Апнеја

За друге употребе, погледајте Роњење на дах.

Апнеја
Опструкција дисајних путева је чест узрок апнеје
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Патофизиологија Хипербарична медицина
ICD-9-CM	786.03

Апнеја (грч. απνοια, α- без, πνεειν- дисања, лат. apnoe) је краткотрајни прекид спољашњег дисања (уз очувано унутрашње дисање) или пауза у дисању која траје дуже од 3 а краће од 10 секунди. При чему долази до промене општег стања у организму, брадикардије (успореног рада срца), цијанозе (плаветнила видљиве слузокоже и коже) или бледила и хипотензије (пада крвног притиска). Апнеју прати и одређена десатурација (смањење) кисеоника у периферној крви.

Поред тога што је апнеја пратећи симптом одређених болести, свако у животу може имати по коју апнеју током ноћи, нарочито код великог умора или након конзумације алкохола и обилног оброка у вечерњим сатима. О апнеји (као болести), се говори онда када се код неке особе, у току спавања, јавља више од 5 апнеја у једном сату или када је збир апнеја или хипопнеја у једном сату већи од 10.

Апнеја синдром у спавању или опструктивни апнеја синдром (енгл. Obstructive sleep apnea), посебан је ентитет апнеје (који се назива и болешћу спавања) са доста великом учесталошћу код привидно здравих особа. Процењује се да је око 5% одрасле популације (првенствено мушког пола) захваћено овом болешћу.

Етиологија

Апнеја или инспираторни грч карактерише се инспиријумом који се по достизању свог максимума одржава у фази платоа неколико десетина секунди, и према етиолошком фактору који га изазива апнеје се деле на идиопатске и симптомске.

Према патофизиолошком механизмиму апнеја се разврставају у;

• Опструктивне - које карактерише одсуство протока ваздуха, уз очуване респираторне покрете
• Централне (најчешће) - недостатак ваздуха и одсуство дисајних покрета.
• Мешовите - комбинација претходна два механизма.

Узроци идиопатских апнеја

• Незрелост респираторног центра код превремено рођене деце
• Абнормалности у преносу надражаја преко одређених супстанци у мозгу
• Употреба неких лекова, стимуланаса, антидепресива,
• Хронична бубрежна инсуфицијенција, болести јетре, трудноћа, анемија
• Катаплексија (слабост мишића или парализа без губитка свести)

Узроци симптомских апнеја

• Хипоксија;
• Анемија;
• Шок;
• Респираторни поремећаји;
• Метаболички поремећаји (хипогликемија, хипокалцијемије, хипо / хипернатријемија, хиперамонијемија);
• Термичка нестабилност;
• Интракранијалне хеморагије;
• Малформације централног нервног система;
• Анатомско сужење дисајних путева (атрезија хоана, микрогнација - Си Пиерре Робин);
• Лекови дати пацијенту, мајци трудници (фетусу);
• Инфекција (сепса, менингитис, некротични ентероколитис);
• Грубо извођење интервенција;
• Грубе манипулације у нези болесника;

Фактори ризика

Све оно што повећава вероватноћу да се код неке особе развију симптоми апнеје, могу се идентификовати као фактори ризика. У најчешће факторе ризика за појаву апнеје спадају;

• Анатомске аномалије - Особе са мањим промером горњих дисајних путева због анатомских аномалија чешће оболевају од апнеје
• Пол - Из недовољно познатих разлога, ризик за развој апнеје је већи код мушкараца. Тако је се код мушкараца апнеја изазвана сном јавља у 4% а код жена 2% случајева.
• Менопауза - Разлози су нејасни (али могу да буду повезани са хормоналним фактором), (нпр жене у постменопаузи су у већем ризику за развој апнеје него жене које нису још у менопаузи).
• Узраст - У принципу, преваленца апнеје је нешто већа код деце у првим месецима живота и повећава се са годинама тако да је већа код старијих људи (узраста до 65) него код средовечних особа (прецизни подаци преваленци код деце тренутно недостају.
• Телесна тежина - Људи који су гојазни (са 10% или већим процентом увећања индекса телесне масе), имају око 6 пута веће шансе за настанак апнеје, од људи који одржавају нормалану телесну тежину.
• Пушење - Људи који пуше имају око 3 пута веће шансе за појаву апнеје у односу на непушаче.
• Хркање - Људи који пате од хркања у сну имају веће шансе за појаву сном изазване апнеје у односу на оне који то не чине.
• Промене у носу - Људи који имају девијацију, полипе или запушен нос током спавања имају око два пута већи развик за појаву сном изазване апнеје.

Дијагноза

Опострукција вентилације у апнеји

За постављање дијагнозе апнеја неопходно је пратити следеће параметре:

• Тип дисања. За сваки ирегуларан тип дисања код пацијента треба евидентирати; учесталост појаве престанка дисања, трајање у секундама, однос према срчаној фреквенци, појаву цијанозе и промене тонуса мускулатуре;
• Одговор на кожне стимулације;
• Телесну температуру;
• Ацидобазни статус крви;
• Ниво хемоглобина и хематокрита у крви;
• Вредности гликозе, калцијума и фосфора у крви;
• Знаке раних симпотма сепсе
• Праћење других стања која изазивају апнеју;

Спољашње везе

• (PDF) Inhalation intrabronchique : regardez !, un article du Généraliste n°2232, 17 (document PDF, 1p)
• (француски) Esprit Apnée „Листа шампиона у апнеји“
• (француски) Fédération Française d'Études et de Sports Sous-Marins Национална комисија за апнеју
• (француски) Un dossier complet sur l'apnée, avec une interview de l'apnéiste Loïc Leferme

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).