Пређи на садржај

Иван Вујич

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Васиљевич Вујич
Лични подаци
Датум рођења(1813-04-13)13. април 1813.
Датум смрти14. јун 1884.(1884-06-14) (71 год.)
Место смртиСанкт-Петербург, Руска Империја
Место укопаНоводевичји манастир, Санкт Петербург (59°53′55″ 30°19′17″)
Војна каријера
Служба Руска Империја
Родкавалерија, Генералштаб
Чингенерал-мајор
ОдликовањаОрден светог Станислава 3. степена (1844)
Орден Свете Ане 2. степена (1849)
Орден Светог Владимира 4. степена (1852)

Иван Васиљевич Вујич (1813—1884) — генерал-мајор и професор Николајевске академије у руском Генералштабу. Према очевој страни по народности је српског порекла, а место у историји је добио у Љермонтовом роману Јунак нашег доба.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. априла 1813. у дворјанској породици, оцу Василију Атанасијевичу Вујичу (рус. Василий Афанасьевич Вуич) који је био пуковник руске војске и ветеран руско-турских ратова и мајци Јекатерини Јевграфовни Смагини.[1] Завршио је Николајевску кавалеријску школу и са чином корнета 25. јуна 1831. ступио у коњички (лејбгвардијски) пук. 1833. положио је испит на Николајевској Генералштабној академији и након курза ступио 25. новембра 1835. у Гардију Генералштаба где је стекао чин поручника. 1838. служио је на Кавказу, где се упознао са Михаилом Љермонтовим.

10. новембра 1843. примљен је у Николајевску генералштабну академију као ванредни професор тактике. 6. децембра 1847. унапређен је у пуковника. 1849. постављен је за обер-интенданта Гардијске пешадије и наставио са службом на Академији, где је 3. марта постао професор Академије. На тој функцији остаје до 22. јануара 1850, када је именован за Обер-интенданта Гардијског пешадијског корпуса. 1850. у Санкт Петербуру објавио је књигу из ратне теорије Мали рат (рус. Малая война).

8. септембра 1855. унапређен је у генерал-мајора и служио војном министру и генерал-интенданту Главног штаба. Упокојио је 1857. Умро је 14. јуна 1884. у Санкт Петербургу где је и сахрањен.

Породица

[уреди | уреди извор]
Ћерка бароница Марија Ивановна Пален (1850—1940)

Ожењен је био са Павлом Николајевном Лори (рођена 1830) са којом је имао шесторо деце.

  • Емануел (1849—?), директор полиције, сенатор
  • Марија (1850—1940), уметник, умрла у емиграцији у Немачкој
  • Ана (1856 или 1858 — 1911) мајка белоруског композитора, педагога Николаја Илича Аладова
  • Николај (1863—1917), сенатор
  • Георгиј (1867—1957), управник Петербуржских Императорских театров
  • Александр (1868—1929) — статички саветник, коморник

Породица према очевој страни: деда Атанас Вујич, прадеда Манојло Вујич - ожењен са Аном Чокић.[2]

Фаталист

[уреди | уреди извор]

Љермонтов је у роману Јунак нашег доба Вујича уподобио у другом делу тог романа, са насловом Фаталист, који се дешава за време службовања на Кавказу.[3][4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Екатерина Евграфовна Смагина - Родовод”. ru.rodovid.org. Приступљено 1. 4. 2022. 
  2. ^ „Василий Афанасьевич Вуич р. 1777 ум. 1836 - Родовод”. ru.rodovid.org. Приступљено 1. 4. 2022. 
  3. ^ Лермонтов, Михаил. „Герой нашего времени (Лермонтов)/Фаталист”. wikisource.org. Приступљено 1. 4. 2022. 
  4. ^ „Лермонтовская энциклопедия: Вуич Иван Васильевич”. dic.academic.ru. Приступљено 1. 4. 2022.