Рударе (Лесковац)
Рударе | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
— 2022. | 451 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 57′ 08″ С; 21° 57′ 30″ И / 42.952333° С; 21.958333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 306 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Рударе је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. био је 451 становник.
Овде се налази Манастир Рударе.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Назив села Рударе указује на рударску делатност која је некада постојала у овом крају. Постоји предање да је на Рударској чуки у близини села постојао рудокоп по чему је село добило име. Радивоје Максимовић забележио је „да се бакарна руда експлоатисала у средњем веку и код Лесковца, где у селу Рудару и данас постоје стара бакарна тросковишта”.[1]
Положај
[уреди | уреди извор]Рударе је село у Јабланичком округу, а налази се на око 4 километра јужно од Лесковца на путу ка Вучју. Смештено је на најнижој тераси Рударске чуке, а делом у алувијалној равници реке Ветернице. Од главног пута који спаја Лесковац и Вучје удаљено је између 200 и 300 метара.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Пре доласка Словена на ова подручја, на месту где се данас налази село постојало је веће византијско насеље. Докази за то представљају темељи данашње Рударске цркве дуги 19 метара, а широки 9 метара, који су некада били темељи византијске базилике из 6. века, на којима је касније подигнута православна црква. Немачки путописац Феликс Каниц, који је у 19. веку обилазио ове крајеве, забележио је да је у близини Рударске цркве некада постојала латинска варош.[3] Мештани овог села су у прошлости, обрађујући своје поседе, често налазили делове грнчарије необичног облика, као и цигле које су различитих димензија од данашњих.[4]
И Рударе је, као и сва остала села у околини, потурчено доласком Османлија на ове просторе. Међутим, постојање цркве која датира најкасније из 17. века, а можда и раније, као и надгробних споменика, стећака и саркофага из прве половине 19. века на гробљу у близини цркве, указује на извесну самосталност мештана села. Према неким подацима, Рударе је, као и суседно село Велико Трњане, успело да очува своју самосталност. Наиме, током 19. века извесни Сулејман Скопљак покушао је да наметне своју власт Рудару и Великом Трњану, али су се села одупрла тако што су послала изасланике у Цариград који су од Порте успели да добију потврду да су села слободна и да нико њима не може господарити.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Рударе живи 453 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (41,7 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 4 | 6 | ||
75—79 | 11 | 20 | ||
70—74 | 17 | 16 | ||
65—69 | 11 | 14 | ||
60—64 | 18 | 17 | ||
55—59 | 22 | 11 | ||
50—54 | 22 | 22 | ||
45—49 | 28 | 29 | ||
40—44 | 12 | 20 | ||
35—39 | 16 | 11 | ||
30—34 | 17 | 14 | ||
25—29 | 24 | 18 | ||
20—24 | 21 | 20 | ||
15—19 | 11 | 15 | ||
10—14 | 6 | 15 | ||
5—9 | 14 | 13 | ||
0—4 | 16 | 19 | ||
Просек : | 41,7 | 41,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 234 | 50 | 172 | 9 | 3 | 0 |
Женски | 234 | 28 | 168 | 33 | 5 | 0 |
УКУПНО | 468 | 78 | 340 | 42 | 8 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 125 | 28 | 0 | 0 | 52 |
Женски | 62 | 14 | 0 | 0 | 32 |
УКУПНО | 187 | 42 | 0 | 0 | 84 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 7 | 7 | 2 | 11 |
Женски | 0 | 2 | 6 | 1 | 0 |
УКУПНО | 5 | 9 | 13 | 3 | 11 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 2 | 6 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 2 |
УКУПНО | 0 | 1 | 3 | 8 | 4 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Истурено одељење ОШ “Никола Скобаљић” из Великог Трњана
-
Конак Рударског манастира
-
Звоник манастира Рударе
-
Црква Свете Петке
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радивоје Максимовић, Наше рударство и топионичарство
- ^ а б Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје: антропогеографска и социолошка студија. Лесковац, Народни музеј, 1972.
- ^ Feliks Kanic (1999). Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka. BMG. ISBN 978-86-7330-093-1.
- ^ „Вучје и места у околини”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2017. г. Приступљено 19. 04. 2016.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.