Зачарани смрћу
| Začarani smrću | |
|---|---|
 Korice knjige Začarovannыe smertью na ruskom jeziku | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Začarovannыe smertью |
| Autor | Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič |
| Zemlja |  Rusija |
| Jezik | Ruski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Vremя |
| Datum | 1993. |
Začarani smrću (rus. Зачарованные смертью) je roman iz 1993. godine Svjetlane Aleksandrovne Aleksijevič (blr. Святлана Аляксандраўна Алексіевіч),[1] savremene beloruske novinarke i književnice, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2015. godine.[2]
Knjiga "Očarani smrću" organski je uključena u autorkin kreativni sistem koji ona sama naziva „Velikom utopijom“.[3]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Svjetlana Aleksandrovna Aleksijevič (1948, Stanislav, Ukrajina), sovjetska je i beloruska književnica, novinarka i scenarista dokumentarnih filmova. Sem romana napisala je dvadesetak scenarija za dokumentarne filmove i tri drame. Piše na ruskom jeziku.[2]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Knjiga Začarani smrću je posvećena problemu samoubistva u vreme oštrih društvenih promena u bivšem Sovjetskom Savezu.[2]
Ogromna imperija, Sovjetski savet, socijalistička zemlja, koja je zauzimala šestinu planete je propala. Tokom prvih pet godina nakon toga zabeleženo je na stotine hiljada samoubistava. Ljudi su umeli da žive samo u socijalizmu i nisu znali kako da žive dalje. Među samoubicama nisu bili samo komunistički fanatici, već i pesnici, maršali, obični komunisti.[1]
Autorka se ovde bavi problemom o kojem se dugo ćutalo. Moguće je da je sovjetska vlast činu samoubistva zamerila prvenstveno samovolji. Neprihvatanje samoubistva kao proizvoljanog, akta nezavistanog od totalitarne moći, jasno svedoči o tome da zemlja i dalje ostaje ta koja kontroliše život. Samoubistvo se smatralo neprihvatljivim i zato što je država uzurpirala prava ličnog izbora. Država koja nije mogla da prizna ideju da pravo na izvršenje po svojoj volji pripada nekom drugom. Dalje, otvoreno pričanje o samoubistvu ima i razarajući uticaj na mit o stopostotnom jednoumlju srećnog društva.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Začarovannыe smertью”. goodreads.com. Pristupljeno 4. 11. 2022.
- ^ a b v „Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič”. laguna.rs. Pristupljeno 4. 11. 2022.
- ^ a b SIVAKOVA, N.A. „«ZAČAROVANNЫE SMERTЬЮ» S.ALEKSIEVIČ: OSOBENNOSTI KOMPOZICII I SMЫSLOVOЙ KONTEKST” (PDF). core.ac.uk. Pristupljeno 4. 11. 2022.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Aleksievič Svetlana - Začarovannыe smertью - skačatь knigu besplatno
- Začarovannыe smertью Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2022)
- Stvarnost rata na papiru Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2022)
