Иван Вујич

Иван Васиљевич Вујич
Иван Васиљевич Вујич
Лични подаци
Датум рођења	13. април 1813.
Датум смрти	14. јун 1884. (71 год.)
Место смрти	Санкт-Петербург, Руска Империја
Место укопа	Новодевичји манастир, Санкт Петербург (59°53′55″ 30°19′17″)
Војна каријера
Служба	Руска Империја
Род	кавалерија, Генералштаб
Чин	генерал-мајор
Одликовања	Орден светог Станислава 3. степена (1844) ; Орден Свете Ане 2. степена (1849) ; Орден Светог Владимира 4. степена (1852)

Иван Васиљевич Вујич (1813—1884) — генерал-мајор и професор Николајевске академије у руском Генералштабу. Према очевој страни по народности је српског порекла, а место у историји је добио у Љермонтовом роману Јунак нашег доба.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. априла 1813. у дворјанској породици, оцу Василију Атанасијевичу Вујичу (рус. Василий Афанасьевич Вуич) који је био пуковник руске војске и ветеран руско-турских ратова и мајци Јекатерини Јевграфовни Смагини.^[1] Завршио је Николајевску кавалеријску школу и са чином корнета 25. јуна 1831. ступио у коњички (лејбгвардијски) пук. 1833. положио је испит на Николајевској Генералштабној академији и након курза ступио 25. новембра 1835. у Гардију Генералштаба где је стекао чин поручника. 1838. служио је на Кавказу, где се упознао са Михаилом Љермонтовим.

10. новембра 1843. примљен је у Николајевску генералштабну академију као ванредни професор тактике. 6. децембра 1847. унапређен је у пуковника. 1849. постављен је за обер-интенданта Гардијске пешадије и наставио са службом на Академији, где је 3. марта постао професор Академије. На тој функцији остаје до 22. јануара 1850, када је именован за Обер-интенданта Гардијског пешадијског корпуса. 1850. у Санкт Петербуру објавио је књигу из ратне теорије Мали рат (рус. Малая война).

8. септембра 1855. унапређен је у генерал-мајора и служио војном министру и генерал-интенданту Главног штаба. Упокојио је 1857. Умро је 14. јуна 1884. у Санкт Петербургу где је и сахрањен.

Породица[уреди | уреди извор]

Ожењен је био са Павлом Николајевном Лори (рођена 1830) са којом је имао шесторо деце.

Емануел (1849—?), директор полиције, сенатор
Марија (1850—1940), уметник, умрла у емиграцији у Немачкој
Ана (1856 или 1858 — 1911) мајка белоруског композитора, педагога Николаја Илича Аладова
Николај (1863—1917), сенатор
Георгиј (1867—1957), управник Петербуржских Императорских театров
Александр (1868—1929) — статички саветник, коморник

Породица према очевој страни: деда Атанас Вујич, прадеда Манојло Вујич - ожењен са Аном Чокић.^[2]

Фаталист[уреди | уреди извор]

Љермонтов је у роману Јунак нашег доба Вујича уподобио у другом делу тог романа, са насловом Фаталист, који се дешава за време службовања на Кавказу.^[3]^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Екатерина Евграфовна Смагина - Родовод”. ru.rodovid.org. Приступљено 1. 4. 2022.
^ „Василий Афанасьевич Вуич р. 1777 ум. 1836 - Родовод”. ru.rodovid.org. Приступљено 1. 4. 2022.
^ Лермонтов, Михаил. „Герой нашего времени (Лермонтов)/Фаталист”. wikisource.org. Приступљено 1. 4. 2022.
^ „Лермонтовская энциклопедия: Вуич Иван Васильевич”. dic.academic.ru. Приступљено 1. 4. 2022.

[1] „Екатерина Евграфовна Смагина - Родовод”. ru.rodovid.org. Приступљено 1. 4. 2022.

[2] „Василий Афанасьевич Вуич р. 1777 ум. 1836 - Родовод”. ru.rodovid.org. Приступљено 1. 4. 2022.

[3] Лермонтов, Михаил. „Герой нашего времени (Лермонтов)/Фаталист”. wikisource.org. Приступљено 1. 4. 2022.

[4] „Лермонтовская энциклопедия: Вуич Иван Васильевич”. dic.academic.ru. Приступљено 1. 4. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]