Izvesnost

Izvesnost ili sigurnost (lat. certitudo) je karakteristika stanja svesti, odnosno doživljaja koji se u nekom sudu prihvata kao istinit, nesumnjiv, nesporan. Izvesnost redovno prati sudove koji su očigledni (evidentni) sami po sebi ili sazdani na neposrednom iskustvu (neposredna, intuitivna izvesnost), ali može postojati i za sudove koji su dokazani ili se smatraju dokazanim (posredna, diskurzivna izvesnost). Iako je doživljaj izvesnosti psihološki jedinstven, ponekad se „subjektivna” izvesnost verovanja razlikuje od „objektivne” sigurnosti znanja; ali i psihološki i metodički treba razlikovati izvesnost od različitih stanja verovatnosti. Dekart smatra kriterijima izvesnosti „jasnoću” i „razgovetnost”; prema Kantu izvesnost imamo onda kad „uviđamo da je nemoguće da bi spoznaja bila lažna”Avenarijus ubraja izvesnot među „karaktere” spoznaje.

Epistemologija

Bilo da se radi o psihološkom stanju uverenja (verovanja) da je pretpostavka istinita ili bilo kom od mnogih epistemoloških statusa ili stepena epistemološke garancije, pretpostavka, isto kao što ima logičku istinitost, može imati metafizičku ili moralnu istinitost. Pjeter Unir (Peter Unger), zastupnik sketpicizma, tvrdi da je psihološka izvesnot (sigurnost) neophodna za saznanje, a budući da se ona retko sreće, posedujemo malo ili nimalo saznanja. Ovo shvatanje nije naišlo na široku podršku, i većina epistemologa smatra da psihološka izvesnost ovde ima malo ili nimalo značaja.