Zoran Petrović (pisac)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Zoran Petrović.
Zoran Petrović
Zoran Petrovic - knjizevnik Portret.jpg
Portret Zorana Petrovića u njegovom domu u Kragujevcu.
Puno imeZoran Petrović
Datum rođenja(1954-03-05)5. mart 1954.
Mesto rođenjaKragujevac,  FNRJ
Datum smrti25. februar 2018.(2018-02-25) (63 god.)
Mesto smrtiKragujevac,  Srbija

Zoran Petrović (Kragujevac, 5. mart 1954Kragujevac, 25. februar 2018) bio je pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Objavio je nekoliko knjiga pesama, knjiga pesama za decu, romana, kao i dve knjige iz publicistike. Bio je Direktor najstarijeg Srpskog teatra Joakim Vujić (Knjaževsko-srpski teatar).

Radio je kao urednik izdavačke delatnosti Spomen - muzeja 21. oktobar (Spomen-park Kragujevački oktobar) i kao urednik kulture u kragujevačkom nedeljniku Svetlost. Bio je kolumnista je Blica.

Preminuo je 25. februara 2018. godine u Kragujevcu[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Zoran Petrović, rođen 5. marta 1954. godine u Kragujevcu.

Od najranije mladosti bavi se književnim stvaralaštvom, zašta dobija brojne republičke i savezne nagrade. Kasnije se okušava u mnogim oblastima stavralaštva i publicistike, piše poeziju, prozu, eseje, prikazuje knjige za kragujevačku „Svetlost” „Radio Kragujevac“, časopis „Korake”, a u dva navrata piše poemu za „Veliki školski čas” (’’Svakodnevna molitva”, 1995.) i scenario (Izbor iz dotadašnjih poema), pa čak piše i tekstove za „Smak“ i songove za dečje pesme. Uveren da samo onaj autor koji se ogledao u mnogim književnim žanrovima može biti kompletan stvaralac, Petrović se bavio i publicističkim radom. Još kao gimnazijalac bio je stalni saradnik lista FAKK, gde se bavio problematikom kulture mladih, a kao student Pravnog fakulteta pokrenuo je i uređivao list „Pravnik” iz koga su kasnije izašli „Pogledi” u kojima je takođe objavljivao tekstove i intervjue.

Završio je Prvu kragujevačku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu 1977-78. Te godine se zapošljava u Spomen-parku Kragujevački oktobar na mestu samostalnog referenta na organizaciji kulturnih manifestacija i Velikog školskog časa. Godine 1985. prelazi u Novisko radioinformativnu i izdavačku kuću Svetlost, gde radi kao urednik izdanja knjiga i drugih publikacija, da bi kasnije, prilikom razdvajanja Svetlosti i Nove svetlosti u dva mandata obavljao funkciju direktora Izdavačkog preduzeća Nova svetlost i to sve do januara 2000. godine kada je sa tog mesta, odlukom Skupštine grada, postavljen za direktora Teatra Joakim Vujić u Kragujevcu.

U teatru Joakim Vujić 2000—2005[uredi | uredi izvor]

Sem što je obavljao poslove generalnog direktora radio je i poslove umetničkog direktora, o uspešnosti njegovog rada kao umetničkog rukovodioca kuće, svedoče brojni pozivi na festivale, osvojene nagrade, ali najviše prikazi i izuzetno povoljne kritike o predstavama iz najeminentnijih pera pozorišne kritike, kao što su: Jovan Ćirilov, Željko Jovanović, Vladimir Kopicl, Đordje Lazin i gotovo svi kritičari beogradskih dnevnih i nedeljnih listova.

Kao upravnik pozorišta za vreme jednog mandata, uspeo je da izvrši kompletnu rekonstrukciju pozorišne zgrade i da od jedne predstave koju je zatekao naparavi repertoarsko pozorište koje je za četiri godine izvelo tridesetak premijera. Posebno je ponosan što je uspeo da ostvari stari kragujevački san o ustrojstvu jednov važnog republičkog festivala u ovom gradu, tako što je uspeo da isposluje kod svojih kolega da se Susreti profesionalnih pozorišta Srbije pod nazivom „Joakim Vujuć“ stalno premeste u Kragujevac pod novim imenom:„Joakim fest“.

I ranije je učestvovao u pozorišnom životu grada, ne samo kao verni gledalac već i kao urednik festivalskog biltena i član žirija grada domaćina na Susretima profesionalnih pozorišta Srbije, kada su se oni održavali u Kragujevcu. Pisao je i dramske tekstove koji su izvodjeni u kragujevačkom i šabačkom pozorištu.

2005—2011[uredi | uredi izvor]

Nakon uspešnih pet godina provedenih u pozorištu, Zoran Petrović ostaje bez posla, usled političkih promena koje su se dogodile u Kragujevcu. Njegov dugogodišnji prijatelj inače urednik za kulturu dnevnih novina Blic, Raško Kovačević sa kojim se pisac upoznao za vreme svog mandata u pozorištu, uvideo je nepravdu koja je učinjena Zoranu Petroviću pa je pozvao autora da bude kolumnista u Blicu. Dve godine koje je proveo bez posla, iskoristio je kako bi se vratio svom pravom pozivu, književnosti. Krenuo je završavati svoja dela koja su mu godinama stajala kako i sam autor kaže u fioci. Jedno od tih dela jeste i njegov roman prvenac: Kamen blizanac(2010) Geopoetika koji je izazvao dosta interesovanja u medijima i kritici. Roman je nominovan i ušao u najuži izbor za Ninovu nagradu, Vitalovu nagradu i nagradu Meše Selimovića. Prvo formalno priznanje usledilo je tek godinu dana posle izdavanja romana, u oktobru 2011. godine kada je pisac odlukom žirija dobio nagradu Miloš Crnjanski koja se bijenalno dodeljuje za najbolju prvu knjigu iz oblasti u kojima se ogledao Crnjanski (poezija, roman, pripovetka, esej, drama, putopis, memoari).

Godine 2010. takođe izlazi još jedan roman: Poslednja porudžbina izdat u Kragujevcu, izdavač: Katarina Bogdanović. Treći po redu njegov roman: Ugarak(2011), Geopoetika, pojaviće se na štandu Geopetike za vreme trajanja sajma knjiga u Beogradu.

Danas je kolimnista Blica, i urednik kulture u listi „Svetlost“. Kao kruna ovog angažmana pojavljuju se dve njegove knjige iz oblasti publicistike to: „Tajni dosije Josip Broz” u izdanju kragujevačke „Nove svetlosti“ i knjiga razgovora sa Dankom Popovićem pod nazivom „Vreme laži”. Obe ove knjige doživele su brojna izdanja i našle su se na vrhu NINOVE liste čitanosti u Srbiji.

Zoran Petrović je radio u Spomen-parku „21. oktobar“ kao urednik izdavačke delatnosti.

Dela[uredi | uredi izvor]

Centralno mesto u njegovom radu zauzimalo je bavljenje književnošću, a objavio je veliki broj knjiga, mahom kod beogradskih izdavača, što je u to vreme, a i danas već čin priznanja visokog umetničkog dometa koji je u njima postignut. Većina knjiga koje je objavio su vešto spojeni različiti književni rodovi kao što su poezija, kratka priča, esej i dokument.

Prvu knjigu pesama objavljuje pod nazivom „Pan i ogledalo, 1978. a zatim su sledile knjige:’’Aleksandrijska kritična masa”, 1989. u beogradskoj „Prosveti, zatim „Svakodnevna molitva” u izdanju Spomen-parka „Kragujevački oktobar”, a potom još dve knjige u „Prosveti iz Beograda i to 1996.” Apsolutna nula” i „Prisutni su odsutni’’2002. godine. U međuvremenu je objavio autorsko izdanje izbora svoje ljubavne poezije pod nazivom „Spasiti Spasioca”, kao i kinjgu pesama „Stav u trostavu’’u izdanju „Narodne knjige” iz Beograda. [2]

Pored toga objavio je i dve knjige pesama za decu, obe u kragujevačkoj „Svetlosti’’’’Pesme iz trbuha’’1983. i „Priča o slovima” 1987. godine.

Poezija[uredi | uredi izvor]

  • Pan i ogledalo, (1978)
  • Aleksandrijska kritična masa, (1989)
  • Svakodnevna molitva, (1995)
  • Apsolutna nula, (1996)
  • Spasiti spasioca, (1998)
  • Prisutni su odsutni, (2002)
  • Stav u trostavu, (2009)
  • Nedostajući sebi, (2016)

Knjige pesama za decu[uredi | uredi izvor]

  • Priča o slovima, (1978)
  • Pesme iz trbuha, (1983)

Scenario pozorižne predstave[uredi | uredi izvor]

  • Muvoserine

Dečje predstave[uredi | uredi izvor]

  • Magareća koža

Knjige pripovedaka[uredi | uredi izvor]

  • Raspadanje dekadnog sistema, (2010)
  • Čuvar prelaza, (2017)

Publicistika[uredi | uredi izvor]

  • Tajni dosije Josip Broz (Neobjavljeni arhivi Barskog kongresa)
  • Vreme laži (knjiga razgovora sa Dankom Popovićem)

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Kamen blizanac, (2010)
  • Poslednja narudžbina, (2010)
  • Ugarak, (2011)
  • Šaptač stihova, (2017)
  • Angelina, (2017)

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Preminuo Zoran Petrović, književnik i kolumnista "Blica". Blic. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  2. ^ O autoru. Arhivirano iz originala na datum 05. 03. 2016. Pristupljeno 27. 10. 2011. 
  3. ^ K. R. Zoranu Petroviću nagrada „Miloš Crnjanski“, Blic, 26. oktobar 2011, Pristupljeno 27. oktobar 2011.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]