Zamenska transfuzija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zamenska transfuzija
SinonimiExsanguination transfusion, replacement transfusion, substitution transfusion
ICD-999.01
MeSHD005078
OPS-301 code8-801
MedlinePlus002923

Zamenska transfuzija ili eksangvinotransfuzija dvostrukog volumena (ETR) je zamena određene zapremine krvi sa globularnim trombocitima ili punom krvlju u malim frakcijama, pod strogim sterilnim uslovima uz kontinuirano praćenje vitalnih znakova. ETR je tehnika koja se uglavnom koristi za održavanje bilirubina u serumu ispod nivoa neurotoksičnosti,[1] tokom lečenja hiperbilirubinemija i hemolitičke bolesti novorođenčeta, kada druge metode terapije (kao što je, npr rana i intenzivna upotreba fototerapije) nisu više efektivne. Korekcijom anemije i žutice, kod aloimune hemolitičke bolesti novorođenčeta, zamenska transfuzija ima za cilj da ukloni slobodna majčina antitela u plazmi i zameni veliki deo senzibilizovanih eritrocita sa antigen negativnim eritrocitima koji bi trebalo da imaju normalno preživljavanje in vivo.

Krv pacijenta se uklanja i zamenjuje darovanom (doniranom) krvlju ili komponentama krvi. ETR se može obaviti ručno ili pomoću mašine (aferezom - ekstrakorporalnim prečišćavanjem krvi koje uklanja štetne patogene, aktivne biotoksine, oštećena antitela, ostatke sintetičkih toksina, makromolekule, cirkulišuće teške metale, inflamatorne citokine ili ćelije iz krvi ili plazme pacijenta). Nakon što se patogeni agensi uklone u visoko sofisticiranoj ekstrakorporalnoj cirkulaciji, tako obrađena krv se vraća pacijentu odmah nakon prečišćavanja.[2]

Većina transfuzija krvi koje uključuje dodavanje krvi ili krvnih proizvoda bez uklanjanja krvi, poznate su i kao jednostavne transfuzije ili dopunske transfuzije.[3][4]

Skoro sve zamenske transfuzije su alogene (odnosno, nova krv ili krvni proizvodi dolaze od druge osobe ili osoba, putem darovane krvi); moguća je transfuzija autologne razmene (koristeći bankarstvo autologne krvi), ali nema mnogo situacija u kojima se za njom javlja potreba, jer većina autolognih transfuzija ne uključuje razmenu.

Indijkacije[uredi | uredi izvor]

Najčešće indikacije za ETR su:[5]

  • visok broj crvenih krvnih zrnaca kod novorođenčeta (neonatalna policitemija)
  • Rh-indukovana hemolitička bolest novorođenčeta
  • ozbiljne promene u telesnoj hemiji
  • teška žutica kod novorođenčeta koja ne reaguje na fototerapiju
  • teška kriza srpastih ćelija
  • toksični efekti određenih lekova

Prema Smernicama Američkog društva za aferezu, osmo izdanje, objavljene 2019. godine, postoji dugačka lista bolesti sa indikacijama za ETR koja se može primeniti samostalno ili zajedno sa drugim terapijama. Sa te liste na ovoj stranici navedene su neke od najčešćih indikacija.

Bolest srpastih ćelija[uredi | uredi izvor]

Bolest srpastih ćelija je autozomno recesivna grupa naslednih poremećaja koji utiču na proizvodnju beta-globinskih podjedinica hemoglobina. U epizodama fizičkog vređanja (npr hipo/hipertermija, dehidracija, stres od emocija, hipoksija, itd.) okrugla crvena krvna zrnca se transformišu u kruti srpasti oblik koji ne prolazi lako kroz vaskulaturu.

Kako srpaste ćelije imaju nenormalno kratak životni vek to rezultuje anemijom kod obolele osobe.

Pored toga, pacijenti koji pate od bolesti srpastih ćelija takođe su predisponirani na određene bakterijske infekcije i bolne vazo-okluzivne događaje poznate kao kriza srpastih ćelija, moždani udar i smrt pored drugih komorbiditeta.

Terapijska razmena plazme koja je indikovana za tešku anemiju i multiorgansku insuficijenciju. ima za cilj da se smanji vazookluziju snižavanjem srpastog hemoglobina na nivo ispod 30% i poveća zasićenja hemoglobina kiseonikom. Najmanje jedna studija je pokazala da ETB ima sinergističke efekte sa terapijom razmene crvenih krvnih zrnaca kod pacijenata sa zatajenjem više organa.[6]

Neonatalna policitemija[uredi | uredi izvor]

Neonatalna policitemija je neonatalno stanje u kome je hematokrit >65% kod novorođenčeta rođenog u terminu. To je rezultat hromozomskih anomalija, sindrom međublizanačke transfuzije ili ograničenja rasta u materici. Ova deca su u opasnosti od hiperviskoznosti krvi i mogu razviti simptome hipoglikemije, cijanoze i apneje ako se brzo ne leče intravenskom hidratacijom.

Terapijska razmena plazme je indikovana za progresivne simptome refraktorne na početni tretman. Ovo se mora započeti brzo jer hematokrit dostiže vrhunac nekoliko sati nakon rođenja.

U sistematskom pregledu i meta-analizi, otkriveno je da je kristaloid bio podjednako efikasan kao koloid u upravljanju hematološkim stanjem korišćenjem transfuzije delimične razmene.[7]

Neonatalna hiperbilirubinemija[uredi | uredi izvor]

Neonatalna hiperbilirubinemija se javlja kada novorođenče rođeno >35 nedelja ima ukupan bilirubin (TB) >25 mg/dL. Uzroci su ili fiziološki (prolazni period neusklađene povećane proizvodnje crvenih krvnih zrnaca i metabolizma bilirubina) ili patološki (brojna stanja bolesti koja uključuju imuno posredovanu hemolizu). Ova beba su izložena riziku od povrede mozga usled neurološke disfunkcije izazvane bilirubinom u kojoj bilirubin prelazi krvno-moždanu barijeru i nakuplja se unutar tkiva.

Fototerapija ultraljubičastim svetlom je osnova terapije, međutim, ETR je indikovana za uporno povišene nivoe ukupnog bilirubina. Dvostruka transfuzija će ukloniti oko 50% do 75% TB iz vrednosti pre razmene. Trostruka zamena uklanja približno 95% TB, ali je retko potrebna.

Zbog previsoke cene još naprednijih terapija kao što su intrauterina transfuzija i terapija imunoglobulinima, ETR je primarna alternativa fototerapiji u lečenju teške hiperbilirubinemije u svetu u razvoju.[8]

Babezioza[uredi | uredi izvor]

Babezioza je bolest koju izaziva parazit Babesia microti. Nosi ga i prenosi jelenski krpelj, Ikodes scapularis, a može biti i rezultat prenošenja sa zaražene majke na fetus ili transfuzije inficiranih krvnih proizvoda. Parazit inficira, umnožava i uništava crvena krvna zrnca što dovodi do hemolitičke anemije i simptoma sličnih gripu. Režim lečenja atovakuona i azitromicina se često koristi za nekomplikovane slučajeve. Teški slučajevi koji uključuju oštećenje krajnjeg organa (respiratorni distres, sepsa, itd.) mogu imati koristi od terapijske razmene plazme – smanjenje opterećenja parazitima, ispravljanje anemije i uklanjanje inflamatornih medijatora i toksičnih nusproizvoda.[9]

Gijan-Bareov sindrom[uredi | uredi izvor]

Gilen-Bareov sindrom (GBS), ili akutna inflamatorna demijelinizirajuća poliradikulonuropatija, je akutni imunološki posredovan poremećaj koji cilja na mijelin perifernog nervnog sistema. Ovo je obično izazvano prethodnim bakterijskim ili virusnim infekcijama gastrointestinalnog ili respiratornog trakta.

U početku, simptomi su utrnulost i slabost obostrano koja počinje u distalnim delovima ekstremiteteta i napreduje proksimalno. GBS može postati opasan po život ako je uključena inervacija srčanog i plućnog sistema, ili kada se razvije teška slabost skeletnih mišića na zidu grudnog koša.

Lečenje je mere podrške zajedno sa intravenskim imunoglobulinima i ETR za teške slučajeve. Reaktant akutne faze, fibrinogen u plazmi, je povišen u akutnom GBS i njegov nivo je obrnuto povezan sa uspehom lečenja. Tretman sa ETR se sprovodi sve dok se ne primeti kontinuirano smanjenje fibrinogena u plazmi od 30%.[10]

Miastenija gravis[uredi | uredi izvor]

Miastenija gravis (MG) je autoimuna bolest koju karakteriše hronična bilateralna slabost skeletnih mišića, posebno očnih, oralnih i mišića lica. Značajna slabost ekstremiteta i paraliza respiratornih mišića obično se javljaju samo u slučajevima mijastenične krize.

MG je uzrokovan antitelima na receptor acetilholinesteraze na terminalnoj završnoj ploči neuromišićnog spoja. Kliničku prezentaciju objašnjava posledica smanjene aktivnosti acetilholinesteraze zbog inhibicije i smanjenja broja receptora acetilholinesteraze.

Tretman obično uključuje inhibitorea acetilholinesteraze i imunosupresive. ETR uklanjanje antitela na acetilholin receptor je indikovano za teške egzacerbacije koje uključuju bulbarnu disfunkciju i/ili respiratorni kompromis. Ciljevi lečenja su kratkoročno poboljšanje snage skeletnih mišića i motoričkih performansi (preko prenosa neuromišićnog spoja), kao i poboljšanje respiratorne funkcije.[11]

Heparinom indukovana trombocitopenija[uredi | uredi izvor]

Heparinom indukovana trombocitopenija (HIT) je stanje posredovano antitrombocitnim antitelima koje rezultira trombocitopenijom i trombofilijom. Heparin vezan za hemokin, trombocitni faktor 4 (PF4), izaziva imuni odgovor usmeren protiv ove strukture. Nastali kompleks IgG, PF4 i heparina se vezuju za trombocite i dalje aktiviraju izazivajući trombi i trombocitopeniju. Početni tretman uključuje prekid heparina.

Terapeutska razmena plazme je indikovana u teškim ili upornim slučajevima za uklanjanje takvih "HIT kompleksa". Nedavno istraživanje međunarodne prakse otkrilo je kardiovaskularnu hirurgiju praćenu trombozom povezanom sa HIT-om kao najčešći razlog za profilaktički tretman ponovne izloženosti kod pacijenata kojima je potreban heparin. Tečnost koja je zamenjena je često bila plazma, a pojave lečenja su zavisile od laboratorijskog/kliničkog odgovora.[12]

Trombotička trombocitopenična purpura[uredi | uredi izvor]

Trombotička trombocitopenična purpura (TTP) je stanje posredovano autoantitelom koje karakteriše trombofilija i trombocitopenija. Često idiopatski, stopa smrtnosti od TTP-a prelazi 90%, ako se ne leči. Antitela unakrsno reaguju protiv enzima ADAMTS13, koji katalizuje degradaciju von Villebrand faktora (vVF). Kada je ADAMTS13 inhibiran, delovanje vVF-a je neometano i nastaje trombofilija. Simptomi uključuju difuznu ekhimozu i petehije, žuticu, groznicu, slabost, glavobolju, konfuziju, tahikardiju i tahipneju. ETR se koristi za uklanjanje IgG i snabdevanje funkcionalnim ADAMTS13. Razmena plazme je efikasnija od infuzije plazme.[13] ETR se sprovodi svakodnevno dok se nivoi laktat dehidrogenaze (koja se povećava u trombofilnim stanjima) i trombocita ne normalizuju.

Gudpascerov sindrom[uredi | uredi izvor]

Gudpascerov sindrom (GPS) ili bolest anti-glomerularne bazalne membrane je idiopatska, autoimuna bolest usmerena protiv bazalne membrane (alfa-3-podjedinice kolagena tipa IV) u tkivima jedinstvenim za pluća i bubrege. Simptomi se obično sastoje od bolova u grudima, kratkog daha, hemoptize i hematurije. Smrtnost je visoka bez pravilne dijagnoze i intervencije. Lečenje imunosupresivima i TPE smanjuje bubrežne i plućne povrede i obezbeđuje olakšanje simptoma. Anti-GBM se brzo smanjuju sa TPE i imunosupresijom, služeći tako kao efikasan marker za vođenje tekuće terapije.[14]

Transplantacija bubrega[uredi | uredi izvor]

Transplantacija bubrega je još jedna indikacija za primenu ETR. Indikovan je pre, tokom i posle transplantacije. ETR pomaže u desenzibilizaciji imunog sistema i uklanjanju antitela koja oštećuju bubrežnu vaskulaturu nakon transplantacije i potencijalno utiče na odbacivanje transplantata.[15]

Malarija[uredi | uredi izvor]

Malarija je bolest koju izaziva nekoliko vrsta parazita Plasmodijuma, koji se obično prenosi preko komarca Anofeles. Jednom u krvotoku, parazit inficira i uništava ćelije jetre i crvene krvne ćelije. Teški simptomi slični gripu kao što su drhtavica i znojenje, difuzni bol u telu i slabost praćena žuticom i respiratornim distresom su obeležja bolesti. Smrt nije neuobičajena.

Lečenje sa zasniva na primeni antimalarijskih lekova (često kombinovanom terapijom sa artemisininom) koji su obično efikasni u nekomplikovanim slučajevima. Iako nije odobren od strane Svetske zdravstvene organizacije ili američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, ETR se povremeno koristi.

Jedna retrospektivna studija otkrila je različite rezultate nakon primene ETR sa uočenim fiziološkim poboljšanjima (funkcije jetre i inflamatornih markera), ali bez poboljšanja u opterećenju parazitima ili bolesnom stanju.[16]

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Terapijska zamene plazme je korisna procedura za eliminaciju iz cirkulacije određenog patološkog entiteta. Obično je rezervisan kao dodatak lečenju ili kada su početne terapije neuspešne.

Na osnovu vodiča zasnovanog na dokazima za ogromnu kolekciju bolesti koje zahtevaju ovaj tretman, u zavisnosti id bolesti i stanja pacijenta, ETR neophodna je koordinacija nege među različitim zdravstvenim osobljem kako bi se:[17]

  • osigurala bezbednost pacijenata,
  • adekvatna terapija u svakoj konkretnoj situaciji
  • primena alternativnih i/ili pomoćnih terapija indiciranih za određenog pacijenta.

Zamenska transfuzija kod hemolitičke bolesti fetusa i novorođenčeta[uredi | uredi izvor]

Rana zanenska transfuzija izvode se u roku od 9 do 12 sati od rođenja kod novorođenčadi sa teškom hemolitičkom bolesti fetusa i novorođenčeta (eritroblastoza).[18] Kriterijumi za ranu zamensku transfuziju su:

  • nivoi hemoglobina iz pupčane vrpce ≤10  g/L,
  • nivoi bilirubina iz pupčane vrpce ≥ 5,5  mg/dL
  • brzo rastući nivoi bilirubina ≥ 0,5 mg/dL/h uprkos fototerapiji

Kasna zamenska transfuzija izvodi se kada nivo bilirubina u serumu preti da pređe 20 mg/dLkod donošene dece sa teškom aloimunom hemolitičkom bolesti fetusa i novorođenčeta. Na tom nivou je rizik od kernikterusa približno 10%.[18]  

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Komplikacije i opšti rizici su isti kao i kod svake transfuzije. Ostale moguće komplikacije uključuju:[5]

  • stvaranje ugrušaka krvi
  • promene u hemiji krvi (visok ili nizak kalijum, nizak kalcijum, nizak nivo glukoze, promene u acido-baznoj ravnoteži u krvi)
  • problemi sa srcem i plućima
  • infekcija (ovaj rizik je značajno smanjen zahvaljujući pažljivoj analizi krvi)
  • šok usled neadekvatne zamene količine krvi.

Nedavna retrospektivna kohortna studija koja je obuhvatila 1.201 terapijsku proceduru razmene plazme, sprovedenu kod 435 dece, pokazala je sledeću učestalost najčešćih komplikacija:[19]

  • pruritus/urtikarija (7%),
  • hipertenzija (1,92%)
  • hipotenzija (1,17%)
  • teške komplikacija (kriptokokoza neoformans, anafilaktički šok i toksična epidermalna nekroliza) kod 5 pacijenata (0,42%).

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „EXANGUINOTRANSFUSIÓN, INSTITUTO NACIONAL DE PEDIATRÍA DIRECCIÓN MÉDICA Subdirección de Medicina Crítica” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 12. 2008. g. Pristupljeno 2023-12-06. 
  2. ^ „Spectra Optia for automatic red blood cell exchange in patients with sickle cell disease | Guidance and guidelines | NICE”. www.nice.org.uk. Pristupljeno 2019-01-04. 
  3. ^ Davis, Bernard A.; Allard, Shubha; Qureshi, Amrana; Porter, John B.; Pancham, Shivan; Win, Nay; Cho, Gavin; Ryan, Kate (2017). „Guidelines on red cell transfusion in sickle cell disease. Part I: principles and laboratory aspects”. British Journal of Haematology (na jeziku: engleski). 176 (2): 179—191. ISSN 1365-2141. PMID 28092109. S2CID 3462324. doi:10.1111/bjh.14346 Slobodan pristup. 
  4. ^ „Evidence-Based Management of Sickle Cell Disease: Expert Panel Report, 2014 | National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI)”. www.nhlbi.nih.gov. Pristupljeno 2019-01-04. 
  5. ^ a b „Exanguinotransfusión: MedlinePlus enciclopedia médica”. medlineplus.gov (na jeziku: španski). Pristupljeno 2023-12-06. 
  6. ^ Boga, C.; Kozanoglu, I.; Ozdogu, H.; Ozyurek, Emel (2007). „Plasma exchange in critically ill patients with sickle cell disease”. Transfusion and Apheresis Science. 37 (1): 17—22. ISSN 1473-0502. doi:10.1016/j.transci.2006.12.009. 
  7. ^ DEMPSEY, EUGENE M.; BARRINGTON, KEITH (2005). „Crystalloid or colloid for partial exchange transfusion in neonatal polycythemia: A systematic review and meta‐analysis”. Acta Paediatrica. 94 (11): 1650—1655. ISSN 0803-5253. doi:10.1080/08035250500192748. 
  8. ^ Malla, T.; Singh, S.; Poudyal, P.; Sathian, B.; BK, G.; Malla, K.K. (2017-02-25). „A Prospective Study on Exchange Transfusion in Neonatal Unconjugated Hyperbilirubinemia – in a Tertiary Care Hospital, Nepal”. Kathmandu University Medical Journal. 13 (2): 102—108. ISSN 1812-2078. doi:10.3126/kumj.v13i2.16781. 
  9. ^ Saifee, Nabiha Huq; Krause, Peter J.; Wu, Yanyun (2015-10-20). „Apheresis for babesiosis: Therapeutic parasite reduction or removal of harmful toxins or both?”. Journal of Clinical Apheresis. 31 (5): 454—458. ISSN 0733-2459. doi:10.1002/jca.21429. 
  10. ^ Sanjay, Rashmi; Flanagan, Janice; Sodano, Donata; Gorson, Kenneth C.; Ropper, Allan H.; Weinstein, Robert (2006). „The acute phase reactant, fibrinogen, as a guide to plasma exchange therapy for acute Guillain-Barré syndrome”. Journal of Clinical Apheresis. 21 (2): 105—110. ISSN 0733-2459. doi:10.1002/jca.20071. 
  11. ^ Gupta, Sonia; Kumar, Rajesh; Paul, S; Kaur, Amarjit (2015). „Therapeutic plasma exchange in the treatment of myasthenia gravis”. Indian Journal of Critical Care Medicine. 19 (1): 9—13. ISSN 0972-5229. doi:10.4103/0972-5229.148631. 
  12. ^ Onwuemene, Oluwatoyosi A.; Zantek, Nicole D.; Rollins‐Raval, Marian A.; Raval, Jay S.; Kiss, Joseph E.; Ipe, Tina S.; Kuchibhatla, Maragatha; Pagano, Monica B.; Wong, Edward C. C. (2019-05-22). „Therapeutic plasma exchange for management of heparin‐induced thrombocytopenia: Results of an international practice survey”. Journal of Clinical Apheresis. 34 (5): 545—554. ISSN 0733-2459. doi:10.1002/jca.21709. 
  13. ^ Rock, Gail A.; Shumak, Kenneth H.; Buskard, Noel A.; Blanchette, Victor S.; Kelton, John G.; Nair, Rama C.; Spasoff, Robert A. (1991-08-08). „Comparison of Plasma Exchange with Plasma Infusion in the Treatment of Thrombotic Thrombocytopenic Purpura”. New England Journal of Medicine. 325 (6): 393—397. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm199108083250604. 
  14. ^ Levy, Jeremy B.; Turner, A. Neil; Rees, Andrew J.; Pusey, Charles D. (2001-06-05). „Long-Term Outcome of Anti–Glomerular Basement Membrane Antibody Disease Treated with Plasma Exchange and Immunosuppression”. Annals of Internal Medicine. 134 (11): 1033. ISSN 0003-4819. doi:10.7326/0003-4819-134-11-200106050-00009. 
  15. ^ Ridel, Christophe; Kissling, Sébastien; Mesnard, Laurent; Hertig, Alexandre; Rondeau, Éric (2017). „Échanges plasmatiques en néphrologie : techniques et indications”. Néphrologie & Thérapeutique. 13 (1): 43—55. ISSN 1769-7255. doi:10.1016/j.nephro.2016.12.002. 
  16. ^ Lin, Jinfeng; Huang, Xiaoying; Qin, Gang; Zhang, Suyan; Sun, Weiwei; Wang, Yadong; Ren, Ke; Xu, Junxian; Han, Xudong (2018-01-16). „Manual exchange transfusion for severe imported falciparum malaria: a retrospective study”. Malaria Journal. 17 (1). ISSN 1475-2875. doi:10.1186/s12936-018-2174-z. 
  17. ^ Hall, Christopher P.; Lightfoot, John K. (2023), Exchange Transfusion, StatPearls Publishing, Pristupljeno 2023-12-06 
  18. ^ a b Ramasethu, Jayashree (2004-01-01), Hillyer, Christopher D.; Strauss, Ronald G., ur., Chapter 18 - Hemolytic Disease of the Newborn, Academic Press, str. 191—208, ISBN 978-0-12-348776-6, Pristupljeno 2023-12-06 
  19. ^ Lu, Jing; Zhang, Lijuan; Xia, Cheng; Tao, Yuhong (2019). „Complications of therapeutic plasma exchange”. Medicine. 98 (50): e18308. ISSN 0025-7974. doi:10.1097/md.0000000000018308. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заменска_трансфузија&oldid=27442846”