Ivan Vujič

Ivan Vasiljevič Vujič
Ivan Vasiljevič Vujič
Lični podaci
Datum rođenja	13. april 1813.
Datum smrti	14. jun 1884. (71 god.)
Mesto smrti	Sankt-Peterburg, Ruska Imperija
Mesto ukopa	Novodevičji manastir, Sankt Peterburg (59°53′55″ 30°19′17″)
Vojna karijera
Služba	Ruska Imperija
Rod	kavalerija, Generalštab
Čin	general-major
Odlikovanja	Orden svetog Stanislava 3. stepena (1844) ; Orden Svete Ane 2. stepena (1849) ; Orden Svetog Vladimira 4. stepena (1852)

Ivan Vasiljevič Vujič (1813—1884) — general-major i profesor Nikolajevske akademije u ruskom Generalštabu. Prema očevoj strani po narodnosti je srpskog porekla, a mesto u istoriji je dobio u Ljermontovom romanu Junak našeg doba.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 13. aprila 1813. u dvorjanskoj porodici, ocu Vasiliju Atanasijeviču Vujiču (rus. Василий Афанасьевич Вуич) koji je bio pukovnik ruske vojske i veteran rusko-turskih ratova i majci Jekaterini Jevgrafovni Smagini.^[1] Završio je Nikolajevsku kavalerijsku školu i sa činom korneta 25. juna 1831. stupio u konjički (lejbgvardijski) puk. 1833. položio je ispit na Nikolajevskoj Generalštabnoj akademiji i nakon kurza stupio 25. novembra 1835. u Gardiju Generalštaba gde je stekao čin poručnika. 1838. služio je na Kavkazu, gde se upoznao sa Mihailom Ljermontovim.

10. novembra 1843. primljen je u Nikolajevsku generalštabnu akademiju kao vanredni profesor taktike. 6. decembra 1847. unapređen je u pukovnika. 1849. postavljen je za ober-intendanta Gardijske pešadije i nastavio sa službom na Akademiji, gde je 3. marta postao profesor Akademije. Na toj funkciji ostaje do 22. januara 1850, kada je imenovan za Ober-intendanta Gardijskog pešadijskog korpusa. 1850. u Sankt Peterburu objavio je knjigu iz ratne teorije Mali rat (rus. Малая война).

8. septembra 1855. unapređen je u general-majora i služio vojnom ministru i general-intendantu Glavnog štaba. Upokojio je 1857. Umro je 14. juna 1884. u Sankt Peterburgu gde je i sahranjen.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Oženjen je bio sa Pavlom Nikolajevnom Lori (rođena 1830) sa kojom je imao šestoro dece.

Emanuel (1849—?), direktor policije, senator
Marija (1850—1940), umetnik, umrla u emigraciji u Nemačkoj
Ana (1856 ili 1858 — 1911) majka beloruskog kompozitora, pedagoga Nikolaja Iliča Aladova
Nikolaj (1863—1917), senator
Georgij (1867—1957), upravnik Peterburžskih Imperatorskih teatrov
Aleksandr (1868—1929) — statički savetnik, komornik

Porodica prema očevoj strani: deda Atanas Vujič, pradeda Manojlo Vujič - oženjen sa Anom Čokić.^[2]

Fatalist[uredi | uredi izvor]

Ljermontov je u romanu Junak našeg doba Vujiča upodobio u drugom delu tog romana, sa naslovom Fatalist, koji se dešava za vreme službovanja na Kavkazu.^[3]^[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Ekaterina Evgrafovna Smagina - Rodovod”. ru.rodovid.org. Pristupljeno 1. 4. 2022.
^ „Vasiliй Afanasьevič Vuič r. 1777 um. 1836 - Rodovod”. ru.rodovid.org. Pristupljeno 1. 4. 2022.
^ Lermontov, Mihail. „Geroй našego vremeni (Lermontov)/Fatalist”. wikisource.org. Pristupljeno 1. 4. 2022.
^ „Lermontovskaя эnciklopediя: Vuič Ivan Vasilьevič”. dic.academic.ru. Pristupljeno 1. 4. 2022.

[1] „Ekaterina Evgrafovna Smagina - Rodovod”. ru.rodovid.org. Pristupljeno 1. 4. 2022.

[2] „Vasiliй Afanasьevič Vuič r. 1777 um. 1836 - Rodovod”. ru.rodovid.org. Pristupljeno 1. 4. 2022.

[3] Lermontov, Mihail. „Geroй našego vremeni (Lermontov)/Fatalist”. wikisource.org. Pristupljeno 1. 4. 2022.

[4] „Lermontovskaя эnciklopediя: Vuič Ivan Vasilьevič”. dic.academic.ru. Pristupljeno 1. 4. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]