Pređi na sadržaj

Игре глади: Сјај слободе — 2. део

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Igre gladi: Sjaj slobode — 2. deo
Filmski poster na srpskom jeziku
Izvorni naslovThe Hunger Games: Mockingjay – Part 2
Žanrnaučnofantastični
ratni
RežijaFransis Lorens
ScenarioPiter Krejg
Deni Strong
ProducentNina Džejkobson
Džon Kilik
Temelji se naSjaj slobode
(Suzan Kolins)
Glavne ulogeDženifer Lorens
Džoš Hačerson
Lijam Hemsvort
Vudi Harelson
Elizabet Benks
Džulijana Mur
Sem Klaflin
Džena Malon
Filip Simor Hofman
Donald Saderland
MuzikaDžejms Njuton Hauard
ScenografDžo Vilems
SnimateljDarijuš Volski
MontažaAlan Edvard Bel
Mark Jošikava
Producentska
kuća
Lajons gejt
Godina2015.
Trajanje137 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet160 miliona dolara[1][2]
Zarada658,3 miliona dolara
Prethodni
Veb-sajtwww.thehungergamesexclusive.com
IMDb veza

Igre gladi: Sjaj slobode — 2. deo (engl. The Hunger Games: Mockingjay – Part 2) američki je naučnofantastični ratni avanturistički film iz 2015. godine, u režiji Fransisa Lorensa, a po scenariju Pitera Krejga i Denija Stronga. Četvrti je i poslednji film u serijalu Igre gladi, a drugi film zasnovan na romanu Suzan Kolins, Sjaj slobode. Producenti filma su Nina Džejkobson i Džon Kilik, a distributer kompanija Lajons gejt. U filmu glume Dženifer Lorens, Džoš Hačerson, Lijam Hemsvort, Vudi Harelson, Elizabet Benks, Džulijana Mur, Sem Klaflin, Džena Malon, Filip Simor Hofman (njegov poslednji nastup u nekom filmu) i Donald Saderland. Hofman je preminuo u februaru 2014. godine, što ovaj film čini poslednjim u kome se on pojavio.

Priča se nastavlja na film Igre gladi: Sjaj slobode — 1. deo, dok se Ketnis Everdin (Dženifer Lorens) priprema da odnese pobedu u ratu protiv predsednika Snoua (Donald Saderland) i tiranske vlasti Kapitola. Zajedno sa Pitom, Gejlom, Finikom i ostalima, ona putuje u Kapitol kako bi ubila Snoua. Glavno snimanje oba dela filma počelo je 23. septembra 2013. u Atlanti, pre nego što se preselo u Pariz na dve nedelje snimanja i zvanično je završeno 20. juna 2014. godine u Berlinu.

Film je premijerno prikazan u Berlinu 4. novembra 2015, dok je u američkim bioskopima realizovan 20. novembra iste godine, u 2D i IMAKS formatima, dok je na pojedinim teritorijama prikazivan i u 3D formatima; jedini je film u serijalu koji je realizovan u 3D formatima. Zarada, od 102 miliona dolara, tokom premijernog vikenda prikazivanja bila je manja nego što je očekivano, ali to ga je svejedno učinilo šestim najuspešnijim premijernim vikendom u 2015. godini i četiri nedelje za redom je bio film sa najvišom zaradom. Film je ipak ostvario komercijalni uspeh, ukupno zaradivši preko 658 miliona dolara širom sveta, što ga čini devetim najuspešnijim filmom iz 2015. godine.

Dobio je pozitivne kritike od strane kritičara, koji su naročito pohvalili glumu (naročito Lorensovu, Harelsona i Saderlanda), scenario, muziku i akcione scene, ali su kritikovali deljenje romana u dva odvojena filma. Nominovan je za nagradu Saturn u kategoriji za najbolju filmsku fantaziju. Takođe je nominovan za tri nagrade Empajer, u kategorijama za najbolji naučnofantastični film, najbolju glumicu (Dženifer Lorens) i najbolji dizajn produkcije. Za svoju ulogu, Dženifer Lorens je nominovana za filmsku nagradu po izboru kritičara u kategoriji za najbolju glumicu u akcionom filmu.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Nakon što ju je napao Pita Melark kome su isprali mozak, Ketnis Everdin se pridružuje napadu na kapitolsko skladište oružja u Distriktu 2. Civil po imenu Pugnaks je upucava, ali spašava je njen kostim „Kreje” koji je otporan na metke. Predsednica Koin odbija da dozvoli Ketnis da se pridruži „Zvezdanom odredu”, grupi pobunjenika koja treba da se infiltrira u Kapitol, ali Džoana se nudi da pokrije Ketnis dok se ona uvlači u helikopter na putu do Zvezdanog odreda. Ona se sastaje sa timom, koji takođe uključuje Gejla, nedavno oženjenog Finika i Pitu, koji još uvek nije u potpunosti oporavljen.

Predvođeni Bogsom, tim se uputio do Kapitola, izbegavajući skrivene zamke, „mahune”, postavljene usput, koristeći Bogsovu hologramsku mapu („holo”). Bogs je smrtno ranjen mahunom i predaje holo Ketnis pre nego što umre. Ekipa slučajno pokreće još jednu mahunu, oslobađajući poplavu smrtonosnog crnog katrana, a Pita na trenutak podleže svojoj kondiciji i napada Ketnis, pritom ubijajući Mičela. Većina odreda beži, a Kapitol ih proglašava mrtvima.

Ketnis odbija da ubije Pitu, a Gejl izjavljuje da će ga ubiti ako zatreba. Kapitol emituje još jednu poruku predsednika Snoua, u kojoj on poziva pobunjenike na predaju, ali pobunjenici hakuju program, a Koinova drži strastveni pohvalni govor koji okuplja pobunjenike. Ketnis i Zvezdani odred pokušavaju da se probiju kroz kanalizaciju, ali ih kamera hvata. Upadaju u zasedu genetski modifikovanih „mutanata” koji ubijaju četiri člana odreda, uključujući Finika.

Snou poziva građane Kapitola da potraže sklonište u njegovoj vili, tako formirajući ljudski štit. Ketnis i Gejl planiraju da se ušunjaju u Snouovu vilu kako bi ga ubili. Na putu do tamo, masovna eksplozija narušava njihov plan. U zabuni, mirovnjaci propuštaju decu iz Kapitola prema vratima palate, kada letelica sa kaptolskim oznakama počne da bombarduje gomilu, izazivajući masovne žrtve. Dok pobunjenički bolničari, uključujući Ketnisinu sestru Prim, krenu ka povređenima, baca se drugi talas bombi, ubijajući Prim i onesvešćujući Ketnis.

Ketnis se budi, a Hejmič je obaveštava da su pobunjenici pobedili nakon što je bezosećajno bombardovanje okrenulo građane Kapitola protiv Snoua. Ketnis se suočava sa Snouom, koji joj objašnjava da je Koinova naredila bombaški napad kako bi okrenula mirovne snage protiv Snoua. Ketnis shvata da joj je Gejl predložio sličnu strategiju i zapanjena je kada Gejl ne može da porekne svoj udeo u Priminoj smrti.

Koinova saziva sastanak preživelih pobednika Igara gladi, na kojem se proglašava privremenom predsednicom Panema. Ona poziva na glasanje za održavanje poslednjih Igara gladi, na kojima bi učestvovala deca kapitolskih lidera, kao osvetu. Ketnis glasa za, pod uslovom da će ona biti ta koja će pogubiti Snoua. Na Snouovom pogubljenju, Ketnis umesto njega ubija Koinovu, što uzrokuje nerede građana koji ubijaju Snoua. Pita sprečava Ketnis da izvrši samoubistvo, nakon čega je ona uhapšena. U zatočeništvu, Hejmič donosi Ketnis pismo koje joj je poslao Plutarh, u kome piše da će biti pomilovana, da neće biti „poslednjih Igara gladi” i da će moći da se vrati u Distrikt 12.

Kad se vratila kući, Ketnis vrišti na mačka Ljutića da se Prim nikada neće vratiti, pre nego što ga zagrli. Ona pronalazi Pitu, koji se potpuno oporavio od svog stanja, kako sadi jagorčevine u bašti. Oni dobijaju pismo od Eni, Finikove supruge, u kojem im ona govori da se rodio njen i Finikov sin, da Ketnisina majka još uvek leči preživele i da je Gejl unapređen u čin kapetana. Za novog predsednika Panema je izabrana komandantkinja Pejlor.

Godinama kasnije, Ketnis i Pita, sada venčani, igraju se sa svoje dvoje dece na livadi. Njihovo novorođenče plače budeći se iz noćne more, a Ketnis joj priča svoju priču o boravku na Igrama, navodeći da „ima mnogo gorih igara”.

Glumac Uloga
Dženifer Lorens Ketnis Everdin
Džoš Hačerson Pita Melark
Lijam Hemsvort Gejl Hotorn
Vudi Harelson Hejmič Abernati
Elizabet Benks Efi Trinket
Džulijana Mur Alma Koin
Sem Klaflin Finik Oder
Džefri Rajt Biti
Stenli Tuči Sizar Flikerman
Filip Simor Hofman Plutark Hevensbi
Donald Saderland predsednik Koriolan Snou
Džena Malon Džoana Mejson
Maheršala Ali Bogs
Vilou Šilds Primrouz Everdin
Pola Malkomson gospođa Everdin
Natali Dormer Kresida
Ves Čatam Kastor
Elden Henson Poluks
Evan Ros Mesala
Mišel Forbs poručnica Džekson
Patina Miler komandantkinja Pejlor
Stef Doson Eni Kresta
Gvendolin Kristi komandantkinja Lajm

Reference

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]