Записи питомца Жана Женеа
| Zapisi pitomca Žana Ženea | |
|---|---|
 Zapisi pitomca Žana Ženea, izdanje na srpskom jeeziku, 2016. god. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Das Zöglingsheft des Jean Genet |
| Autor | Jozef Vikler |
| Zemlja |  Austrija |
| Jezik | nemački |
| Izdavanje | |
| Datum | 1992 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Paola Petrić |
Zapisi pitomca Žana Ženea (nem. Das Zöglingsheft des Jean Genet) je biografski roman austijskog književnika Jozefa Viklera (nem. Josef Winkler) napisan 1992. godine. Izdanje na srpskom jeziku objavila je izdavačka kuća Karpos 2016. godine u prevodu Paole Petrić.[1]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Jozef Vinkler je rođen 1953. u Kameringu (Koruška). Objavio je desetine romana koji sadrže autobiografske elemente i mnogi govore o temi smrti i teskobe. Dobitnik je brojnih nagrada za književnost.[1]
O romanu[uredi | uredi izvor]
Romanom Zapisi pitomca Žana Ženea autor je izjavio ljubav poznatom lopovu i piscu Žanu Ženeu. Knjiga je i uvod u delo Žana Ženea.
Ono što ističe roman Zapisi pitomca Žana Ženea jeste slobodarsko nepristajanje na kanon.[2]
Radnja[uredi | uredi izvor]
U prvom poglavlju romana prikazana je Viklerova potraga za Ženeovom posmrtnom posteljom, a u poslednjem poglavlju traganje za Ženeovim grobom u Maroku. Između toga Vinkler u više poglavlja govori o Ženeovom životu i pisanju. Autor je usperio pažnju ka „pitomcu“ raznoraznih socijalnih i kaznenih ustanova, ka Ženeovom okrutnom detinjstvu i mladosti.[1]
Poglavlja[uredi | uredi izvor]
- Pogreb - potrebni su venci
- Pevci crkvenog hora koji njišu na vetru kadionice prekrivene zelenom patinom
- A moja je duboka čežnja da budem nečovečan
- Snežna oluja koja lopovu pomaže da pobegne
- Jedini način da izmaknete užasavanju od užasavanja jeste da mu se prepustite
- U sebi nosim klanicu o kojoj će poezija morati da progovori
- Sasvim kratak članak, na lošoj hartiji, neka vrsta sivog pepela
- Lanci robova na galijama su govorili: Loza. Koje grožđe je nosila?
- Prema tome, ako više ne bih želeo da pišem, ja bih "doslovno" umro
- Tako dugo sam goreo, goreo od usijane mržnje, da sam se pretvorio u pepeo
- Čuo sam kas konja koji su vukli kola što će pogubljenog prevesti do malog groblja
- Dva anđela, zamorena letenjem, koja su sletela na telegrafski stub
- I to je zapravo svetlost, koja je život po Nebu, uprkos Bogu
- Govorim o zemlji kojoj je skinuta koža sa leđa
- Konj ko9ji je vukao mrtvačka kola se umorio. Dva horska dečaka, od kojih jedan u ruci drži lepezu od tamjana, tajno zviždukaju šlager[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Vinkler, Jozef (2016). Zapisi pitomca Žana Ženea. Loznica: Karpos. str. korice knjige. ISBN 978-86-6435-042-6.
- ^ Janković. „Zoran”. Karpos. Pristupljeno 16. 9. 2021.
- ^ Vinkler, Jozef (2016). Zapisi pitomca Žana Ženea. Loznica: Karpos. str. sadržaj. ISBN 978-86-6435-042-6.
