Излечити страх
| Pobediti strah | |
|---|---|
| Žanr | biografska drama |
| Tvorac | Aleksandar Parhomenko |
| Režija | Tatjana Hodakovska i Aleksandar Parhomenko |
| Scenario | Katerina Ivanova |
| Producent | Oleg Sitnik |
| Temelji se na | Na osnovu romana Vasilja Marušaka "Svetitea-hirurg. Žitije arhiepiskopa Luke |
| Glavne uloge | Vtalij Bezrukov
Andrej Saminin Katerina Guseva Vіktorija Malektorovič Oleksij Ševčenkov Oleksandr Jacko Volodimir Gostjohin |
| Muzika | Vadim Borisenko |
| Snimatelj | Serhii Riabets, Oleksandr Zaporoshchenko |
| Producentska kuća | Central Partneršip (Rusija) |
| Godina | 2012. |
| Trajanje | 110 minuta |
| Zemlja | Rusija
Ukrajina Belorusija |
| Jezik | ruski jezik |
| Budžet | 38,4 miliona ₴ |
| Nagrade | Nagrada predsednika Belorusije na Međunarodnom filmskom festivalu „Listapad” (Belorusija),
Pobeda na filmskom festivalu „Patron-Ukraine” (Ukrajina), Specijalna nagrada Svitlane Medvedeve za „Otelovljenje svetosti na ekranu“ na Međunarodnom filmskom festivalu „Sjajni anđeo“ (Rusija). Gran pri i „Nagrada hrišćanskog udruženja“ ICF-a Andrejevog krsta (Gruzija) |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
„Izleči strah“ (rus. Izlečit strahrus. Излечит страх) je ruski istorijski biografski film o arhiepiskopu Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini Luki Vojno-Jasenjeckom, u režiji Tatjane Hodakovske i Aleksandra Parhomenka. Radni naslovi filma: „Luka“, „Luka. Leči strah“, „Luka. Sveti hirurg“, „Luka. Dijamantski krst".
Film je bio epicentar serije skandala kako tokom produkcije tako i nakon objavljivanja filma; posebno, prvobitno odobreni režiser filma, Sergej Maslobojščikov, optužio je rusku produkcijsku kuću A-1 Kino Video da je film pretvorila u rusko propagandno delo koje veliča Rusku pravoslavnu crkvu. Zbog proruske ideološke komponente, niko od ukrajinskih filmskih distributera nije želeo da iznajmi film, pa shodno tome film nikada nije pušten u ukrajinsku bioskopsku distribuciju. Jedina zemlja u kojoj je film objavljen bila je Rusija: film je pušten u široku rusku distribuciju 30. aprila 2015; kompanija za iznajmljivanje - Central Partneršip.
Sinopsis[uredi | uredi izvor]
1917, početak rusko-ukrajinskog rata 1917. Mladi lekar, Valentin Vojno-Jasenjecki, sa suprugom i četvoro dece, seli se u Taškent, zahvaćen građanskim ratom i intervencijom, gde Vojno-Jasenjecki postaje glavni lekar gradske bolnice. On ne samo da svakodnevno spašava stotine pacijenata, operišući pod mecima stalnih uličnih borbi, već se bori i za život svoje voljene supruge, koja umire od tuberkuloze. Usred represije, ostavljen sam sa četvoro dece na periferiji bivše imperije, postaje sveštenik. I od tog vremena, nikad ne izdavši ni skalpel ni krst, prolazi kroz sva iskušenja izgnanstva i lutanja, isceljujući dušu i telo...
Uloge[uredi | uredi izvor]
U filmu su učestvovali poznati ruski glumci:
- Vitalij Bezrukov — Luka (odrasli)
- Andrij Saminin - Luka (u mladosti)
- Katerina Guseva - Ana Lanskaja (supruga Valentina Vojno-Jasenjeckog)
- Viktorija Malektorovič — Sofija Veleckaja
- Aleksej Ševčenkov — Ivan Mihajlovskij, hirurg
- Oleksandr Jatsko - Mamontov
- Volodimir Gostjuhin je Lukin deda
- Ivan Mackevič je istražitelj
- Oleksandr Čislov - Andrii
- Tatjana Kazanceva - Lena, ćerka Luke
- Vasil Golovanov - Grigorij Rotenberg
- Olga Grishina — kameo uloga
- Artem Pozniak — epizodna uloga
- Andrii Bondarchuk je dežurni
- Larisa Iatsenko - epizodna uloga
- Kirilo Novicki je seoski policajac
- Katerina Kozlova — kameo uloga
- Filip Kozlov — epizodna uloga
- Elizaveta Kozlova — epizodna uloga
- Kostja Kozlov — epizodna uloga
Kreativna grupa[uredi | uredi izvor]
Direktor produkcije: Oleksandr Parhomenko
Snimatelji: Serhii Riabets, Oleksandr Zaporoshchenko
Dizajner: Serhii Brzestovskii
Kompozitor: Vadim Borisenko
Producent: Oleg Sitnik
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
U septembru 2011, film sa radnim naslovom „Dijamantski krst“ pobedio je na drugom pitčingu filmskih projekata u Derškinu. Procena filma je bila 38,4 miliona ₴, od čega je Derškinov udeo bio 12,0 miliona ₴3. U finansiranju filma učestvovali su i Ministarstvo kulture Belorusije i Ruski fond za podršku filmu[1].
Snimanje[uredi | uredi izvor]
Film je sniman u Kijevu 2012. godine[2].
Post produkcija[uredi | uredi izvor]
Sinhronizacija i miksovanje filma napravljeno je u ukrajinskom studiju za sinhronizaciju LeDoein Studio.
Izdanje[uredi | uredi izvor]
Film nije objavljen u ukrajinskoj bioskopskoj distribuciji. Film je dobio licencu za distribuciju u Rusiji 2015. godine[3]. Film je pušten u široku rusku distribuciju 30. aprila 2015. godine, distributer je Central Partneršip.
Učešće na filmskim festivalima[uredi | uredi izvor]
Film je prvi put prikazan na festivalu pravoslavnog filma RPC u Ukrajini „Pokrov“ 11. oktobra 2013. godine[4].
Osim toga, film je osvojio nekoliko nagrada na raznim filmskim festivalima. Konkretno, film je dobio nagradu predsednika Belorusije na Međunarodnom filmskom festivalu „Listapad” (Belorusija), pobedu na filmskom festivalu „Patron-Ukraine” (Ukrajina), specijalnu nagradu Svitlane Medvedeve za „Otelovljenje svetosti na ekranu“ na Međunarodnom filmskom festivalu „Sjajni anđeo“ (Rusija).[ 4] kao i Gran pri i „Nagrada hrišćanskog udruženja“ ICF-a Andrejevog krsta (Gruzija).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Rosійsьko-donecьke obliččя ukraїnsьkogo kіno-2012”. NAŠІ GROŠІ (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ Arakulov, Gaйrat (2023-03-19). „Faktorы, vliяющie na formirovanie agressii u podrostkov”. Sovremennыe tendencii innovacionnogo razvitiя nauki i obrazovaniя v globalьnom mire. 1 (3): 106—109. ISSN 2250-3811. doi:10.47689/stars.university-pp106-109.
- ^ Bіlіčenko, Lіdія (2023-06-30). „UKRAЇNSЬKІ PERІODIČNІ VIDANNЯ POČATKU HH ST. PRO NІMECЬKOGO KAЙZERA VІLЬGELЬMA ІІ”. Molodiй včeniй (6 (118)): 21—26. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2023-6-118-5.
- ^ Іщenko, Olena (2022-10-31). „AKULЬTURACІЙNIЙ PROCES U SUČASNOMU KІNEMATOGRAFІ (NA MATERІALAH HUDOŽNЬOGO FІLЬMU «GOTELЬ «MERІGOLD»: KRAЩIЙ Z EKZOTIČNIH» (2011 R.)”. Molodiй včeniй (10 (110)): 143—149. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2022-10-110-28.