Рударе (Лесковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Рударе.
Рударе
Rudare, Leskovac, Pogled na selo, b02.JPG
Панорама села
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) 551
Положај
Координате 42°57′08″ СГШ; 21°57′30″ ИГД / 42.952333° СГШ; 21.958333° ИГД / 42.952333; 21.958333Координате: 42°57′08″ СГШ; 21°57′30″ ИГД / 42.952333° СГШ; 21.958333° ИГД / 42.952333; 21.958333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 306 m
Рударе на мапи Србије
Рударе
Рударе
Рударе на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Рударе је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 551 становника (према попису из 1991. било је 552 становника).

Овде се налази Манастир Рударе.

Етимологија[уреди]

Назив села Рударе указује на рударску делатност која је некада постојала у овом крају. Постоји предање да је на Рударској чуки у близини села постојао рудокоп по чему је село добило име. Радивоје Максимовић забележио је „да се бакарна руда експлоатисала у средњем веку и код Лесковца, где у селу Рудару и данас постоје стара бакарна тросковишта”.[1]

Положај[уреди]

Рударе је село у Јабланичком округу, а налази се на око 4 километра јужно од Лесковца на путу ка Вучју. Смештено је на најнижој тераси Рударске чуке, а делом у алувијалној равници реке Ветернице. Од главног пута који спаја Лесковац и Вучје удаљено је између 200 и 300 метара.[2]

Историја[уреди]

Пре доласка Словена на ова подручја, на месту где се данас налази село постојало је веће византијско насеље. Докази за то представљају темељи данашње Рударске цркве дуги 19 метара, а широки 9 метара, који су некада били темељи византијске базилике из 6. века, на којима је касније подигнута православна црква. Немачки путописац Феликс Каниц, који је у 19. веку обилазио ове крајеве, забележио је да је у близини Рударске цркве некада постојала латинска варош.[3] Мештани овог села су у прошлости, обрађујући своје поседе, често налазили делове грнчарије необичног облика, као и цигле које су различитих димензија од данашњих.[4]

И Рударе је, као и сва остала села у околини, потурчено доласком Османлија на ове просторе. Међутим, постојање цркве која датира најкасније из 17. века, а можда и раније, као и надгробних споменика, стећака и саркофага из прве половине 19. века на гробљу у близини цркве, указује на извесну самосталност мештана села. Према неким подацима, Рударе је, као и суседно село Велико Трњане, успело да очува своју самосталност. Наиме, током 19. века извесни Сулејман Скопљак покушао је да наметне своју власт Рудару и Великом Трњану, али су се села одупрла тако што су послала изасланике у Цариград који су од Порте успели да добију потврду да су села слободна и да нико њима не може господарити.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Рударе живи 453 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (41,7 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 470
1953. 497
1961. 483
1971. 522
1981. 560
1991. 552 552
2002. 551 557
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
549 99,63 %
Црногорци
  
2 0,36 %
непознато
  
0 0,0 %


Галерија[уреди]

Панорама села

Референце[уреди]

  1. Радивоје Максимовић, Наше рударство и топионичарство
  2. 2,0 2,1 Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје: антропогеографска и социолошка студија. Лесковац, Народни музеј, 1972.
  3. Feliks Kanic (1999). Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka. BMG. ISBN 978-86-7330-093-1. 
  4. Вучје и места у околини
  5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]