Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi
Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi je bio prvi i osnovni zakon Šestojanuarske diktature (1929).
Važio je umesto ukinutog Vidovdanskog ustava iz 1921. godine. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je definisana samo kao nasledna monarhija, a odredbe o ustavnoj i parlamentarnoj monarhiji su izostale. Zakon je stavljen van snage Septembarskim ustavom iz 1931.
Kraljevska vlast[uredi | uredi izvor]
Kralj je bio nosilac sve vlasti u zemlji.[1] Izdavao je i proglašavao zakone svojim ukazima koje su premapotpisivali predsednik Ministarskog saveta, resorni ministar i ministar pravde.[2] Kraljeva ličnost je bila neprikosnovena i nije mogao biti tužen.
Kralj je postavljao državne činovnike. Imenovao je predsednika i članove Ministarskog saveta koji su radili po njegovom ovlašćenju. On je bio vrhovni zapovednik vojne sile, davao je vojne činove, ordene i druga odlikovanja. Sudska vlast je vršena u ime kralja.
Kralj je imao pravo amnestije i pomilovanja. On je predstavljao zemlju u inostranstvu i sklapao sporazume sa drugim državama. Kralj je oglašavao rat i sklapao mir.[3]
Zakonom je bilo uređeno i dinastičko nasleđivanje, sastav Kraljevskog doma i zastupništvo kralja, kao i sastav i delokrug Namesništva.[4]
Vrhovna državna uprava[uredi | uredi izvor]
Na čelu vrhovne državne uprave je bio predsednik Ministarskog saveta. Kralj je imenovao predsednika i članove Ministarskog saveta koji su stojali neposredno pod kraljem i radili po njegovom ovlašćenju u pojedinim granama državne uprave. Broj ministarstava je određivao kralj.[5]
Ministri su bili odgovorni kralju, a kralj ih je mogao optužiti. Tada bi ministrima sudio Državni sud kojeg su činila tri državna savetnika i tri kasacione sudije, koje je imenovao kralj. Predsednik Kasacionog suda je bio predsednik Državnog suda.[6]
Bliže uređenje vrhovne državne uprave je bilo propisano Zakonom o uređenju vrhovne državne uprave (1929).
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Član 2. Zakona o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi (1929)
- ^ Član 18. Zakona o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi
- ^ Članovi 2, 3, 4, 15. i 20. Zakona o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi
- ^ Članovi 7—13. Zakona o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi
- ^ Član 15. Zakona o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi
- ^ Članovi 16. i 17. Zakona o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU.