Филип Симор Хофман
| Филип Симор Хофман | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Симор Хофман на париској премијери филма Мартовске иде (октобар 2011) | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Пуно име | Филип Хофман | ||||||||||
| Датум рођења | 23. јул 1967. | ||||||||||
| Место рођења | Ферпорт, Њујорк, САД | ||||||||||
| Датум смрти | 2. фебруар 2014. (46 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Њујорк, Њујорк, САД | ||||||||||
| Узрок смрти | предозирање | ||||||||||
| Веза до IMDb-а | |||||||||||
| |||||||||||
Филип Симор Хофман (енгл. Philip Seymour Hoffman, IPA: /ˈfɪ.lɪp ˈsiː.mɔːɹ ˈhɒf.mən/; Ферпорт, 23. јул 1967 — Њујорк, 2. фебруар 2014) био је амерички глумац, добитник Оскара за најбољег главног глумца, за улогу у филму Капоти, из 2005. године.[1]
Хофман је студирао глуму на Тиш школи уметности Универзитета у Њујорку. Признање је стекао за тумачење споредних улога. Његова прва запаженија улога била је у филму Мирис жене (1992), након успеха филма до краја 90-их година глумио је споредне улоге у великом броју филмова као што су: Ноћи бугија (1997), Велики Лебовски (1998), Закрпа Адамс (1998) Талентовани господин Рипли (1999), Магнолија (1999).[2] Током 2000-их пробио се у врх и почео играти главне улоге од којих су Капоте (2005) у ком је глумио писца Трумана Капотеа и за ту улогу освојио је Оскара за најбољег главног глумца, Док ђаво не сазна да си мртав (2007), Рат Чарлија Вилсона (2007), Сумња (2008).[3] Остварио је значајне улоге у филмовима Двадесет пети сат (2002), Црвени змај (2002), Хладна планина (2003), Немогућа мисија 3 (2006), Формула успеха (2011), Мартовске иде (2011), Мастер (2012), Игре глади (2012).[2]
Иако је углавном радио на независним филмовима, укључујући филмове „Дивљаци“ (2007) и „Синекдоха, Њујорк“ (2008), Хофман се појавио и у холивудским блокбастерима, као што су „Твистер “ (1996) и „Немогућа мисија 3“ (2006). Глумио је Плутарха Хевенсбија у серији „Игре глади“ (2013–2015), у једној од својих последњих улога. Филм Jack Goes Boating (2010) обележио је његов деби као филмског ствараоца. Хофман је такође био и врхунски позоришни глумац и редитељ. Придружио се позоришној трупи LAByrinth 1995. године, где је режирао, продуцирао и наступао у бројним позоришним продукцијама. Хофман је добио номинације за награду Тони за остварене улоге у бродвејским поставкама Шепардових опера „ Прави запад“ (2000), Јуџина О’Нила „Дуго путовање у ноћ“ (2003) и Артура Милера „Смрт трговачког путника“ (2012).
Хофман се борио са зависношћу од дроге као младић. Поново је почео да конзумира наркотике 2012. године након много година апстиненције. Само седмицу пре завршетка снимања филма „Игре глади”, 46-годишњи Хофман је пронађен мртав y свом стану у Њујорку. Преминуо је од комбиноване интоксикације дрогама. Упамћен по нијансама, дубини и човечности коју је уносио у своје разноврсне улоге, Хофман је у својој некрологу у Њујорк тајмсу описан као „можда најамбициознији и најцењенији амерички глумац своје генерације“.[4]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Филипа Симора Хофмана
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
|---|---|---|---|---|
| 1991. | Triple Bogey on a Par Five Hole | Клач | као Фил Хофман | |
| 1992. | Szuler | Мартин | ||
| 1992. | Мој нови пиштољ | My New Gun | Крис | |
| 1992. | Слепа вера | Leap of Faith | Мет | |
| 1992. | Мирис жене | Scent of a Woman | Џорџ Вилис млађи | као Филип С. Хофман |
| 1993. | Џои Брејкер | Joey Breaker | Вили Макол | |
| 1993. | Мој дечко се вратио | My Boyfriend's Back | Чак Бронски | као Филип Хофман |
| 1993. | Лова до крова | Money for Nothing | Кокран | као Филип С. Хофман |
| 1994. | Бекство | The Getaway | Френк Хансен | као Филип Хофман |
| 1994. | The Yearling | Бак | ||
| 1994. | Када човек воли жену | When a Man Loves a Woman | Гари | |
| 1994. | Ничија будала | Nobody's Fool | полицајац Рејмер | |
| 1995. | Хамлет за 15 минута | The Fifteen Minute Hamlet | Бернардо, Хорејшио и Лејертиз | кратки филм |
| 1996. | Тешка осмица | Hard Eight | young craps player | |
| 1996. | Торнадо | Twister | Дастин Дејвис | |
| 1997. | Ноћи бугија | Boogie Nights | Скоти Џ. | |
| 1998. | Култура | Culture | Бил | кратки филм |
| 1998. | Монтана | Montana | Данкан | |
| 1998. | Следећа станица: Земља чуда | Next Stop Wonderland | Шон | |
| 1998. | Велики Лебовски | The Big Lebowski | Брант | |
| 1998. | Срећа | Happiness | Ален | |
| 1998. | Печ Адамс | Patch Adams | Мич Роман | |
| 1999. | Непогрешиви пријатељ | Flawless | Расти Зимерман | |
| 1999. | Магнолија | Magnolia | Фил Парма | |
| 1999. | Талентовани господин Рипли | The Talented Mr. Ripley | Фреди Мајлс | |
| 2000. | Last Party 2000 | себе | ||
| 2000. | На раскршћу | State and Main | Џозеф Тернер Вајт | |
| 2000. | Корак до славе | Almost Famous | Лестер Бенгс | |
| 2002. | Love Liza | Вилсон Џоел | ||
| 2002. | Опијени љубављу | Punch-Drunk Love | Дин Трамбел | |
| 2002. | Црвени змај | Red Dragon | Фреди Лондс | |
| 2002. | Двадесетпети сат | 25th Hour | Џејкоб Елински | |
| 2003. | Махонијев порок | Owning Mahowny | Ден Махони | |
| 2003. | Хладна планина | Cold Mountain | свештеник Виси | |
| 2004. | И онда је наишла Поли | Along Came Polly | Сенди Лајл | |
| 2005 | Слатке бриге | Strangers with Candy | Хенри | |
| 2005. | Empire Falls | Чарли Мејн | ||
| 2005. | Капоте | Capote | Труман Капоте | |
| 2006. | Немогућа мисија 3 | Mission: Impossible III | Овен Дејвијан | |
| 2007. | Док ђаво не зна да си мртав | Before the Devil Knows You're Dead | Енди | |
| 2007. | Породица Севиџ | The Savages | Џон Севиџ | |
| 2007. | Рат Чарлија Вилсона | Charlie Wilson's War | Гаст Авракотос | |
| 2008. | Синегдоха, Њујорк | Synecdoche, New York | Кејден Котард | |
| 2008. | Сумња | Doubt | отац Брендан Флин | |
| 2009. | Мари и Макс | Mary and Max | Макс Џери Хоровиц | глас |
| 2009. | Рок барка | The Boat That Rocked | гроф | |
| 2009. | Откриће лажи | The Invention of Lying | конобар Џим | |
| 2010. | Џекова романтична вожња | Jack Goes Boating | Џек | режисер, извршни продуцент |
| 2011. | Формула успеха | Moneyball | Арт Хау | |
| 2011. | Мартовске иде | The Ides of March | Пол Зара | |
| 2012. | Мастер | The Master | Ланчестер Дод | |
| 2012. | Бивши квартет | A Late Quartet | Роберт Гелбарт | |
| 2013. | Игре глади: Лов на ватру | The Hunger Games: Catching Fire | Плутарх Хевенсби | |
| 2014. | A Most Wanted Man | Гинтер Бакман | ||
| 2014. | God's Pocket | Мики Скарпато | постхумно, продуцент | |
| 2014. | Игре глади: Сјај слободе 1 | The Hunger Games: Mockingjay – Part 1 | Плутарх Хевенсби | постхумно |
| 2015. | Игре глади: Сјај слободе 2 | The Hunger Games: Mockingjay – Part 2 | Плутарх Хевенсби | постхумно |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Philip Seymour Hoffman | Biography, Movies, Plays, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-05.
- ^ а б „Philip Seymour Hoffman”. TVGuide.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-05.
- ^ „Philip Seymour Hoffman - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-05.
- ^ Weber, Bruce; Goodman, J. David (2. 2. 2014). „Philip Seymour Hoffman, Actor of Depth, Dies at 46”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 7. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Филип Симор Хофман на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
