Књажевско-српски театар
 Застава Књажевско-српског театра  Зграда Књажевско-српског театра у Крагујевцу | |
| Адреса |
Даничићева 3 Крагујевац  Србија |
|---|---|
| Отворено | 1835 |
| Веб-сајт | |
|
www | |
Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.
Садржај
Историјат[уреди]
Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.
На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...
Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).
У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.[2]
Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.
На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.[3]
Репертоар[уреди]
На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика: Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери у режији Бошка Димитријевића, Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа у режији Драгана Јаковљевића, Николај Васиљевич Гогољ Дневник једног лудака у ршији Душана Станикића, Милош Црњански Сеобе у режији Пјер Валтер Полица, Милош Јаноушек Гусари редитељ Јан Чањи, Бранислав Нушић Госпођа министарка у режији Јована Грујића, Едвард Олби Yahoo у режији Милоша Крстовића, Небојша Брадић Ноћ у кафани Титаник у режији Небојше Брадића, Мартин Макдона Лепотица Линејна у режији Милића Јовановића, Ричард Бин Један човек, двојица газда у режији Небојше Брадића, Реџиналд Роуз Дванаесторица гневних људи у редитељ Нил Флекман, Пјер Валтер Полиц До голе коже редитељ Пјер Валтер Полиц, Д. Ц. Џексон Моје бивше моји бивши у режији Слађане Килибарде, Ружица Васић Хладњача за сладолед у режији Приможа Беблера, Луиђи Пирандело Човек, звер и врлина у режији Марка Мисираче, Харпер Ли Убити птицу ругалицу у режији Небојше Брадића, Горан Марковић Зелени зраци у режији Милице Краљ, Кен Лудвиг Преваранти у сукњи у режији Милића Јовановића, Бранко Ћопић Башта сљезове боје, драматизација и режија Марко Мисирача, , Вилијем Шекспир Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц. Двеста Петар Михајловић, режија Јовица Павић. [4]
Издаваштво[уреди]
- Јоакимови потомци
- Мирко Бабић, увек и свуда, аутор Драгана Бошковић. 2010. ISBN 978-86-909821-4-1.
- Биљана Србљановић породичне и друге приче, аутор Слободан Савић. 2008. ISBN 978-86-909821-1-0.
- Војислав Воки Костић, аутор Миодраг Стојиловић. 2007. ISBN 978-86-909821-0-3.
- Јоакимови потомци, аутор Феликс Пашић. 2006. ISBN 86-83649-05-6.
- Премијера
- Клуб Нови светски поредак Харолд Пинтер, Хајнер Милер, Платон, редитељ Александар Дунђеровић. 2009. ISBN 978-86-909821-3-4.
- Пионири у Инголштату Марилујза Флајсер, редитељ Ивана Вујић. 2009. ISBN 978-86-909821-2-7.[5]
Дан Театра[уреди]
На Дан Театра[6], сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује:
- Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије,
- Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.
- Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону.
Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.
Добитници Статуете Јоаким Вујић[уреди]
- 1985. - Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић и Стеријино позорје
- 1986. - Мира Бањац и Мирослав Беловић
- 1987. - Душан Ковачевић и Милош Жутић
- 1988. - Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић
- 1989. - Љиљана Крстић и Дејан Мијач
- 1990. - Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов
- 1991. - Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула
- 1992. - Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић
- 1993. - није додељена
- 1994. - Стево Жигон и Петар Краљ
- 1995. - Сава Барачков, Музеј позоришне уметности Србије, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански
- 1996. - Лазар Ристовски и Милослав Буца Мирковић
- 1997. - Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини
- 1998. - Стеван Шалајић
- 1999. - Ружица Сокић
- 2000. - Оливера Марковић
- 2001. - Вида Огњеновић
- 2002. - Милева Жикић
- 2003. - Београдско драмско позориште
- 2004. - Предраг Ејдус
- 2005. - Раде Марковић и Егон Савин
- 2006. - Војислав Воки Костић
- 2007. - Биљана Србљановић
- 2008. - Народно позориште Ниш
- 2009. - Мирко Бабић
- 2010. - Миодраг Табачки
- 2011. - Боро Драшковић
- 2012. - Властимир Ђуза Стојиљковић
- 2013. - Милена Дравић
- 2014. - Андраш Урбан
- 2015. - Дара Џокић и Факултет драмских уметности[7]
- 2016. - Нада Јуришић [8]
- 2017. - Рената Улмански [9]
- 2018. - Михаило Јанкетић [10]
Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића[уреди]
- 2002. - Љубомир Убавкић Пендула
- 2003. - Марко Николић и Миодраг Марић
- 2004. - Мирко Бабић и Југ Радивојевић
- 2005. - Пјер Валтер Полиц
- 2006. - Милош Крстовић
- 2007. - Владан Живковић
- 2008. - Небојша Брадић
- 2009. - Себастиан Тудор
- 2010. - Драгана Бошковић
- 2011. - Драган Јаковљевић
- 2012. - Горица Поповић
- 2013. - Нада Јуришић
- 2014. - Милан Рус
- 2015. - Снежана Ковачевић [7]
- 2016. - Ивана Вујић [11]
- 2017. - Марина Стојановић [12]
- 2018. - Братислав Славковић [13]
Добитници Медаљона са ликом Јоакима Вујића[уреди]
- 2013. - Амбасада САД у Београду[14]
- 2014. - Културни и документациони центар Срба у Мађарској[15]
- 2015. - Министарство културе и информисања Републике Србије[7]
- 2016. - Телеком Србија[16]
- 2018. - Призма Крагујевац[17]
Остале активности[уреди]
Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који су сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова, све до 2003. године. Од 2004—2011. године Театар је домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест[18], а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала малих сцена, ЈоакимИнтерФест.
Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким[19], основана је Галерија Јоаким[20], наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци[21]), 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера[22], започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Представе се изводе на Сцени Јоаким Вујић.
На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.
Галерија[уреди]
Глумачки ансамбл
Данко Поповић Конак у Крагујевцу
Референце[уреди]
- ^ Јоаким Вујић, Актуелности, Књажевско-српски театар, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Ревија Јоаким, Глумци Књажеско-србског театра, Биографске белешке, чланак Дејана Обрадовића, Народни музеј Крагујевац, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Књажевско-српски театар, О театру, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Књажевско-српски театар, Репертоар, Приступљено 5. 11. 2014.
- ^ Књажевско-српски театар, Издаваштво, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруар 2014. године, Приступљено 17. 2. 2014.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ ДАРИ ЏОКИЋ И ФАКУЛТЕТУ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ, Приступљено 3.2.2015.
- ^ НАДА ЈУРИШИЋ ДОБИТНИЦА СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ, Приступљено 11.2.2016.
- ^ Ренати Улмански статуета „Јоаким Вујић”, Приступљено 13.2.2017.
- ^ Статуета "Јоаким Вујић" глумцу Миши Јанкетићу (РТС, 1. фебруар 2018)
- ^ [http://www.narodnopozoriste.co.rs/documents/konkurs/ivanavujic-bio.pdf биографија, Приступљено 11.2.2016.
- ^ [http://www.joakimvujic.com, Приступљено 13.2.2017.
- ^ [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3024192/statueta-joakim-vujic-glumcu-misi-janketicu.html, Приступљено 1.2.2018.
- ^ Амбасада САД, Приступљено 3.9.2016.
- ^ Дан Књажевско-српског театра, Приступљено 3.9.2016.
- ^ О Телекому Србија, Приступљено 11.2.2016.
- ^ Статуета "Јоаким Вујић" глумцу Миши Јанкетићу, Приступљено 1.2.2018.
- ^ ЈоакимФест шести пут у Крагујевцу, РТС - 7. мај 2009. године, Приступљено 14. 2. 2015.
- ^ Ревија Јоаким, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Галерија Јоаким, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Прва књига из едиције Јоакимови потомци, Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Прва књига из едиције Премијера, Приступљено 10. 4. 2013.
Литература[уреди]
- Крагујевачко позориште 1835-1951 аутор: Рајко Стојадиновић, издање 1975.
- Крагујевачко позориште 1951-1984 аутор: Рајко Стојадиновић, издање. 2005. ISBN 978-86-82911-02-9.
Спољашње везе[уреди]
 |
Књажевско-српски театар на Викимедијиној остави. |
