Књажевско-српски театар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Књажевско-српски театар
Flag of Knjaževsko-srpski teatar.jpg
Застава Књажевско-српског театра
Teatar Кragujevac.jpg
Зграда Књажевско-српског театра у Крагујевцу
АдресаДаничићева 3
Крагујевац
 Србија
Отворено1835
Веб-сајт
www.joakimvujic.com

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.

Историјат[уреди | уреди извор]

Сцена Јоаким Вујић

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-српски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.[2]

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.[3]

Репертоар[уреди | уреди извор]

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика. [4]

Издаваштво[уреди | уреди извор]

Дан Театра[уреди | уреди извор]

Статуета Јоаким Вујић

На Дан Театра[6], сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује:

Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.


Добитници Статуете Јоаким Вујић[уреди | уреди извор]

Биљана Србљановић, добитница Статуете Јоаким Вујић 2007.
Мирко Бабић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2009.
Боро Драшковић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2011.
Нада Јуришић, добитница Статуете Јоаким Вујић 2013.

Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића[уреди | уреди извор]

Прстен са ликом Јоакима Вујића
Небојша Брадић са Прстеном са ликом Јоакима Вујића
Миодраг Пејковић, добитник Прстена са ликом Јоакима Вујића

Добитници Медаљона са ликом Јоакима Вујића[уреди | уреди извор]

Остале активности[уреди | уреди извор]

Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који су сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова, све до 2003. године. Од 2004. до 2011. године Театар је домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест[23], а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала, Јоакимфест.[24]

Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким[25], основана је Галерија Јоаким[26], наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци[27]), 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера[28], започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Представе се изводе на Сцени Јоаким Вујић.

На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоаким Вујић, Књажевско-српски театар Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2015), Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ Ревија Јоаким, Глумци Књажеско-србског театра, Биографске белешке, чланак Дејана Обрадовића, Народни музеј Крагујевац Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2013), Приступљено 10. 4. 2013.
  3. ^ Књажевско-српски театар, О театру Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2008), Приступљено 10. 4. 2013.
  4. ^ Књажевско-српски театар, Репертоар, Приступљено 18.1.2021.
  5. ^ Књажевско-српски театар, Издаваштво Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2013), Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ^ Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруар 2014. године Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2014), Приступљено 17. 2. 2014.
  7. ^ а б в СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ ДАРИ ЏОКИЋ И ФАКУЛТЕТУ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2014), Приступљено 3.2.2015.
  8. ^ {{Cite web |url=http://www.joakimvujic.com/istorija-teatra/%7C{{Мртва{{Мртва{{Мртва{{Мртва{{Мртва{{Мртва[мртва веза] веза|date=05. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} веза|date=07. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} веза|date=11. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} НАДА ЈУРИШИЋ ДОБИТНИЦА СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ, Приступљено 11.2.2016.
  9. ^ Ренати Улмански статуета „Јоаким Вујић”, Приступљено 13.2.2017.
  10. ^ Статуета "Јоаким Вујић" глумцу Миши Јанкетићу (РТС, 1. фебруар 2018)
  11. ^ Герослав Зарић добитник Статуете "Јоаким Вујић" (Књажевско-српски театар. 5.2.2019)
  12. ^ а б Статуета Јоаким Вујић Миланкi Берберовић Књажевско-српски театар. 7.2.2020)
  13. ^ СВЕТОЗАР РАПАЈИЋ ДОБИТНИК СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ”, Приступљено 8.2.2021.
  14. ^ [http://www.narodnopozoriste.co.rs/documents/konkurs/ivanavujic-bio.pdf биографија, Приступљено 11.2.2016.
  15. ^ [http://www.joakimvujic.com, Приступљено 13.2.2017.
  16. ^ [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3024192/statueta-joakim-vujic-glumcu-misi-janketicu.html, Приступљено 1.2.2018.
  17. ^ [http://www.joakimvujic.com/2019/02/05/geroslav-zaric-dobitnik-statuete-joakim-vujic/, Приступљено 7.2.2019.
  18. ^ СВЕТОЗАР РАПАЈИЋ ДОБИТНИК СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ”, Приступљено 8.2.2021.
  19. ^ Амбасада САД Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2016), Приступљено 3.9.2016.
  20. ^ Дан Књажевско-српског театра Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2016), Приступљено 3.9.2016.
  21. ^ О Телекому Србија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2016), Приступљено 11.2.2016.
  22. ^ Статуета "Јоаким Вујић" глумцу Миши Јанкетићу, Приступљено 1.2.2018.
  23. ^ ЈоакимФест шести пут у Крагујевцу, РТС - 7. мај 2009. године, Приступљено 14. 2. 2015.
  24. ^ www.joakimvujic.com, Приступљено 12. 9. 2019.
  25. ^ Ревија Јоаким Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2013), Приступљено 10. 4. 2013.
  26. ^ Галерија Јоаким Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2008), Приступљено 10. 4. 2013.
  27. ^ Прва књига из едиције Јоакимови потомци Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2013), Приступљено 10. 4. 2013.
  28. ^ Прва књига из едиције Премијера Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2013), Приступљено 10. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Крагујевачко позориште 1835-1951 аутор: Рајко Стојадиновић, издање 1975.
  • Крагујевачко позориште 1951-1984 аутор: Рајко Стојадиновић, издање. 2005. ISBN 978-86-82911-02-9..
  • 180 година Књажевско-српског театра Крагујевац, издавач: Књажевско-српски театар, Крагујевац [1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ 180 година Књажевско-српског театра Крагујевац, Приступљено 9.2.2020.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Књажевско-српски_театар&oldid=23604371”