Изгнанство (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izgnanstvo
Filmski poster
Žanrdrama
RežijaAndrej Zvjagincev
ScenarioArtjom Melkumjan
Oleg Negin
Andrej Zvjagincev
ProducentDmitrij Lesnevskij
Glavne ulogeNikolaj Burljajev
Valentin Zubkov
Jevgenij Žarikov
MuzikaAndrej Dergačov
Arvo Pert
Direktor
fotografije		Mihail Kričman
MontažaAna Mas
Producentska
kuća		РЕН ТВ
Godina2007.
Trajanje157 minuta
ZemljaRusija
Jezikruski
Prethodni
Sledeći
IMDb veza

Izgnanstvo (rus. Изгнание) je ruska autorska drama iz 2007. godine, u režiji Andreja Zvjaginceva. Film je u grubim crtama zasnovan na romanu The Laughing Matter jermensko-američkog pisca Vilijama Sarojana.

Film je premijerno prikazan na Kanskom filmskom festivalu 2007. godine, gde je noviminovan za Zlatnu palmu a glavni glumac Lavronenko je osvojio nagradu za najboljeg glumca. U Rusiji je prikazan 2. oktobra 2007. Film je dobio raznolike kritike.

Priča[uredi | uredi izvor]

U uvodnoj sceni filma, Mark dolazi u Aleksovu kuću da mu pomogne i izvadi metak kojim je pogođen u ruku. Mark ne želi da ide u bolnicu zbog svojih kriminalnih veza i policijskih istraga koje bi proizašle iz odlaska u javnu instituciju. Mark se oporavlja. Narednih dana Aleks odvodi svoju suprugu Veru i dvoje dece na put na selo, u njegov dom iz detinjstva. Mir na selu je narušen kada Vera kaže Aleksu da je trudna, ali da beba nije njegova. Razdor između para raste, ali njih dvoje pokušavaju da se pojavljuju u prisustvu svoje dece i starih prijatelja koji ih posećuju.

Aleks nije siguran šta da radi i obraća se svom bratu Marku za savet. Na putu da se nađe sa Markom na železničkoj stanici, Aleksov sin Kir otkriva da je Aleksov mladi prijatelj Robert bio u njihovoj kući jednog dana dok je Aleks bio odsutan zbog posla. Aleks zaključuje da je Robert bebin otac. Vera se oseća otuđenom od svog muža i plaši se da će Kir krenuti Aleksovim i Markovim kriminalnim stopama.

Na kraju, Aleks primorava Veru da abortira nadajući se da će uspeti da ponovo izgrade svoju vezu i spasu brak nakon što beba bude uklonjena. Dok su njihova deca u kući prijatelja, on tera Marka da iskoristi svoje kriminalne veze i da pronađe doktora koji će obaviti proceduru u njihovoj kući. Posle abortusa Vera izvršava samoubistvo predozirajući se lekovima protiv bolova. Aleks i Mark požuruju sa organizacijom sahrane dok se tračevi brzo šire na selu. Po povratku kući iz pogrebnog, Mark dobija ozbiljan srčani udar. Protivno savetu lekara, dolazi na Verinu sahranu, ali umire pre nego što se on i njegov brat vrate kući.

Aleks se sam vraća u grad i odlazi u Robertovu kuću sa namerom da ga ubije. Aleks zaspi u autu ispred kuće i budi se kada ga Robert poziva da uđe u kuću. Dok vadi pištolj, otkriva kovertu u kojoj se nalaze rezultati Verinog testa na trudnoću i pismo koje je Vera napisala na poleđini. Film prikazuje flešbek vremena kada je Robert došao u Aleksov dom dok je bio odsutan. Otkriveno je da je Vera prethodnog dana pokušala da izvrši samoubistvo predoziranjem tabletama, ali ju je Robert spasao. Sledećeg dana, Vera saznaje da je trudna i poverava se Robertu, otkrivajući da nikada nije imala aferu i da je beba zapravo Aleksova, iako kaže da joj se činilo da nije njegovo, jer retko kada razgovaraju. Izrazila je zabrinutost zbog toga što će imati još jednu bebu u vezi u kojoj je nedostajalo komunikacije.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Konstantin Lavronenko Aleks, Verin suprug
Marija Bonevi Vera, Aleksova supruga
Aleksandar Baluev Mark, Aleksov brat
Maksim Šibajev Kir, Aleksov i Verin sin
Katja Kulkina Vera, Aleksova supruga
Dmitrij Uljanov Robert, Aleksov prijatelj i saradnik
Vitali Kiščenko Nemac

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Režiser Andrej Zvjagincev izjavio je kako mu je trebalo skoro tri godine da kompletira projekat od trenutka kada je prvi put razmišljao o zapletu filma.[1]

Scenario filma Zvjagincevu je predstavio Artjom Melkumjan, njegov prijatelj Jermen koji je radio kao televizijski snimatelj. Melkumijan je voleo The Laughing Matter Vilijama Sarojana i proveo je deset godina prilagođavajući roman u formu scenario.[2] Prvobitno, scenario je imao mnogo dijaloga, ali Zvjagincev je rekao da kada je počeo da ga testira sa glumcima „to je bila katastrofa“ i da je morao nemilosrdno da prekine dijalog. „Glumcima bi bilo veoma teško da zadrže pažnju gledalaca toliko dugo”, objasnio je Zvjagincev.[3]

Zvjagincev je rekao: „Ceo uspeh filma zavisi od glumačke ekipe. Tako da provodim dugo vremena tražeći prave ljude. Uvek imam na umu sliku određenog lika, a onda slušam mnoge glumce i nastavljam da upoređujem suštinu filma sa suštinom ljudi koje srećem. Kada se zamišljeni i stvarni likovi skoro poklope, znam da sam pronašao svog glumca." Reditelj je pokušao da izbegne davanje uloge Konstantinu Lavronenku, koji je igrao glavnu ulogu u njegovom prethodnom filmu, Povratak, ali je dodao: „Na kraju nisam mogao da nađem nikog drugog ko bi se mogao uporediti sa njim.“[4] Zvjagincev je odložio snimanje i čekao dvanaest meseci na glumicu Mariju Bonevi koja je imala jednogodišnji ugovor sa Kraljevskim dramskim pozorištem godine u Stokholmu.[1]

Film je realizovan tokom 103 snimajuća dana u četiri zemlje: Francuskoj, Belgiji, Moldaviji i Rusiji.[1]

Scene eksterijera grada snimane su u istorijski industrijskim gradovima Belgije i severne Francuske.[5][6][7] Kuća, železnička stanica, crkva, groblje i drveni most pored kuće su namenski izgrađeni na lokaciji u blizini Kahula, Moldavija.[2][5] Snimak magarca koji traje samo nekoliko sekundi na ekranu oduzeo je ekipi polovinu dana za snimanje i koristio je tri rolne filmske trake. Zvjagincev se tim povodom našalio: „Sada kažem da više nikada neću raditi sa životinjama.“[3]

Zvjagincev je namerno uklonio kulturološke reference iz filma. Posebna pažnja posvećena je arhitekturi, znakovima i vozilima. Finske novčanice su izmenjene kako bi izgledale apstraktnije, a drugi znakovi koji bi povezali filmsku rekvizitu sa određenim vremenom su digitalno uklonjeni u procesu postprodukcije.[4]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Film je dobio različite kritike kritičara. Na osnovu 20 recenzija koje je prikupio RRotten Tomatoe, Izgnanstvo ima ukupnu ocenu odobravanja kritičara od 65%, sa prosečnom ocenom 5,1/10. Kritički konsenzus veb-sajta kaže: „Prelepo snimljen, ali na kraju razočaravajući, neuspešan trud studentski domet ruskog potencijalnog velikana Andreja Zvjaginceva“.[8] Na Metacritic -u, film ima ponderisanu prosečnu ocenu od 59 od 100, na osnovu 8 kritičara, što ukazuje na „mešovite ili prosečne kritike“.[9]

Dejvid Griten iz The Daily Telegrap nazvao je film „mitološkim remek-delom“ i da „Izgnanstvo potvrđuje Zvjaginceva kao režisera svetskog značaja“.[10] Filmski kritičar Patrick Z. McGavin rekao je da „film zahteva izuzetno strpljenje, a oni koji su skloni da se prepuste teškom raspoloženju i neuhvatljivom ritmu filma sigurno će doživeti značajno otkriće“.[11] Narativ filma je opisan kao „frustrirajući“ i „pati od strukturalnih problema“.[11][12] Sight & Sound je naveo da je „dramatični narativni obrt filma nespretno prikazan. S namerom da dezorijentiše, ispada kao izmišljena.“[12] Piter Bredšo iz Gardijana kritikovao je otvoren kraj filma i način na koji je ostavio pitanja bez odgovora rekavši: „negde u ovoj rasprostranjenoj masi ideja postoji izvanredan film, koji je možda preciznije oblikovan u montaži.[13]

Kinematografija Mihaila Kričmana dobila je velike pohvale od većine kritičara.[12][14][15] Njegov spor tempo i dugo trajanje podelili su kritičare,[12] koji su opisani kao „ponekad bolno spor film“ i „nežno promiče, držeći pažnju u gvozdenom stisku“.[16][17] Anton Bitel je rekao da je „strpljenje gledaoca nagrađeno izuzetnim slikama, nekim neočekivano brzim razvojem i zaista mračnom vizijom ljudske greške i njenih posledica“.[15]

Film je često poređivan sa delima Andreja Tarkovskog[14][18][19] kao i vizuelno upućivanje na Ingmara Bergmana, Robera Bresona i Mikelanđela Antonionija.[20][21] Birgit Beumers iz KinoKulture kritikovala je ovaj aspekt filma, navodeći da su „ovi citati nametljivi i previše očigledni“[20] dok se filmski salon Nila Janga složio sa tim, navodeći da je „Zvjagincev na kraju samo podvizavao filmske gigante koji su došli pre njega“.[19] Dejvid Parkinson iz Empajra rekao je da film „više liči na filmsku disertaciju koja je osmišljena da pokaže Zvjagincevovo uvažavanje medija nego na originalni filmski komad“.[21]

Konstantin Lavronenko je osvojio nagradu za najboljeg glumca na Kanskom festivalu 2007. za svoju ulogu u filmu.[12][22]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

  • Festival del Cinema Europeo, dve nagrade
  • Pacific Meridian International Film Festival of Asia Pacific Countries, nagrada „Jul Briner”
  • Moskovski internacionalni filmski festival, nagrade federacije filmskih klubova Rusije
  • Dve nagrade strukovnih udruženja filmskih radnika Rusije

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Russian Zvyagintsev makes his Cannes debut with The Banishment”. RIA Novosti. 18. 5. 2007. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 4. 5. 2009. 
  2. ^ a b Zvyagintsev, Andrey (director); Bonnevie, Maria (actor) (maj 2007). Cannes Film Festival press conference. Cannes Film Festival. 
  3. ^ a b Davies, Rebecca (15. 8. 2008). „Andrei Zvyagintsev interview”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 4. 5. 2009. 
  4. ^ a b „The Banishment press release” (PDF) (Saopštenje). Artificial Eye. 14. 7. 2008. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 4. 5. 2009. 
  5. ^ a b Beumers, Birgit (2007). „Andrei Zviagintsev: The Banishment (Izgnanie, 2007)”. KinoKultura. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  6. ^ Agaronяn, Armine (jul 2009). Andreй Zvяgincev pokoril Erevan [Andrey Zvyagintsev won Yerevan] (na jeziku: ruski). Moscow, RU: Meždunarodnaя evreйskaя gazeta (MEG) – International Jewish Newspaper (IJN). Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. Pristupljeno 12. 7. 2015. „…i kto-to posovetoval, gorodok Rube na severe Francii. Эto okazalosь imenno tem, čto mы iskali…” 
  7. ^ „Le bannissement (2007) Filming Locations”. Seattle (Washington), USA: IMDb.com, Inc. 6. 2. 2008. Pristupljeno 12. 7. 2015. 
  8. ^ „The Banishment (2007)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  9. ^ https://www.metacritic.com/movie/the-banishment/ "The Banishment
  10. ^ Gritten, David (22. 5. 2007). „Russian returns with a mythic masterpiece”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 4. 5. 2009. 
  11. ^ a b McGavin, Patrick Z. (2008). „Banishment, The”. EmanuelLevy.com. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  12. ^ a b v g d Graffy, Julian (27. 6. 2007). „Film of the Month: The Banishment”. Sight & Sound. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  13. ^ Bradshaw, Peter (15. 8. 2008). „Film review: The Banishment”. The Guardian. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  14. ^ a b Weissberg, Jay (18. 5. 2007). „The Banishment review”. Variety. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  15. ^ a b Bitel, Anton. „The Banishment (Izgnanie) Review”. Film4. Arhivirano iz originala 21. 6. 2010. g. Pristupljeno 22. 6. 2010. 
  16. ^ Kermode, Jennie. „The Banishment”. Eye For Film. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  17. ^ Hoyle, Martin (13. 8. 2008). „Elves, trolls and Tennyson”. Financial Times. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  18. ^ Dwyer, Michael (5. 9. 2008). „The Banishment/Izgnanie”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  19. ^ a b Young, Neil (12. 9. 2008). „The Banishment review”. Neil Young's Film Lounge. Arhivirano iz originala 7. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  20. ^ a b Beumers, Birgit (2007). „Andrei Zviagintsev: The Banishment (Izgnanie, 2007)”. KinoKultura. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  21. ^ a b Parkinson, David. „The Banishment review”. Empire. Arhivirano iz originala 6. 5. 2009. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  22. ^ „Festival de Cannes: The Banishment”. festival-cannes.com. Arhivirano iz originala 21. 6. 2010. g. Pristupljeno 18. 12. 2009. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изгнанство_(филм)&oldid=26551878”