Izbori u Albaniji
Redovni izbori u Albaniji su propisani Ustavom i zakonima koje donosi Parlament. Skupština ( Kuvendi ) ima 140 poslanika koji se biraju na četvorogodišnji mandat.[1] Izborni sistem je proporcionalna zastupljenost otvorenih lista. Postoji 12 višečlanih izbornih jedinica koje odgovaraju 12 administrativnih regiona zemlje. Unutar bilo koje izborne jedinice, stranke moraju dostići cenzus od 3 odsto glasova, a predizborne koalicije moraju dostići cenzus od 5 odsto glasova.[2][3][4]
Ovaj izborni sistem zamenio je mešoviti sistem u novembru 2008.[5] Po starom sistemu, 100 članova birano je direktno u jednočlanim izbornim jedinicama sa približno jednakim brojem birača. 40 je izabrano sa višeimenskih lista partija ili partijskih koalicija prema rangu. Ukupan broj poslanika stranke ili partijske koalicije trebalo je da bude u najvećoj mogućoj meri srazmeran važećim glasovima koje je ta stranka ili koalicija osvojila na nacionalnom nivou u prvom krugu izbora. Stranke koje su dobile manje od 2,5% i koalicije koje su dobile manje od 4% važećih glasova na nacionalnoj skali u prvom krugu izbora nisu imale koristi od dotične višeimenske liste.
Promenu su kritikovale manje stranke, ali su je podržale dve glavne stranke. To se smatralo važnim korakom ka evropskim integracijama Albanije. Ostale promene uključivale su ograničavanje mandata generalnog tužioca na pet godina, prinudnu raspisivanje vanrednih izbora u slučaju izglasavanja nepoverenja i smanjenje većine potrebne za izbor predsednika sa tri petine na polovinu poslanika.[6]
Predsednika bira parlament.
Albanija ima višestranački sistem, sa dve ili tri jake stranke i nekoliko drugih partija koje su izborno uspešne.
Istorija[uredi | uredi izvor]
31. marta 1991. održani su prvi pluralistički izbori u zemlji. [7] Izbori su sprovedeni po čistom većinskom sistemu u 250 izbornih jedinica. [8] U glasanju je učestvovalo 98,2% birača. Stranke koje su učestvovale prijavile su ukupno 1.074 kandidata, dok je 17 kandidata bilo nezavisno. Konačni izborni rezultati proglasili su pobednikom Laburisti sa 56,17 odsto glasova. Demokratska stranka osvojila je 38,71 odsto glasova, Republikanska partija 1,77 odsto, Organizacija Omonija 0,73 odsto, Zemljoradnička stranka 0,07 odsto i Odbor veterana 0,28 odsto. Sa parlamentom od 250 poslanika, rezultati su prevedeni na 169 poslanika Laburističke partije, Demokratske stranke 75 poslanika, Omonije 5 poslanika i Odbora veterana 1 poslanika. Demokratska partija je ostvarila visoke rezultate i dobila veći broj poslanika u odnosu na Laburističku partiju u glavnim gradovima kao što su: Drač (13 poslanika od ukupno 19), Skadar (16 od ukupno 19), Tirana (19 od ukupno 19 poslanika). od 29). Dok je u Kruji i Vlori broj poslanika dve glavne stranke bio jednak.[8] Ovo se smatralo velikom pobedom DP-a s obzirom da je komunistička partija koja je vladala zemljom oko 50 godina i dalje imala snažnu kontrolu nad stanovništvom, posebno u ruralnim područjima i još uvijek sumnjajući da će diktatura pasti.[9]
Albanski parlament je 8. maja 2000. usvojio Izborni zakon samo glasovima socijalista, koji su imali ogromnu većinu u skupštini koja je nastala na izborima 1997. godine.[10] Demokratska stranka je u potpunosti odbacila Izborni zakon zbog sastava Centralne izborne komisije od 6 članova. Bojkotovali su njegovo odobrenje u parlamentu iako je prisustvovao većini okruglih stolova organizovanih za debatu o Izbornom zakonu. Prema novom Izbornom zakoniku, glasanje u Albaniji bi se zasnivalo na mešovitom, većinsko-proporcionalnom izbornom sistemu. Odakle bi se 100 poslanika, u parlamentu od 140 poslanika, biralo većinom glasova iz jednočlanih izbornih jedinica, dok su 40 mesta popunjavale nacionalne višečlane liste političkih partija kako bi se postigao proporcionalni pristup između nacionalno dobijenih glasova i poslanika koji su predstavljali političku stranku u skupštini. Da bi dobile proporcionalni mandat, političke stranke su morale da pređu izborni cenzus od 2,5 odsto, dok su koalicije morale da pređu cenzus od 4 odsto.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „1998 CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF ALBANIA” (PDF). osce.org. str. 12. Arhivirano iz originala 2017-11-02. g. Pristupljeno 2021-01-02. „The Assembly consists of 140 deputies. One hundred deputies are elected directly in single member electoral zones with an approximately equal number of voters. Forty deputies are elected from multi-name lists of parties or party coalitions according to their ranking”
- ^ „Exit Explains: What the Changes to the Electoral Code Mean for Voters”. Exit - Explaining Albania (na jeziku: engleski). 2020-10-07. Pristupljeno 2023-03-16.
- ^ „IFES Election Guide | Country Profile: Albania”. Arhivirano iz originala 2021-01-02. g. Pristupljeno 2009-05-26.
- ^ „PART XII ALLOCATION OF SEATS”. THE ELECTORAL CODE OF THE REPUBLIC OF ALBANIA (English translation by OSCE) (pdf). str. 140. Pristupljeno 22. 9. 2014.
- ^ „Albanian parliament adopts new electoral law — EUbusiness.com - business, legal and economic news and information from the European Union”. Arhivirano iz originala 2009-07-06. g. Pristupljeno 2009-05-26.
- ^ Ex-communist Albania changes voting system in constitutional shake up - International Herald Tribune
- ^ „ALBANIA: parliamentary elections Kuvendi Popullor, 1991”. archive.ipu.org. Pristupljeno 2021-11-15.
- ^ a b The 1991 Elections in Albania (PDF). Tirana: National Republican Institute for International Affairs. 1991. str. 7.
- ^ Zogaj, Preç (2014). Fillimet (na jeziku: albanski) (2nd izd.). UET Press. str. 349. ISBN 9789928190185.
- ^ „ALBANIA: parliamentary elections Kuvendi Popullor, 1997”. archive.ipu.org. Pristupljeno 2021-11-14.
- ^ „Kodi Zgjedhor i Republikës së Shqipërisë, Ligj Nr.8609, datë 08.05.2000”. Center of Official Publications. Tirana. 8. 5. 2000. Arhivirano iz originala 2021-11-14. g.