Излечити страх

Победити страх
Победити страх
Жанр	биографска драма
Творац	Александар Пархоменко
Режија	Татјана Ходаковска и Александар Пархоменко
Сценарио	Катерина Иванова
Продуцент	Олег Ситник
Темељи се на	На основу романа Василја Марушака "Светитеа-хирург. Житије архиепископа Луке
Главне улоге	Вталиј Безруков Андреј Саминин Катерина Гусева Вікторија Малекторович Олексиј Шевченков Олександр Јацко Володимир Гостјохин
Музика	Вадим Борисенко
Сниматељ	Серхии Риабетс, Олександр Запоросхцхенко
Продуцентска; кућа	Централ Партнершип (Русија)
Година	2012.
Трајање	110 минута
Земља	Русија Украјина Белорусија
Језик	руски језик
Буџет	38,4 милиона ₴
Награде	Награда председника Белорусије на Међународном филмском фестивалу „Листапад” (Белорусија), Победа на филмском фестивалу „Патрон-Украине” (Украјина), Специјална награда Свитлане Медведеве за „Отеловљење светости на екрану“ на Међународном филмском фестивалу „Сјајни анђео“ (Русија). Гран при и „Награда хришћанског удружења“ ИЦФ-а Андрејевог крста (Грузија)
Веб-сајт	www.luka-film.com
	IMDb веза

„Излечи страх“ (рус. Излечит страхрус. Излечит страх) је руски историјски биографски филм о архиепископу Руске православне цркве у Украјини Луки Војно-Јасењецком, у режији Татјане Ходаковске и Александра Пархоменка. Радни наслови филма: „Лука“, „Лука. Лечи страх“, „Лука. Свети хирург“, „Лука. Дијамантски крст".

Филм је био епицентар серије скандала како током продукције тако и након објављивања филма; посебно, првобитно одобрени режисер филма, Сергеј Маслобојшчиков, оптужио је руску продукцијску кућу А-1 Кино Видео да је филм претворила у руско пропагандно дело које велича Руску православну цркву. Због проруске идеолошке компоненте, нико од украјинских филмских дистрибутера није желео да изнајми филм, па сходно томе филм никада није пуштен у украјинску биоскопску дистрибуцију. Једина земља у којој је филм објављен била је Русија: филм је пуштен у широку руску дистрибуцију 30. априла 2015; компанија за изнајмљивање - Централ Партнершип.

Синопсис

1917, почетак руско-украјинског рата 1917. Млади лекар, Валентин Војно-Јасењецки, са супругом и четворо деце, сели се у Ташкент, захваћен грађанским ратом и интервенцијом, где Војно-Јасењецки постаје главни лекар градске болнице. Он не само да свакодневно спашава стотине пацијената, оперишући под мецима сталних уличних борби, већ се бори и за живот своје вољене супруге, која умире од туберкулозе. Усред репресије, остављен сам са четворо деце на периферији бивше империје, постаје свештеник. И од тог времена, никад не издавши ни скалпел ни крст, пролази кроз сва искушења изгнанства и лутања, исцељујући душу и тело...

Улоге

У филму су учествовали познати руски глумци:

Виталиј Безруков — Лука (одрасли)
Андриј Саминин - Лука (у младости)
Катерина Гусева - Ана Ланскаја (супруга Валентина Војно-Јасењецког)
Викторија Малекторович — Софија Велецкаја
Алексеј Шевченков — Иван Михајловскиј, хирург
Олександр Јатско - Мамонтов
Володимир Гостјухин је Лукин деда
Иван Мацкевич је истражитељ
Олександр Числов - Андрии
Татјана Казанцева - Лена, ћерка Луке
Васил Голованов - Григориј Ротенберг
Олга Грисхина — камео улога
Артем Позниак — епизодна улога
Андрии Бондарцхук је дежурни
Лариса Иатсенко - епизодна улога
Кирило Новицки је сеоски полицајац
Катерина Козлова — камео улога
Филип Козлов — епизодна улога
Елизавета Козлова — епизодна улога
Костја Козлов — епизодна улога

Креативна група

Директор продукције: Олександр Пархоменко

Сниматељи: Серхии Риабетс, Олександр Запоросхцхенко

Дизајнер: Серхии Брзестовскии

Композитор: Вадим Борисенко

Продуцент: Олег Ситник

Производња

У септембру 2011, филм са радним насловом „Дијамантски крст“ победио је на другом питчингу филмских пројеката у Дершкину. Процена филма је била 38,4 милиона ₴, од чега је Дершкинов удео био 12,0 милиона ₴3. У финансирању филма учествовали су и Министарство културе Белорусије и Руски фонд за подршку филму^[1].

Снимање

Филм је сниман у Кијеву 2012. године^[2].

Пост продукција

Синхронизација и миксовање филма направљено је у украјинском студију за синхронизацију ЛеДоеин Студио.

Издање

Филм није објављен у украјинској биоскопској дистрибуцији. Филм је добио лиценцу за дистрибуцију у Русији 2015. године^[3]. Филм је пуштен у широку руску дистрибуцију 30. априла 2015. године, дистрибутер је Централ Партнершип.

Учешће на филмским фестивалима

Филм је први пут приказан на фестивалу православног филма РПЦ у Украјини „Покров“ 11. октобра 2013. године^[4].

Осим тога, филм је освојио неколико награда на разним филмским фестивалима. Конкретно, филм је добио награду председника Белорусије на Међународном филмском фестивалу „Листапад” (Белорусија), победу на филмском фестивалу „Патрон-Украине” (Украјина), специјалну награду Свитлане Медведеве за „Отеловљење светости на екрану“ на Међународном филмском фестивалу „Сјајни анђео“ (Русија).[ 4] као и Гран при и „Награда хришћанског удружења“ ИЦФ-а Андрејевог крста (Грузија).

Извори

^ „Російсько-донецьке обличчя українського кіно-2012”. НАШІ ГРОШІ (на језику: украјински). Приступљено 2024-05-20.
^ Аракулов, Гайрат (2023-03-19). „Факторы, влияющие на формирование агрессии у подростков”. Современные тенденции инновационного развития науки и образования в глобальном мире. 1 (3): 106—109. ISSN 2250-3811. doi:10.47689/stars.university-pp106-109.
^ Біліченко, Лідія (2023-06-30). „УКРАЇНСЬКІ ПЕРІОДИЧНІ ВИДАННЯ ПОЧАТКУ ХХ СТ. ПРО НІМЕЦЬКОГО КАЙЗЕРА ВІЛЬГЕЛЬМА ІІ”. Молодий вчений (6 (118)): 21—26. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2023-6-118-5.
^ Іщенко, Олена (2022-10-31). „АКУЛЬТУРАЦІЙНИЙ ПРОЦЕС У СУЧАСНОМУ КІНЕМАТОГРАФІ (НА МАТЕРІАЛАХ ХУДОЖНЬОГО ФІЛЬМУ «ГОТЕЛЬ «МЕРІГОЛД»: КРАЩИЙ З ЕКЗОТИЧНИХ» (2011 Р.)”. Молодий вчений (10 (110)): 143—149. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2022-10-110-28.

[1] „Російсько-донецьке обличчя українського кіно-2012”. НАШІ ГРОШІ (на језику: украјински). Приступљено 2024-05-20.

[2] Аракулов, Гайрат (2023-03-19). „Факторы, влияющие на формирование агрессии у подростков”. Современные тенденции инновационного развития науки и образования в глобальном мире. 1 (3): 106—109. ISSN 2250-3811. doi:10.47689/stars.university-pp106-109.

[3] Біліченко, Лідія (2023-06-30). „УКРАЇНСЬКІ ПЕРІОДИЧНІ ВИДАННЯ ПОЧАТКУ ХХ СТ. ПРО НІМЕЦЬКОГО КАЙЗЕРА ВІЛЬГЕЛЬМА ІІ”. Молодий вчений (6 (118)): 21—26. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2023-6-118-5.

[4] Іщенко, Олена (2022-10-31). „АКУЛЬТУРАЦІЙНИЙ ПРОЦЕС У СУЧАСНОМУ КІНЕМАТОГРАФІ (НА МАТЕРІАЛАХ ХУДОЖНЬОГО ФІЛЬМУ «ГОТЕЛЬ «МЕРІГОЛД»: КРАЩИЙ З ЕКЗОТИЧНИХ» (2011 Р.)”. Молодий вчений (10 (110)): 143—149. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2022-10-110-28.

[1]

[2]

[3]

[4]