koji su dobili zadatak da odu u partizanski odred formiran na Kukavici u avgustu 1941. Sa aktivnim radom nastavio je i u odredu, i to na onim zadacima koje je obavljao kao skojevac u Leskovcu. Sa skojevcima iz Leskovca, Presečine, Rudara, Vinarca, Petrovca i drugih mesta, u noći između 8. i 9. oktobra 1941. godine organizovao je napad na četnike Koste Milovanovića Pećanca koji su bili stacionirani u Lapotincu. Četnici su bili zabarikadirani u školi a znak za opšti prepad dao je on ispalivši nekoliko metaka iz pištolja. Brzo su razoružali četnike čime su uspešno završili svoju prvu borbu. U ovoj akciji Žika je pokazao da se odlično snalazi i u ulozi vojnog rukovodioca. Nažalost, u toj akciji on je nehotice ranjen od strane svog saborca što je na neki način pomutilo radost zbog pobede. Tokom noći prebačen je u Belanovce gde je ostao na lečenju. Tu je i preminuo polovinom oktobra 1941. godine zbog prevelikog gubitka krvi.

Uspomenu na ovog istaknutog skojevskog rukovodioca čuvaju kulturno-umetnička i folklorna družina iz Vučja i Miroševca, pionirski odred škole „Petar Tasić”, Dom kulture mladih i jedna ulica u Leskovcu.