Иди и реци то на гори

Idi i reci to na gori
Prvo izdanje iz 1953.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Go Tell It on the Mountain
Autor	Džejms Boldvin
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Datum	1953

Idi i reci to na gori (engl. Go Tell It on the Mountain) debitantski je roman američkog književnika Džejmsa Boldvina iz 1953. U njemu se pripoveda o sazrevanju i religijskom isksutvu četrnaestogodišnjeg dečaka Džona Grima u Harlemu 1935. U romanu su prisutne i obimne pripovedačke digresije o životima njegovih roditelja i tetke, da bi se na taj način povezao život afroameričke porodice na severu SAD tridesetih godina dvadestog veka sa prošlošću predaka u ruralnim sredinama američkog juga i krvavim nasleđem ropstva. Opisani događaji su velikim delom autobiografski zasnovani, pošto je Boldvin poput glavnog junaka odrastao u Harlemu, imao mučan odnos sa svojim očuhom i doživeo dramatično religijsko iskustvo u četrnaestoj godini, postavši propovednik u pentekostalističkoj crkvi. Boldvin je na svom književnom prvencu radio sa povremenim prekidima punih deset godina.

Naslov Idi i reci to na gori je preuzet iz stiha afroameričke duhovne pesme. Roman sadrži niz referenci na Bibliju, a sam jezik pripovedanja je oblikovan u tradiciji Biblije kralja Jakova, najprodavanijeg i najraširenijeg prevoda Biblije na engleskom govornom području. Tri centralna sukoba prisutna u delu, netrepeljivost između oca i sina, unutrašnja religiozna kriza i sukob seksualnosti i religioznog morala, prepliću se sa motivima rasizma, represije i radničkih migracija u vreme Velike depresije. Nakon izlaska, Idi i reci to na gori je naišao na dobar prijem kod književnih kritičara. Na kraju dvadestog veka našao se na trideset devetom mestu liste najboljih romana na engleskom jeziku koju je sastavila izdavačka kuća Moderna biblioteka (Modern Library), i na listi najboljih romana na engleskom jeziku izdatih u periodu između 1923. i 2005, koju je sastavio časopis Tajm.

Zaplet romana

Roman zapičinje na četrnaesti rođendan Džona Grima, senzibilnog i intelektualnog dečaka. On raste u siromašnoj afroameričkoj porodici Grim u Harlemu zajedno sa majkom Elizabetom, ocem Gabrijelom, bratom Rojem i sestrama Sarom i Rut. Njegov otac Gabrijel, za koga se kasnije ispostavlja da je Džonov očuh, strog je i surov pentekostalistički sveštenik, koji ga često tuče i vređa, dok svu svoju ljubav usmerava prema mlađem sinu, problematičnom Roju. Iz tih razloga, Džon oseća mržnju prema ocu i prema religiji. On oseća snažnu grižu savesti zbog ovih osećanja, kao i zbog buđenja erotskih želja. Sam Harlem je prikazan kao mesto puno vernika i crkava, ali i kao mesto koje je ispunjeno prostitutkama i kriminalcima, dok je sam Njujork mesto neprestanog rasizma. Situacija u porodici eskalira u očev bes, kada Roj dođe kući sa lakšom ranom, koju su mu nožem naneli belci. Gabrijel optužuje svoju ženu i Džona da su oni krivi za ovu nesreću. Jedina svetla tačka Džonovog života je Eliša, mladi crkveni pomoćnik i budući sveštenik, prema kome glavni junak oseća snažnu privrženost i koga idealizuje u mislima. Zajedno sa njim čisti crkvu pred večernju molitvu. Uskoro im se pridružuju dečakova majka, otac i tetka Fransis kao i dve lokalne strastvene vernice.

Središnji i najduži deo romana usasređuje se na prikaz molitve u crkvi tokom kojih čitalac prati misli i sećanja tetke Fransis, Gabrijela i Elizabet. Time biva upućen u tajne i prošlost ove porodice.

Tetka Fransis se seća njenog odrastanja na američkom Jugu, kao ćerke nekadanjše robinje. Njen brat Gabrijel je problematičan sklon alkoholu i tučama. U ranim dvadestim godinama odlučila je da napusti svoju porodicu i ode na sever u Njujork. Tamo se udaje za Frenka, dobroćudnog, ali neodgovornog muškarca, koji je posle deset godina braka napušta i odlazi u Prvi svetski rat gde gine. Takođe, seća se pisma Debore, njene drugarice iz detinjstva i Gabrijelove žene, iz kojeg je saznala da brat ima sa drugom ženom sina koga nikada nije priznao.

Iz sećanja Gabrijela, saznajemo za njegovo religijsko iskustvo i okretnja pentekostalističkoj veri. Na tom putu vere mu pomaže Debora, neprivlačna, nekoliko godina starija devojka, koju su kao maloletnicu silovali belci. U znak zahvalnosti i sažaljenja ženi se sa njom. Kasnije upoznaje lepu i slobodnu devojku Ester, sa kojom se upušta u kratkotrajnu aferu. Nakon što mu Ester saopšti da je trudna, Gabrijel joj daje Deborinu ušteđevinu ne bi li otišla u neki drugi grad. Dalje saznajemo da je Ester umrla na porođaju, a da je novorođenče poslato natrag u njen grad kod Esterinih roditelja. On odrasta u problematičnog momka, ne znajući da mu otac živi nedaleko od njega. Nakon što mlad gine, Gabrijela obuzima griža savesti, a njegova žena mu saopštava da je čitavo vreme znala njegovu tajnu.

Treća osoba čija se sećanja predočavaju čitaocu su Elizabetina. Ona je odrasla na američkom jugu kod tetke, da bi u mladosti pobegla sa Ričardom na sever. Neposredo nakon što je zatrudnela, Ričard je obuzet poniženjem policajaca rasista izvršio samoubistvo. Neudata i ostavljena sama, Elizabeta je rodila Džona, glavnog junaka romana. Uskoro upoznaje Gabrijela koji je prosi i koji joj obećava da će dati njenom sinu prezime i da će mu biti dostojan otac. Nakon svadbe Gabrijel pokazuje svu surovost prema pastorčetu.

U poslednjem delu romana predočava se religijski trans i vizija spasenja koju Džon doživljava. Za to vreme Eliša peva i moli se za njegovu dušu. Pri izlasku iz crkve Debora podseća svog brata Gabrijela da je njegova opterećenost grehom drugih prevelika i da ne shvata da je veći grešnik od svih njih zajedno. Džon odlazi kući sa osećanjem božanske ljubavi i milosrđa.

Literatura

• Bell, Bernard W. (2004). The Contemporary African American Novel: Its Folk Roots and Modern Literary Branches. Univ of Massachusetts Press. ISBN 978-1-55849-473-2. 
• Rosset, Lisa (1990). James Baldwin. Holloway House Publishing. ISBN 978-0-87067-564-5. 
• Bloom, Harold (2007). James Baldwin. Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-9365-8.