Zarija Jovanović
Zarija Jovnović Čiča (Čurug, 1811 - Beč, 6. novembar 1850) bio je narodni pukovnik i graničarski oficir, čije će se ime proslaviti burne 1848. godine u vreme srpsko-mađarskog rata.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Zarija je po završenoj školi stupio u vojsku i postao graničarski oficir. Vrlo se brzo pročuo kao pouzdan i dobar vojnik. Nakon Majske skupštine kada su se mnogi Srbi u Austriji latili oružja, među njima je bio i Zarija. On se prevezao čamcem preko Dunava i na Jarku, nedaleko od Sentomaša (danas Srbobran), je postavio logor, sa još osam stotina drugih vojnika.[1] Sa njima i uz pomoć ljudi iz Šajkaša nabavio je osam malih topova i džebanu.[1] U Sremu su već čekale njegove pripremljene čete, a prvi cilj im je bio da pobune šajkaški kraj, kako bi iz titelske oružnice uzeo potrebnu vojnu opremu, što mu je i pošlo za rukom. Njegov logor je bio stabilan, a akcije uspešne što je moralno podizalo srpske pobunjenike.[1] Prišlo mu je mnogo ljudi, sa kojima je pošao na Žabalj, zarobio protivnike Pokreta i poslao ih Glavnom odboru u Karlovce. Glavni odbor, izabran na Majskoj skupštini, imenovao ga je za narodnog pukovnika i komandanta srpske vojske na Jarku, te je u narodnom sećanju ostao upamćen kao "vojvoda na Jarku". Zauzeo je selo Jarak i učestvovao zajedno sa Đorđem Stratimirovićem u napadima na Temerin.
U ratovanju je izgubio svu imovinu, pa se 1850. godine uputio u Beč da isposluje pravo na penziju, kako bi sebi obezbedio egzistenciju.[1] Tamo se i razboleo, ali kako nije imao novca za lečenje ubrzo je i umro. Kada su Srbi u Beču za ovo saznali priredili su mu svečanu sahranu i opelo. Na sahrani su govorili neki od učesnika u događajima iz 1848. godine. U Beču su mu Srbi podigli i spomenik.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Urednik Gavrilović, Andra (1904). Znameniti Srbi XIX veka II tom. Zagreb: Naklada i štampa Srpske štamparije. str. 33—34.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Znameniti Srbi XIX veka II tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.