Винарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Винарце
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2730
Географске карактеристике
Координате 43°01′22″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 43.022833° СГШ; 21.922166° ИГД / 43.022833; 21.922166Координате: 43°01′22″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 43.022833° СГШ; 21.922166° ИГД / 43.022833; 21.922166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 212 м
Винарце на мапи Србије
Винарце
Винарце
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Винарце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 2730 становника.

Овде се налазе Споменик у Винарцу и Железничка станица Винарци.

Вештачко језеро
Споменик
Вештачко језеро

Положај[уреди]

Село Винарце лежи у југозападном делу Лесковачке котлине, у доњем току Јабланице. Оно је на оном делу Јабланице где та река скреће, из југозападног у северни правац, прибијајући се, на сектору села Живкова (Дупљане), уз западни обод котлине. Насеље је на левој и десној обали Јабланице, на темену њене терасе високе 3—5 метара. На тој страни у водопадној алувијалној равни је и најважнији крај са 12 ромских кућа. Изнад овог главног дела насеља, у лактастом току Јабланице, уз супротну вишу конвексну обалу винарачког меандра, на лесковачком путу је "ново Винарачко насеље " са двадесетак спрских и 50 ромских кућа.

Panorama

Лежећи у лакту Јабланице, углавном улево од њеног тока, Винарце је у насеобинском низу Лесковачке котлине који је претежно лоциран на морфолошкој граници дна и западног обода. Тај низ насеља се везује правцем С-Ј, готово свом дужином обода, од Кочана до Доње Стопање, с којима је територијално срасло, чини насеобинску симбиозу.

Порекло становништва[уреди]

Становништво Винарца је, колико се може данашњим испитивањем утврдити поглавито стариначко. Досељених родова има само неколико. Није искључено да су неки родови који се данас издају за старинце, у ствари стари досељеници који су заборавили своје порекло. Винарачки "староседеоци" су знатне старине.

Прошлост насеља[уреди]

Судећи по великој старини становништва, траговима првобитног насеља и остацима средњевековне вегетације може се доста са сигурношћу сматрати да је Винарце средњевековно насеље. Није искључена претпоставка да је оно припадало црквеном властелинству негдашњег манастира на чијим је темељима подигнута данашња црква Светог Николе у селу Доње Стопање.[1]

Етимологија[уреди]

Према легенди, село је добило име након временске непогоде, града и кише, која је погодила крај, неке јесени када је грожђе у оближњим виноградима било зрело. Потоцима је потекла вода помешана са свежим вином које је од грожђа начинио град. Након тога су људи стално причали о томе и из потребе да дају име месту прозвали су га Винарце.

Демографија[уреди]

У насељу Винарце живи 2397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (38,2 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 837 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.179
1953. 2.247
1961. 2.414
1971. 2.796
1981. 3.006
1991. 3.186 3.161
2002. 3.090 3.199
2011. 2.730
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.503 81,00 %
Роми
  
575 18,60 %
Бугари
  
7 0,22 %
Црногорци
  
1 0,03 %
непознато
  
3 0,09 %


Референце[уреди]

  1. Костић М., Трајковић Т.,1964., Винарце-прилог проучавању повртарских насеља у Лесковачком поморављу, Лесковачки зборник IV, Народни музеј у Лесковцу.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]