Žorž Melijes

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Žorž Melijes
Žorž Melijes - Portret čoveka (1883)
Ime po rođenjuMarie-Georges-Jean Méliès
Datum rođenja(1861-12-08)8. decembar 1861.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti21. januar 1938.(1938-01-21) (76 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Potpis

Mari Žorž Žan Melijes (franc. Marie-Georges-Jean Méliès;[1] Pariz, 8. decembar 1861 — Pariz, 21. januar 1938) je francuski iluzionista, prvi pravi filmski umetnik, koga smatraju ocem narativnog filma. Rođen je u Parizu, kao potomak porodice proizvođača cipela. Između 1896. i 1906. u njegovoj kompaniji Star film (Star film) snimljeno je oko šest stotina filmova, od kojih je do danas sačuvano manje od sto četrdeset. Melijas je bio producent, reditelj, scenarista, scenograf, snimatelj i glumac. Bio je vrlo inovativan u razvijanju specijalnih efekata. Slučajno je otkrio efekat zaustavljenog kadra 1896. kao i ručno bojenje svakog frejma (sličice) filmskog kadra.[2] Zbog njegove sposobnosti da odlično transformiše realnost, ponekad su ga zvali mađioničarem kinematografije (engl. Cinemamagician). Pre nego što je postao filmski stvaralac, bio je pozorišni mađioničar u pozorištu Robera Udena. Godine 1895, nakon prezentacije kamere braće Limijer, zainteresovao se za film. Između 1856. i 1914. godine, režirao je ukupno 531 film. Ti filmovi su prosečno trajali od jednog do četrdeset minuta. Postao je poznat po unapređivanju mnogih tehničkih i narativnih elemenata filmske umetnosti u ranoj fazi filma.

Melies's Montreuil studio

Smatra se da je prvi koristio tehnike pretapanja (dissolve), višestruke ekspozicije (superimposition), snimanja kvadrat po kvadrat (time-lapse), scenografiju i specijalne svetlosne efekte. Bio je i podjednako impresivan i raspon tema njegovih filmova. Među njih spadaju kratkometražni trik-filmovi (feeries), kao što je Čovek gumene glave (L'Homme a la tete de caoutchouc, 1901), filmovi sa fantastičnim sižeom Pepeljuga (Cinderella, 1899), istorijski filmovi Benvenuto Čelini (Benvenuto Cellini ou Une curieuse evasion, 1904), dokumentarne drame Afera Drajfus (L'affaire Dreyfus, 1899) i avanturistički filmovi naučnofantastičnog sadržaja od kojih je najpoznatiji film od trideset scena Put na Mesec (A Le voyage dans la lune, 1902). Melijes se nije priklonio primitivnom fotografskom stilu kako bi pokazao da kamera može da slaže. Prepoznao je razliku između filmskog i stvarnog vremena i stvorio zapanjujući niz vizuelnih efekata da bi smanjio ograničenja pri snimanju filmova sa aktivnim pričama.[3] Čarli Čaplin je Melijasa nazvao alhemičarem svetla a Dejvid V. Grifit je jednom prilikom rekao da njemu duguje sve. Ipak, Melijesova kamera imala je uvek ulogu gledaoca koji iz prvog reda posmatra živu sliku zajedno sa ulascima glumaca na scenu i pejzažem, koji su sprečavali dubinsku kompoziciju. Neki su njegov rad nazivali kičem, neki uglađenom pornografijom, ali Melijesova najveća slabost bio je nedostatak mašte, koji ga je sprečio da u potpunosti iskoristi filmske tehnike koje je izmislio. Kompanija Pate frer (Pathe Freres), Šarla Patea, nazvanog Napoleonom filma, bila je vodeća svetska sila u produkciji, distribuciji i prikazivanju filmova i postala je Melijesov distributer 1911. godine. Godine 1913. Melijesova filmska produkcija doživljava bankrot. Većina njegovih filmova nije sačuvana, jer je tokom Prvog svetskog rata francuska armija neke koristila kao materijal za proizvodnju u ratnoj industriji, a drugi deo filmova je recikliran za potrebe proizvodnje nove filmske trake. Pred kraj života odlikovan je Ordenom legije časti.

Plaque Georges Méliès, 29 boulevard Saint-Martin, Paris 3

Filmovi[uredi | uredi izvor]

Scena iz Melijesovg fila Put na Mesec

Žorž Melijes je snimio i režirao na stotine filmova, od kojih je do danas sačuvano manje od 140. Zna se da je više od 400 njegovih filmova u vreme Prvog svetskog rata bilo pretopljeno da bi se dobio materijal od koga su se pravile potpetice za čizme francuskih vojnika.[4]

Sledi nepotpuni spisak Melijesovih filmova:

  • (Batteuse à vapeur, 1896)
  • (Le Bivouac, 1896)
  • (Les Blanchisseuses, 1896)
  • (Bois de Boulogne, 1896)
  • (Escamotage d'une dame chez Robert-Houdin, 1896)
  • Ukleti zamak (Le Manoir du diable, 1896)
  • Užasna noć (Une nuit terrible, 1896)
  • Košmar (Le cauchemar, 1896)
  • Nestajuća dama (Escamotage d'une dame chez Robert-Houdin, 1896)
  • Začarana gostionica / L'auberge ensorcelée, 1897)
  • Mefistofelesov kabinet (Le Cabinet de Méphistophélès, 1897)
  • Ukleti zamak (rimejk) (Le Château hanté, 1897)
  • Alhemičareva halucinacija (L'hallucination de l'alchimiste, 1897)
  • (Un homme de têtes, 1898)
  • Pećina demona (La Caverne maudite, 1898)
  • Astronomov san (La Lune à un mètre, 1898)
  • (Illusioniste fin de siècle, 1899)
  • Pepeljuga (Cendrillon, 1899)
  • Pljačka Kleopatrine grobnice (Cléopâtre, 1899)
  • Đavo u manastiru (Le Diable au couvent, 1899)
  • Afera Drajfus (L'affaire Dreyfus, 1899)
  • Jovanka Orleanka (Jeanne d'Arc, 1899)
  • Ples vatre (Danse du feu, 1899)
  • (Nouvelles luttes extravagantes, 1900)
  • (L'homme-orchestre, 1900)
  • (Les Deux aveugles, 1900)
  • Sabiranje i oduzimanje (Tom Whisky ou L'illusioniste toqué, 1900)
  • Plavobradi (Barbe-Bleue, 1901)
  • Put na Mesec (Le Voyage dans la Lune, 1902)
  • Čovek gumene glave (L'homme à la tête de caoutchouc, 1902)
  • (Le Voyage de Gulliver à Lilliput et chez les géants, 1902)
  • (Illusions funambulesques, 1903)
  • (Le Puits fantastique, 1903)
  • (Le Revenant, 1903)
  • (Le mélomane, 1903)
  • (Le chaudron infernal, 1903)
  • Pakleni kejkvok (Le cake-walk infernal, 1903)
  • (L'Auberge du Bon Repos, 1903)
  • (La flamme merveilleuse, 1903)
  • Pakleni kotao (Le Chaudron infernal, 1903)
  • (Le royaume des fées, 1903)
  • Čudovište (Le monstre, 1903)
  • Čarobna lampa (La lanterne magicue, 1903)
  • (La rêve du maître de ballet, 1903)
  • (La damnation de Faust, 1903)
  • (Les cartes vivantes, 1904)
  • (Le thaumaturge chinois, 1904)
  • (Le bourreau Turc, 1904)
  • Sirena (La Sirène, 1904)
  • (Le roi du maquillage, 1904)
  • (Le Voyage à travers l'impossible, 1904)
  • (Le tripot clandestin, 1905)
  • (Les affiches en goguette, 1905)
  • Crni đavo (Le Diable noire, 1905)
  • Ripov san (La Légende de Rip Van Vinckle, 1905)
  • Dvorac iz 1001 noći (Le palais des mille et une nuits, 1905)
  • (Le raid Paris-Monte Carlo en deux heures, 1905)
  • Četiri stotine đavoljih podvala (Les 400 farces du diable, 1906)
  • (L'alchimiste Parafaragamus ou La cornue infernale, 1906)
  • Veštica (La Fée Carabosse ou le Poignard fatal, 1906)
  • Dvadeset hiljada milja pod morem (20.000 Lieues Sous les Mers, 1907)
  • (L'éclipse du soleil en pleine lune, 1907)
  • (Le rêve d'un fumeur d'opium, 1907)
  • Satana u zatvoru (Satan en prison, 1907)
  • (Le locataire diabolique, 1909)
  • (Hydrothérapie fantastique, 1910)
  • (Les hallucinations du Baron de Münchausen, 1911)
  • Prozor đavolske crkve (Le Vitrail diabolique, 1911)
  • (The Ranchman's Debt of Honor, 1911, u SAD)
  • Osvajanje Severnog pola (La conquète du pole, 1912)
  • (Le Chevalier des neiges, 1912)
  • (Cendrillon ou La pantoufle mystérieuse, 1912)
  • (The Ghost of Sulpher Mountain, 1912 u SAD)
  • (The Prisoner's Story, 1912 u SAD)
  • (Le Voyage de la famille Bourrichon, 1913)
Père-Lachaise - Division 64 - Méliès 01

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Méliès". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ Mini biografija na IMDb
  3. ^ Gress, Jon (2015). Visual Effects and Compositing. San Francisco: New Riders. str. 23. ISBN 9780133807240. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  4. ^ Kuk, Dejvid A. - Istorija filma I, Clio, Београд, 2005. године. ISBN 978-86-7102-580-5.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Abel, Richard (ed.) (2005). Encyclopedia of Early Cinema, London/New York: Routledge ISBN 0-415-23440-9
  • Malthête-Méliès, Madeleine (2011), Georges Méliès l'Enchanteur, Condé-sur-Noireau: La Tour Verte, ISBN 978-2917819128 
  • Cinémathèque Méliès (jun 2013), „Dossier: la soirée historique du Grand Café, Georges Méliès y assistait...la veille!”, Cinémathèque Méliès: Lettre d'information (37): 7, Arhivirano iz originala 15. 04. 2015. g., Pristupljeno 07. 01. 2023 
  • Cosandey, Roland (1991), „Georges Méliès as L'Inescamotable Escamoteur: A Study in Recognition”, Ur.: Cherchi Usai, Paolo, A Trip to the Movies: Georges Méliès, Filmmaker and Magician (1861–1938) = Lo Schermo Incantato: Georges Méliès (1861–1938), [Rochester]: International Museum of Photography at George Eastman House, str. 57—111 
  • Frazer, John (1979), Artificially Arranged Scenes: The Films of Georges Méliès, Boston: G.K. Hall & Co., ISBN 0816183686 
  • Malthête, Jacques; Mannoni, Laurent (2008), L'oeuvre de Georges Méliès, Paris: Éditions de La Martinière, ISBN 978-2732437323 
  • Malthête, Jacques; Mannoni, Laurent (2002), Méliès, magie et cinéma, Paris: Paris Musée/Fondation EDF, ISBN 2879005981 
  • Rosen, Miriam (1987), „Méliès, Georges”, Ur.: Wakeman, John, World Film Directors: Volume I, 1890–1945, New York: The H.W. Wilson Company, str. 747—65 
  • „12 Best Music Video Movie Homages: Smashing Pumpkins – Tonight, Tonight”. Total Film. 7. 4. 2010. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  • Stylus Staff (2006-07-20). „Stylus Magazine's Top 100 Music Videos of All Time”. StylusMagazine.com. Arhivirano iz originala 2007-03-29. g. Pristupljeno 2007-04-16. 
  • Solomon, Matthew (2011), „Introduction”, Ur.: Solomon, Matthew, Fantastic Voyages of the Cinematic Imagination: Georges Méliès's Trip to the Moon, Albany: State University of New York Press, str. 13, ISBN 9781438435817 
  • Méliès, Georges (2010), Georges Méliès: Encore (DVD; short film collection), Los Angeles: Flicker Alley, ISBN 978-1893967564 
  • Gaudreault, André (2011), „Theatricality, Narrativity, and Trickality: Reevaluating the Cinema of Georges Méliès”, Ur.: Solomon, Matthew, Fantastic Voyages of the Cinematic Imagination: Georges Méliès's Trip to the Moon, Albany: State University of New York Press, str. 31—47, ISBN 9781438435817 
  • Hammond, Paul (1974), Marvellous Méliès, London: Gordon Fraser, ISBN 0900406380 
  • Cook, David A. (1981), A History of Narrative FilmNeophodna slobodna registracija, New York: W. W. Norton & Company, str. 13, ISBN 0393013707 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žorž Melijes na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жорж_Мелијес&oldid=27554091”