Игре глади: Лов на ватру

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Игре глади
Catching-Fire poster.jpg
Филмски постер на српском језику
Изворни насловThe Hunger Games: Catching Fire
РежијаФрансис Лоренс
СценариоСајмон Бофој
Мајкл Арнт
ПродуцентНина Џејкобсон
Џон Килик
Главне улогеЏенифер Лоренс
МузикаЏејмс Њутон Хауард
КамераЏо Вилемс
МонтажаАлан Едвард Бел
Година2013.
Трајање146 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет130 милиона долара
Зарада865 милиона долара
Претходни
Следећи
Веб-сајтwww.catchingfiremovie.com
IMDb веза

Игре глади: Лов на ватру (енгл. The Hunger Games: Catching Fire) амерички је дистопијски научнофантастични авантуристички филм из 2013. године, снимљен по роману Лов на ватру Сузане Колинс, другог дела трилогије Игре глади. Наставак је филма Игре глади (2012) и други је филм у истоименом серијалу. Филм је режирао Франсис Лоренс, а сценаристи су Сајмон Бофој и Мајкл Арнт. Глумачкој екипи из претходног филма су се придружили Филип Симор Хофман, Џефри Рајт, Сем Клафлин, Лин Коен, Џена Малон и други. Снимање је почело 10. септембра 2012. у Атланти, након чега се преселило на Хаваје. Радња је смештена неколико месеци након догађаја из претходног филма; трибути из Дистрикта 12, Кетнис Евердин и Пита Меларк, су се безбедно вратили кући након што су победили на 74. Играма глади. Кроз причу, Кетнис осећа да побуна против тиранског Капитола вреба широм осталих дистриката.

Филм је премијерно приказан у Лондону 11. новембра 2013, а у америчким биоскопима је реализован 22. новембра исте године. Оборио је рекорде за најуспешнији премијерни викенд у новембру, као и за највећу зараду током прва три и првих пет дана приказивања око Дана захвалности, надмашујући претходни филм. Остварио је највећу зараду у Сједињеним Државама 2013. године и постао је први 2Д филм после Мрачног витеза (2008) који се пласирао у врх листе најпрофитабилнијих филмова године, као и први филм са главним женским ликом након Истеривача ђавола (1973) који је ово успео.[1] Зарадио је 865 милиона долара широм света, тако поставши пети филм по заради из 2013, најуспешнији филм компаније Lionsgate и најуспешнији филм у серијалу.[2] Прати га Игре глади: Сјај слободе, дводелни наставак и финале франшизе; Први део је изашао 2014, а Други део 2015. године.

Критичари су позитивно оценили филм који је нашироко сматран побољшањем у односу на свог претходника, уз образложење да је ово „самопоузданији и углађенији филм”; такође је похваљена и глума Џенифер Лоренс, а многи га сматрају најбољим филмом из серијала. Такође је номинован за многе награде, међу којима су Филмска награда по избору критичара за најбољи акциони филм и награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм. За своју улогу, Лоренсова је по други пут била номинована за награду Емпајер за најбољу глумицу, као и награду Сатурн и Филмску награду по избору критичара, у истој категорији. Песма из филма „Атлас” је номинована за награду Греми, као и награду Златни глобус за најбољу оригиналну песму.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Неко време након што су се Кетнис Евердин и Пита Меларк вратили у Дистрикт 12 након победе на 74. Играма глади, председник Сноу посећује Кетнис и објашњава да су њени поступци на Играма надахнули устанике. Наређује јој да искористи предстојећу победничку турнеју како би убедила људе да су њени поступци били из љубави, а не из пркоса Капитолу, упозоравајући је да ће у противном њена породица, пријатељи и Дистрикт 12 пропатити, али она у томе није успешна. Током турнеје, Кетнисин ментор, Хејмич Абернати, упозорава је да ће она и Пита, као победници попут њега, сада морати да буду ментори будућим трибутима и да ће приказивање њихове љубави бити приморано да се настави до краја њихових живота.

Мировне снаге улазе у Дистрикт 12 како би се зауставиле илегалне активности, а Кетнисин пријатељ Гејл јавно је избичеван након напада на главног мировњака. Међутим, Хејмич, Пита и Кетнис користе свој утицај као победници Игара глади како би спасили Гејла од погубљења. Ово се емитује на државној телевизији; као одговор, председник Сноу одлучује да победници Игара глади имају превише моћи и да их треба искоренити. Он најављује да ће предстојеће Игре глади − 75. по реду и треће Четвртвековно затомљење − укључивати трибуте одабране од претходних победника, омогућавајући му да располаже скоро свима њима. Кетнис је девастирана, знајући да ће бити приморана да учествује пошто је она једини живи женски трибут из Дистрикта 12, па се посвећује осигуравању да Пита преживи. На дан жетве, извлачи се Хејмичово име, али Пита се одмах добровољно пријављује и заузима његово његово место. Хејмич открива да су трибути љути због тога што су присиљени да се врате на Игре и највероватније ће покушати да их зауставе. За свој интервју пред Игре, Кетнис носи венчаницу, по наруџбини председника Сноуа, али њен стилиста Сина измењује је тако да се трансформише у симбол креје. Пита најављује да он и Кетнис, који су раније најавили своју веридбу током победничке турнеје у неуспешном покушају да утишају Дистрикте, очекују дете. Грађани протествују тражећи да се Игре не одрже, али безуспешно. Непосредно пре него што Кетнис изађе у арену, мировњаци пред њом жестоко претуку Сину као казну за његову измену хаљине, а затим га одвлаче са собом.

У Играма, Кетнис се удружује са трибутима из Дистрикта 4, Фиником Одером и старицом Мегс, његовом менторком. Кад поље силе арене шокира Питу, заустављајући његово срце, Финик га оживљава. Група је тада приморана да побегне од отровне магле; пошто Пита не може да настави, Мегс се жртвује како би Финик могао да му помогне. Нападају их мандрили, а Питу неочекивано спашава трибут који се скривао, жртвујући себе. Група бежи на плажу, где Финик поздравља Вајрес и Битија из Дистрикта 3 и Џоану Мејсон из Дистрикта 7. Вајрес понавља фразу „тик-так”, што Кетнис води до сазнања да је арена дизајнирана као сат, са непромењивим опасностима које сваки сат садрже унутар своје зоне. Вајерс тада убија Глос, један од каријериста, кога након тога убија Кетнис, док Џоана убија његову сестру. Финика повређује други каријериста, а Творци Игара врте сат како би дезоријентисали трибуте.

Бити предлаже да остатак каријериста намаме на мокру плажу, где ће их ударити струја, што је исти начин којим је раније победио на Играма. Група се одваја како би припремила замку. Кад се појаве Брутус и Енобарија, Џоана сече трагач из Кетнисине руке и бежи. Кетнис проналази несвесног Битија. У немогућности да пронађе Питу и чувши топ (Пита убија Брутуса), Кетнис умало убија Финика, мислећи да их је издао, али подсећа себе да се присети ко је прави непријатељ. Кетнис причвршћује неку жицу на стрелу и са њом упуцава на кров арене, баш у тренутку кад муња погоди оближње дрво на које је причвршћена жица. Кров арене се ломи и удар муње парализује Кетнис и онеспособљава Финика. То такође узрокује прекид напајања електричном енергијом који руши куполу и онеспособљава сигурносне камере, спречавајући Капитол да посматра догађаје.

Кетнис се буди у летелици са онесвешћеним Битијем. Проналази Хејмича, Финика и Плутарха Хевенсбија, новог главног Творца Игара, за кога се открива да је побуњеник против председника Сноуа. Кетнис сазнаје да путују у Дистрикт 13, штаб побуне, и да је половина трибута прикупљана како би помогла Кетнис да побегне, пошто је она симбол растуће побуне. Сазнавши да Пита и Џоана не могу бити спасени и да су сада заробљени у Капитолу, побеснела Кетнис напада Хејмича јер он није одржао своје обећање да ће заштитити Питу, али брзо јој дају седатив који је смирује. Она се буди и проналази Гејла поред себе. Уверава је да је њена породица на сигурном, али открива и да је Дистрикт 12 уништен након што је председник Сноу сазнао за заверу побуњеника.

Улоге[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]