Zaharija govornik

Zaharija Anonimus

Zaharija od Mitilene (grč. Ζαχαριας ο Μιτυληναιος, oko 465, Gaza – posle 536), takođe poznat kao Zaharija naučnik ili Zaharija govornik, bio je episkop i crkveni istoričar.

Život

Život Zaharija Mitilenskog može se rekonstruisati samo na osnovu nekoliko raštrkanih izveštaja u savremenim izvorima (prikazi su takođe delimično oprečni, na primer, neki sirijski autori imaju „Melitenu“ umesto „Mitilenu“). Zaharija je rođen i odrastao u hrišćanskoj porodici u blizini Gaze, koja je bila domaćin značajne škole retorike u kasnoj antici. Tu je i stekao početno obrazovanje. Godine 485. otputovao je u Aleksandriju, gde je dve godine studirao filozofiju. U Aleksandriji je bio upleten u sukob između hrišćana i pagana u vezi sa aferom Horapolon. Tamo je takođe upoznao Sevira Antiohijskog, koji je kasnije postao značajan patrijarh Antiohije.

Godine 487, Zaharija je otputovao u Bejrut da studira pravo na tadašnjem pravnom fakultetu. Tu je ostao, podvižničkim životom, do 491. godine, ali je napravio i nekoliko putovanja u različite delove Palestine u potrazi za verskim saznanjima. Na kraju se preselio u Konstantinopolj, gde je dugo radio kao advokat. Zaharija, koji je u hristologiji bio mijafizit, ali se nije vatreno protivio Halkidoncima, izgleda da je često razmišljao da postane monah. Očigledno je imao dobre kontakte sa carskim dvorom i to mu je verovatno donelo imenovanje za episkopa Mitilene na Lezbosu. Poznato je da je njegov naslednik preuzeo tu funkciju 553. godine, postavljajući Terminus post quem za njegovu smrt. On je svakako bio živ 536. godine, pošto je te godine učestvovao na Sinodu u Konstantinopolju.

Dela

Zaharija je napisao nekoliko dela na grčkom jeziku, među kojima je i „Crkvena istorija” koja je verovatno završena krajem 5. veka. Dokument, posvećen velikodostojniku Eupraksiju, sadrži dragocenu istorijsku građu i opisuje vremenski period od 451. do 491. godine. Koristio ga je Evagrije Sholastik za svoju istoriju. Zaharija je sastavio i tri biografije monofizitskih duhovnika koje je lično upoznao: Sevira Antiohijskog, Petra od Iverije i egipatskog monaha Isaije Mlađeg. Biografije koje su sačuvane su različitog kvaliteta. Zaharija je napisao i nekoliko polemičkih dela, npr. protiv filozofa Amonija Ermija i protiv manihejaca.

Pseudo Zaharija govornik

Glavni članak: Pseudo Zaharija govornik

Dok su sve originalne verzije Zaharijinih crkvenih istorija kasnije izgubljene, sačuvana je skraćena i revidirana sirijska verzija, autora za koje se veruje da je bio monofizitski monah iz Amide. Ovaj anonimni autor, koji je poznat kao Pseudo-Zaharija Retor, uključio ga je u knjigu „Razna istorija” (Historia Miscellanea), kompilaciju crkvenih istorija od 12 knjiga. Pseudo-Zaharijevo izdanje Zaharijeve crkvene istorije, koje čini knjige 3–6, takođe je obično poznato kao Pseudo-Zaharijin retor.

Prvi engleski prevod Pseudo-Zaharija Retora objavljen je tek 1899. godine pod naslovom „Sirijska hronika” od strane F. J. Hamiltona i E. V. Bruksa. Bio je deo serije od pet tomova, Vizantijski tekstovi, koju je priredio Džej B. Beri. Novi prevod na engleski je objavio „Liverpul Juniverziti Pres” 2011. godine pod naslovomHronike Pseudo-Zaharija Retora:The Chronicle of Pseudo-Zachariah Rhetor: Church and War in Late Antiquity. Uredio Džefri Grejtreks, a na engleski preveli Robert R. Feniks i Kornelija B. Horn, sastoji se od prevoda knjiga 3-12 pod naslovom „Razna istorija” (Historia Miscellanea).

Engleski prevodi

• Ammonius: On Aristotle Categories, prevedeno od strane S. M. Cohen and G. B. Matthews. London and Ithaca 1992.
• Ammonius: On Aristotle's On Interpretation 1–8, prevedeno od strane D. Blank. London and Ithaca 1996.
• Ammonius: On Aristotle's On Interpretation 9, with Boethius: On Aristotle's On Interpretation 9, prevedeno od strane D. Blank (Ammonius) and N. Kretzmann (Boethius). London and Ithaca 1998
• John Philoponus: On Aristotle On Coming-to-be and Perishing 1.1–5, prevedeno od strane C. J. F. Williams. London and Ithaca 1999
• John Philoponus: On Aristotle On Coming-to-be and Perishing 1.6–2.4, prevedeno od strane C. J. F. Williams. London and Ithaca 1999.
• John Philoponus: On Aristotle On the Soul 2.1–6, prevedeno od strane W. Charlton. London and Ithaca 2005
• John Philoponus: On Aristotle On the Soul 2.7–12, prevedeno od strane W. Charlton. London and Ithaca 2005
• John Philoponus: On Aristotle On the Soul 3.1–8, prevedeno od strane W. Charlton. London and Ithaca 2000
• John Philoponus: On Aristotle On the Intellect (de Anima 3.4–8), prevedeno od strane W. Charlton. London and Ithaca 1991.

Reference

• Andron, Cosmin. "Ammonios of Alexandria",The Routledge Encyclopedia of Ancient Natural Scientists, eds. Georgia Irby-Massie and Paul T. Keyser, New York: Routledge, 2008.
• Jones, A., Martindale, J., Morris, J. The Prosopography of the Later Roman Empire, Cambridge: Cambridge University Press, 1992, pages 71–72.
• Karamanolis, George E. Plato and Aristotle in agreement? : Platonists on Aristotle from Antiochus to Porphyry, New York : Oxford University Press, 2006.
• Merlan, Phillip (1970). „Ammonius, Son of Hermias”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: CharlesScribner's Sons. str. 137. ISBN 0-684-10114-9. 
• Seel, Gerhard (ed.), Ammonius and the Seabattle. Texts, Commentary, and Essays, in collaboration with Jean-Pierre Schneider and Daniel Schulthess ; Ammonius on Aristotle: De interpretatione 9 (and 7, 1–17) Greek text established by A. Busse, philosophical commentary by Gerhard Seel; essays by Mario Mignucci and Gerhard Seel, Berlin: Walter de Gruyter, 2001.
• Sorabji, Richard. The Philosophy of the Commentators, 200–600 AD. A Sourcebook, Ithaca: Cornell University Press, 2005.
• Verrycken, Koenraad. The Metaphysics of Ammonius son of Hermias, in Richard Sorabji (ed.), Aristotle Transformed. The Ancient Commentators and their Influence, Ithaca: Cornell University Press, 1990, p. 199-231.

Spoljašnje veze

• Blank, David. „Ammonius”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Commentaria in Aristotelem Graeca, Vol. 4 parts 2–6, Akademie der Wissenschaften, Berlin, Edita consilio et auctoritate Academiae litterarum regiae borussicae (1882).