Кукавица (планина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кукавица
Kukavica 107.jpg
Планина Кукавица
Географске карактеристике
Највиша тачка Влајна
Надморска висина 1442 m
Координате 42°47′28″ СГШ; 21°56′47″ ИГД / 42.791111° СГШ; 21.946389° ИГД / 42.791111; 21.946389 Координате: 42°47′28″ СГШ; 21°56′47″ ИГД / 42.791111° СГШ; 21.946389° ИГД / 42.791111; 21.946389
Географија
Кукавица на мапи Србије
Кукавица
Кукавица
Државе  Србија
Регије Јужна Србија
Група Родопске планине

Планина Кукавица се простире на југоистоку Србије на левој обали Јужне Мораве, у Пчињском и Јабланичком округу. Према западу је ограничена реком Ветерницом. Спада у Родопске планине.

Карактеристике[уреди]

Кукавица је велика планина која се налази северно од Врања и јужно од Лесковца и падине јој се протежу до ових градова. Највиши врх је Влајна (1442 m), а следе га Ваљовска чука (1207 m), Тумба (1192 m), Фурниште (1370 m), Тиква (1405 m), ? (1327 m), Буковска чука (1386 m) и Орлова чука (1306 m). Венац ових врхова, са долином Големе реке, дели планину на два дела – северни, стрмији, део је без насеља док се на јужном, блажем, делу јављају села. На јужном делу планине, изнад Врања, уздижу се два врха Облик (1310 m) и Грот (1327 m). Због својих правилних, купастих, облика ова два врха планине Кукавице се понекад наводе као засебне планине.

Кукавица је у потпуности покривена густом шумом. Некада сточарски крај, Кукавица је имала бројна пашњаке које је, средином прошлог века, војска пошумила бором, смрчом и јелом. Тако се сада поред густе листопадне, углавном биукове, јављају и делови четинарске шуме, док су се пашњаци задржали само у близини насеља. Листопадно дрвеће је самоникло, док су четинари вештачки пошумљени. Најпознатија је златна буква, која је део истоименог природног резервата и убраја се у најквалитетније дрво ове врсте у Србији[1]. Богат биљни свет условљен је и богатством воде које на Кукавици има на претек. Мноштво извора, потока и речица се спушта са свих страна планине. Северном страном планине пробија се брза и бистра река Вучјанка, која је усекла у стење кањон, дубок 300 метара. Њено корито пуно је водопада, слапова и вирова, од који су најпознатији Ђокини вирови (у близини Вучја). Река извире на око 1100 метара н.в., дуга је 18 км и улазећи у лесковачку котлину улива се у реку Ветерницу[2].Кањон Вучјанке је дугачак 2 км, усечен између врхова Китка (988 м) и Самариц (619 м ). На излазу из кањона , на левој обали, налази се ХЕ Вучије, подигнута 1903 год.Хидроелектрана Вучје је друга хидроелектрана подигнута у Србији[3]. Баш те воде испирају и односе путеве и многа села су већим делом године недоступна обичним возилом.

Планина Кукавица је одвајкада погранична зона и важно војно упориште. Данас се на врху Влајна налази метеоролошка станица и војни објекти а од некадашњих римских и турских насеобина по планини је мало шта остало, густо шумско растиње је појело многе зидине.

Археолошки локалитети[уреди]

Види још[уреди]

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]