Апнеја

За друге употребе погледајте страницу Роњење на дах.

Апнеја
Латински	apnoe
Опструкција горњих дисајних путева је чест узрок апнеје
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	патофизиологија подводна медицина
МКБ-9-CM	786.03

Апнеја (грч. απνοια, α- без, πνεειν- дисања, лат. apnoe) је краткотрајни прекид спољашњег дисања (уз очувано унутрашње дисање) или пауза у дисању која траје дуже од 3 а краће од 10 секунди. при чему долази до промене општег стања у организму, брадикардије (успореног рада срца), цијанозе (плаветнила видљиве слузокоже и коже) или бледила и хипотензије (пада крвног притиска). Апнеју прати и одређена десатурација (смањење) кисеоника у периферној крви.

Поред тога што је апнеја пратећи симптом одређених болести, свако у животу може понекад имати апнеју током ноћи, нарочито код великог умора или након конзумације алкохола и обилног оброка у вечерњим сатима. О апнеји (као болести) се говори онда када се код неке особе, у току спавања, јавља више од 5 апнеја у једном сату или када је збир апнеја или хипопнеја у једном сату већи од 10.

Апнеја синдром у спавању или опструктивни апнеја синдром (енгл. Obstructive sleep apnea) посебан је ентитет апнеје (који се назива и болешћу спавања) са доста великом учесталошћу код привидно здравих особа. Процењује се да је око 5% одрасле популације (првенствено мушког пола) захваћено овом болешћу.

Етиологија

Апнеја или инспираторни грч карактерише се инспиријумом који се по достизању свог максимума одржава у фази платоа неколико десетина секунди, и према етиолошком фактору који га изазива апнеје се деле на идиопатске и симптомске.

Према патофизиолошком механизмиму апнеја се разврставају у;

• Опструктивне - које карактерише одсуство протока ваздуха, уз очуване респираторне покрете
• Централне (најчешће) - недостатак ваздуха и одсуство дисајних покрета.
• Мешовите - комбинација претходна два механизма.

Узроци идиопатских апнеја

• Незрелост респираторног центра код превремено рођене деце
• Абнормалности у преносу надражаја преко одређених супстанци у мозгу
• Употреба неких лекова, стимуланаса, антидепресива,
• Хронична бубрежна инсуфицијенција, болести јетре, трудноћа, анемија
• Катаплексија (слабост мишића или парализа без губитка свести)

Узроци симптомских апнеја

Опострукција вентилације у апнеји

• Хипоксија;
• Анемија;
• Шок;
• Респираторни поремећаји;
• Метаболички поремећаји (хипогликемија, хипокалцијемије, хипо / хипернатријемија, хиперамонијемија);
• Термичка нестабилност;
• Интракранијалне хеморагије;
• Малформације централног нервног система;
• Анатомско сужење дисајних путева (атрезија хоана, микрогнација - Си Пиерре Робин);
• Лекови дати пацијенту, мајци трудници (фетусу);
• Инфекција (сепса, менингитис, некротични ентероколитис);
• Грубо извођење интервенција;
• Грубе манипулације у нези болесника;

Фактори ризика

Све оно што повећава вероватноћу да се код неке особе развију симптоми апнеје, могу се идентификовати као фактори ризика. У најчешће факторе ризика за појаву апнеје спадају;

• Анатомске аномалије - Особе са мањим промером горњих дисајних путева због анатомских аномалија чешће оболевају од апнеје
• Пол - Из недовољно познатих разлога, ризик за развој апнеје је већи код мушкараца. Тако је се код мушкараца апнеја изазвана сном јавља у 4% а код жена 2% случајева.
• Менопауза - Разлози су нејасни (али могу да буду повезани са хормоналним фактором), (нпр жене у постменопаузи су у већем ризику за развој апнеје него жене које нису још у менопаузи).
• Узраст - У принципу, преваленца апнеје је нешто већа код деце у првим месецима живота и повећава се са годинама тако да је већа код старијих људи (узраста до 65) него код средовечних особа (прецизни подаци преваленци код деце тренутно недостају.
• Телесна тежина - Људи који су гојазни (са 10% или већим процентом увећања индекса телесне масе), имају око 6 пута веће шансе за настанак апнеје, од људи који одржавају нормалану телесну тежину.
• Пушење - Људи који пуше имају око 3 пута веће шансе за појаву апнеје у односу на непушаче.
• Хркање - Људи који пате од хркања у сну имају веће шансе за појаву сном изазване апнеје у односу на оне који то не чине.
• Промене у носу - Људи који имају девијацију, полипе или запушен нос током спавања имају око два пута већи развик за појаву сном изазване апнеје.

Дијагноза

За постављање дијагнозе апнеја неопходно је пратити следеће параметре:

• Тип дисања. За сваки ирегуларан тип дисања код пацијента треба евидентирати; учесталост појаве престанка дисања, трајање у секундама, однос према срчаној фреквенци, појаву цијанозе и промене тонуса мускулатуре;
• Одговор на кожне стимулације;
• Телесну температуру;
• Ацидобазни статус крви;
• Ниво хемоглобина и хематокрита у крви;
• Вредности гликозе, калцијума и фосфора у крви;
• Знаке раних симпотма сепсе
• Праћење других стања која изазивају апнеју;

Спољашње везе

• Inhalation intrabronchique : regardez !, un article du Généraliste n°2232, 17 (document PDF, 1p)
• (језик: француски) Esprit Apnée Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2005) „Листа шампиона у апнеји“
• (језик: француски) Fédération Française d'Études et de Sports Sous-Marins Национална комисија за апнеју
• (језик: француски) Un dossier complet sur l'apnée, avec une interview de l'apnéiste Loïc Leferme

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).