Ikonička memorija
Ikonička memorija predstavlja jednu od dve memorije koje spadaju pod čulnu memoriju. Ikonička memorija predstavlja vizuelnu čulnu memoriju. Istraživači su prvobitno mislili da se ikonička memorija sastoji samo od jedne komponente, ali danas smatraju da se sastoji od najmanje dve distinktivne komponente.[1]
Neuralna osnova[uredi | uredi izvor]
Iako postoji relativno malo istraživanja u vezi sa neuralnom osnovom ikoničke memorije, nove elektrofiziološke tehnike počele su da otkrivaju uključena područja korteksa kada je u pitanju ovaj domen. Utvrđeno je da je prednja superiorna slepoočna brazda, koja je deo ventralnog toka, aktivna tokom ikoničkih zadataka. Uloga ikoničke memorije u otkrivanju promena u sredini, povezana je sa aktivacijom u srednjem okcipitalnom girusu. Aktivacija ovog girusa traje približno 2000 milisekundi, što ukazuje na mogućnost da ikonička memorija traje duže nego što se prvobitno mislilo. Na ikoničku memoriju utiču genetika i proteini koji se proizvode u mozgu.[2]
Ikonička memorija[uredi | uredi izvor]
Sperlingov eksperiment[uredi | uredi izvor]
U okviru rada na svojoj doktorskoj disertaciji, Džordž Sperling izvodi seriju eksperimenata, koji predstavljaju prva sistematska ispitivanja ikoničke memorije. Prikazujući na ekranu tahistoskopa fiksacionu tačku u trajanju od 500 milisekundi, a zatim matricu od devet slova u trajanju od 50 milisekundi, Sperling traži od ispitanika da reprodukuju što veći broj slova sa prikazane matrice. Ova vrsta eksperimentalnog zadatka naziva se zadatak potpunog izveštaja. Dobijeni rezultati pokazuju da su ispitanici u proseku uspevali da reprodukuju 4-5 slova.
Polazeći od pretpostavke da je neposredno po prikazivanju matrice celokupan materijal uskladišten u ikoničkoj memoriji, Sperling zaključuje da je relativno slaba reprodukcija u zadatku potpunog izveštaja posledica gubljenja informacije. Da bi utvrdio koliko je materijala zadržano neposredno po prikazivanju matrice, dakle, pre no što je informacija počekka da se gubi, Sperling uvodi novu eksperimentalnu proceduru u kojoj prikazuje istu matricu (takođe u trajanju od 50 milisekundi), ali se ovoga puta neposredno po iščezavanju matrice pojavljuje ton različite visine koji označava red koji treba reprodukovati. Visok ton je označavao gornji red, srednje jak srednji red, a niski ton je označavao donji red. Ova vrsta zadatka naziva se zadatak delimičnog izveštaja. U ovom eksperimentu, ispitanici mogu da reprodukuju sva slova, što Sperlinga dovodi do zaključka da je informacija u jednom trenutku dostupna u integralnom obliku.[3][4]
Sperlingov modifikovani zadatak[uredi | uredi izvor]
Da bi ispitao trajanje informacije u ikoničkoj memoriji, Sperling modifikuje zadatak delimičnog izveštaja. Dok se u prvobitnoj verziji zadatka indikator (zvučni signal) pojavljivao neposredno po iščezavanju materijala, Sperling sada uvodi interstimulusni interval (ISI) kojim odlaže pojavljivanje indikatora. Produživanje vremena proteklog od trenutka iščezavanja matrice do trenutka pojavljivanja indikatora (tj. povećanje interstimulusnog intervala), praćeno je nelinearnim opadanjem broja tačno reprodukovanih slova. Pri interstimulusnom intervalu od 450 do 500 milisekundi, broj tačno reprodukovanih slova izjednačio se sa brojem reprodukovanih slova u zadatku potpunog izveštaja.
Dobijeni nalazi pokazuju da pri određenoj vrednosti interstimulusnog intervala (oko 500 milisekundi) nestaje prednost delimičnog izveštaja, što je navelo Sperlinga na zaključak da se materijal u ikoničkoj memoriji zadržava oko pola sekunde.[3][4]
Eksperiment Averbaha i Korijela[uredi | uredi izvor]
Psiholozi Averbah i Korijel ispitanicima kratkotrajno prikazuju dva reda od po osam slova. Neposredno po iščezavanju slova sa ekrana tahistoskopa pojavio bi se indikator na mestu slova koje bi trebalo reprodukovati. Na ovaj način je smanjena količina materijala koji treba reprodukovati, a samim tim i trajanje reprodukcije. U ovakvim uslovima ispitanici su u proseku tačno reprodukovali dvanaest slova, što je približno procentu tačne reprodukcije u Sperlingovom ogledu. Na osnovu nalaza Averbaha i Korijela, utvrđena je prva karakteristika ikoničke memorije, a to je da neposredno po izlaganju stimulusa je zadržana takoreći celokupna informacija koju je registrovalo čulo.[3]
Eksperiment Erikena i Kolinsa[uredi | uredi izvor]
U ogledu Eriksena i Kolinsa, ispitanicima su kratkotrajno prikazane dve grupe tačaka koje, kada se superponiraju, daju besmisleni trigram. Pri kratkim interstimulusnim intervalima ispitanici su identifikovali trigram, ali sa produžetkom interstimulusnog intervala (preko 100 milisekundi) procenat tačne reprodukcije trigrama naglo je opao.
U trenutku prikazivanja druge grupe tačaka, ukoliko im nije prethodno interstimulusni interval, prva grupa tačaka je još uvek zadržana u ikoničkoj memoriji. Time je omogućeno preklapanje dve grupe tačaka koje daju prepoznatljiv trigram. Uvođenjem interstimulusnog intervala, prva grupa tačaka nestaje iz ikoničke memorije, čime je onemogućeno superponiranje. Ovaj nalaz je doveden u pitanje nalazima istraživanja Holdinga i Orenstina, koji nisu uspeli da repliciraju rezultate Eriksena i Kolinsa.[3]
Karakteristike ikoničke memorije[uredi | uredi izvor]
Zadatak potpunog i delimičnog izveštaja moguće je dalje modifikovati prikazivanjem različitih kategorija stimulusa. U eksperimentima u kojima su varirane fizičke karakteristike slova, kao što su boja, veličina i tip, od ispitanika je traženo da reprodukuju samo slova sa određenim fizičkim karakteristikama. Reprodukcija je bila izuzetno uspešna, što ukazuje na to da je u čulnoj memoriji moguće izvršiti kategorizaciju na osnovu fizičkih karakteristika stimulusa. Međutim, ranija ispitivanja su pokazala da ukoliko simbole treba kategorisati na osnovu značenja (smisla), tačnost u reprodukciji opada.
Informacija u ikoničkoj memoriji je prekategorijalna, nije moguća kategorizacija na osnovu smisla, već jedino na osnovu fizičkih karakteristika stimulusa.
Najvažnije karakteristike ikoničke memorije su:
- Neposredno po prikazivanju stimulusa informacija je uskladištena u integralnom obliku
- Vremenom se ta informacija gubi, da bi posle 450 do 500 milisekundi u potpunosti iščezla
- Materijal u ikoničkoj memoriji moguće je kategorisati na osnovu njegovih fizičkih, ali ne i značenjskih karakteristika.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Coltheart, Max (1980). „Iconic memory and visible persistence”. Perception & Psychophysics (na jeziku: engleski). 27 (3): 183—228. ISSN 0031-5117. PMID 6992093. S2CID 12129393. doi:10.3758/BF03204258.
- ^ Beste, Christian; Schneider, Daniel; Epplen, Jörg T.; Arning, Larissa (2011). „The functional BDNF Val66Met polymorphism affects functions of pre-attentive visual sensory memory processes”. Neuropharmacology. 60 (2–3): 467—471. PMID 21056046. S2CID 14522722. doi:10.1016/j.neuropharm.2010.10.028..
- ^ a b v g d Aleksandar Kostić (2006). Kognitivna psihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
- ^ a b Sperling, George (1960). „The information available in brief visual presentations”. Psychological Monographs: General and Applied. 74 (11): 1—29. doi:10.1037/h0093759..
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Iconic Memory Test (demo of a classic psychophysics experiment by George Sperling on VSTM) (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-07-10
