Књажевско-српски театар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Књажевско-српски театар
Teatar Кragujevac.jpg
Адреса Даничићева 3
Крагујевац
 Србија
Отворено 1835
Веб-сајт
www.joakimvujic.com

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.

Историјат[уреди]

Застава Књажевско-српског театра
Сцена Јоаким Вујић

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.[2]

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.[3]

Репертоар[уреди]

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика: Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери у режији Бошка Димитријевића, Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа у режији Драгана Јаковљевића, Николај Васиљевич Гогољ Дневник једног лудака у ршији Душана Станикића, Милош Црњански Сеобе у режији Пјер Валтер Полица, Милош Јаноушек Гусари редитељ Јан Чањи, Бранислав Нушић Госпођа министарка у режији Јована Грујића, Едвард Олби Yahoo у режији Милоша Крстовића, Небојша Брадић Ноћ у кафани Титаник у режији Небојше Брадића, Мартин Макдона Лепотица Линејна у режији Милића Јовановића, Ричард Бин Један човек, двојица газда у режији Небојше Брадића, Реџиналд Роуз Дванаесторица гневних људи у редитељ Нил Флекман, Пјер Валтер Полиц До голе коже редитељ Пјер Валтер Полиц, Д. Ц. Џексон Моје бивше моји бивши у режији Слађане Килибарде, Ружица Васић Хладњача за сладолед у режији Приможа Беблера, Луиђи Пирандело Човек, звер и врлина у режији Марка Мисираче, Харпер Ли Убити птицу ругалицу у режији Небојше Брадића, Горан Марковић Зелени зраци у режији Милице Краљ, Кен Лудвиг Преваранти у сукњи у режији Милића Јовановића, Бранко Ћопић Башта сљезове боје, драматизација и режија Марко Мисирача, , Вилијем Шекспир Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц. [4]

Издаваштво[уреди]

Дан Театра[уреди]

Статуета Јоаким Вујић

На Дан Театра[6], сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује:

Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.

Добитници Статуете Јоаким Вујић[уреди]

Биљана Србљановић, добитница Статуете Јоаким Вујић 2007
Мирко Бабић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2009
Боро Драшковић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2011.
Нада Јуришић, добитница Статуете Јоаким Вујић 2013.
Рената Улмански, добитница Статуете Јоаким Вујић 2017.

Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића[уреди]

Прстен са ликом Јоакима Вујића
Небојша Брадић

Добитници Медаљона са ликом Јоакима Вујића[уреди]

Остале активности[уреди]

Књажевско-српски театар

Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који су сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова, све до 2003. године. Од 2004—2011. године Театар је домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест[15], а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала малих сцена, ЈоакимИнтерФест.

Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким[16], основана је Галерија Јоаким[17], наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци[18]), 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера[19], започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Представе се изводе на Сцени Јоаким Вујић.

На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ↑ Јоаким Вујић, Актуелности, Књажевско-српски театар, Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ↑ Ревија Јоаким, Глумци Књажеско-србског театра, Биографске белешке, чланак Дејана Обрадовића, Народни музеј Крагујевац, Приступљено 10. 4. 2013.
  3. ↑ Књажевско-српски театар, О театру, Приступљено 10. 4. 2013.
  4. ↑ Књажевско-српски театар, Репертоар, Приступљено 5. 11. 2014.
  5. ↑ Књажевско-српски театар, Издаваштво, Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ↑ Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруар 2014. године, Приступљено 17. 2. 2014.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ ДАРИ ЏОКИЋ И ФАКУЛТЕТУ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ, Приступљено 3.2.2015.
  8. ↑ [http://joakimvujic.com/ansamble.php#nadaj НАДА ЈУРИШИЋ ДОБИТНИЦА СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ, Приступљено 11.2.2016.
  9. ↑ [http://www.politika.rs/scc/clanak/374211/Renati-Ulmanski-statueta-Joakim-Vujic Ренати Улмански статуета „Јоаким Вујић”, Приступљено 13.2.2017.
  10. ↑ [http://www.narodnopozoriste.co.rs/documents/konkurs/ivanavujic-bio.pdf биографија, Приступљено 11.2.2016.
  11. ↑ [http://www.joakimvujic.com, Приступљено 13.2.2017.
  12. ↑ Амбасада САД, Приступљено 3.9.2016.
  13. ↑ Дан Књажевско-српског театра, Приступљено 3.9.2016.
  14. ↑ О Телекому Србија, Приступљено 11.2.2016.
  15. ↑ ЈоакимФест шести пут у Крагујевцу, РТС - 7. мај 2009. године, Приступљено 14. 2. 2015.
  16. ↑ Ревија Јоаким, Приступљено 10. 4. 2013.
  17. ↑ Галерија Јоаким, Приступљено 10. 4. 2013.
  18. ↑ Прва књига из едиције Јоакимови потомци, Приступљено 10. 4. 2013.
  19. ↑ Прва књига из едиције Премијера, Приступљено 10. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Крагујевачко позориште 1835-1951 аутор: Рајко Стојадиновић, издање 1975.
  • Крагујевачко позориште 1951-1984 аутор: Рајко Стојадиновић, издање. 2005. ISBN 978-86-82911-02-9.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Књажевско-српски_театар&oldid=15572574“