Кукавица (планина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кукавица
Kukavica 107.jpg
Планина Кукавица
Географске карактеристике
Највиша тачка Влајна
Ндм. висина 1442 m
Координате 42°47′28″ СГШ; 21°56′47″ ИГД / 42.791111° СГШ; 21.946389° ИГД / 42.791111; 21.946389 Координате: 42°47′28″ СГШ; 21°56′47″ ИГД / 42.791111° СГШ; 21.946389° ИГД / 42.791111; 21.946389
Географија
Кукавица на мапи Србије
Кукавица
Кукавица
Државе  Србија
Регије Јужна Србија
Група Родопске планине

Планина Кукавица се простире на југоистоку Србије на левој обали Јужне Мораве, у Пчињском и Јабланичком округу. Према западу је ограничена реком Ветерницом. Спада у Родопске планине.

Карактеристике[уреди]

Кукавица је велика планина која се налази северно од Врања и јужно од Лесковца и падине јој се протежу до ових градова. Највиши врх је Влајна (1442 m), а следе га Ваљовска чука (1207 m), Тумба (1192 m), Фурниште (1370 m), Тиква (1405 m), ? (1327 m), Буковска чука (1386 m) и Орлова чука (1306 m). Венац ових врхова, са долином Големе реке, дели планину на два дела – северни, стрмији, део је без насеља док се на јужном, блажем, делу јављају села. На јужном делу планине, изнад Врања, уздижу се два врха Облик (1310 m) и Грот (1327 m),палеовулканске купе. Због својих правилних, купастих, облика ова два врха планине Кукавице се понекад наводе као засебне планине.

Кукавица је у потпуности покривена густом шумом. Некада сточарски крај, Кукавица је имала бројна пашњаке које је, средином прошлог века, војска пошумила бором, смрчом и јелом. Тако се сада поред густе листопадне, углавном биукове, јављају и делови четинарске шуме, док су се пашњаци задржали само у близини насеља. Листопадно дрвеће је самоникло, док су четинари вештачки пошумљени. Најпознатија је златна буква, која је део истоименог природног резервата и убраја се у најквалитетније дрво ове врсте у Србији[1]. Богат биљни свет условљен је и богатством воде које на Кукавици има на претек. Мноштво извора, потока и речица се спушта са свих страна планине. Северном страном планине пробија се брза и бистра река Вучјанка, која је усекла у стење кањон, дубок 300 метара. Њено корито пуно је водопада, слапова и вирова, од који су најпознатији Ђокини вирови (у близини Вучја). Река извире на око 1100 метара н.в., дуга је 18 км и улазећи у лесковачку котлину улива се у реку Ветерницу[2].Кањон Вучјанке је дугачак 2 км, усечен између врхова Китка (988 м) и Самариц (619 м ). На излазу из кањона , на левој обали, налази се ХЕ Вучије, подигнута 1903 год.Хидроелектрана Вучје је друга хидроелектрана подигнута у Србији[3]. Баш те воде испирају и односе путеве и многа села су већим делом године недоступна обичним возилом.

Планина Кукавица је одвајкада погранична зона и важно војно упориште. Данас се на врху Влајна налази метеоролошка станица и војни објекти а од некадашњих римских и турских насеобина по планини је мало шта остало, густо шумско растиње је појело многе зидине.

Археолошки локалитети[уреди]

Велики број археолошких локалитета, из периода владавине Римског царства, откривен је на побрђу које чини ивичне делове Лесковачке котлине. Њега чине северне и источне падине или прецизније руб Кукавице и простор у долинама Ветернице, Вучјанске реке и Јужне Мораве. Побрђе се везује за дому Влајне која гради источни обод језгра Српско-македонске масе.

На побрђу планине установљено је шест локалитета. То су: „Коприва”, Скобаљић град и „Влајчина њива” у Збежишту, непознато налазиште у Вучју, „Селиште” у Накривњу и непознати локалитет у околини Падежа. Према положају, ови локалитети, могу се поделити у две висинске зоне.

На простору више зоне, која захвата простор од 700 до 1 000 m надморске висине, налазе се два утврђења: на локалитету „Коприва” у Збежишту и код села Падежа. На „Коприви” постоји кула-осматрачница подигнута на 764 m надморске висине, на значајном стратешком положају. Постоје претпоставке да је ова кула штитила пут који је долином Горње Ветернице водио ка Врању. Друго утврђење, југозападно од Падежа, изнад Војинићке реке, на основу положаја такође је могло имати функцију заштите или је служило као прибежиште у немирним временима.

У нижој зони, на око 300 до 700 m надморске висине, налазе се три локалитета, односно једно утврђење и два насеља. Утврђење Скобаљић град подигнуто је на 550 m надморске висине, изнад кањона Вучјанске реке, на изванредном стратешком положају. Сматра се да је ово утврђење имало одбрамбену функцију и да је штитило пут који је, преко Кукавице, излазио на подручје данашњег Врања. Не треба, међутим, искључити ни могућност да је служило као прибежиште.

Остаци два насеља, у оквиру ниже зоне, могу се претпоставити у селу Накривњу, на локалитету „Селиште” и у Збежишту, на положају „Влајчина њива”.

Локалитети на побрђу гравитирају ка северистоку и окренути су према долини Ветернице.[4]

На Кукавици се налази и локалитет Марково кале али он не припада овом побрђу.

Види још[уреди]

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Planina Kukavica | Upoznaj Srbiju blog
  2. ^ Planina Kukavica i kanjon Vučjanke | Lepa Srbija
  3. ^ Kukavica
  4. ^ Стаменковић, Соња (2013). Римско наслеђе у Лесковачкој котлини. Београд: Археолошки институт. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Кукавица на Викимедијиној остави