Inauguracija predsednika Džona Kenedija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Inauguracija predsednika Džona Kenedija
Džon F. Kenedi održava govor na svojoj inauguraciji
UčesniciDžon F. Kenedi
35. predsednik SAD
- Preuzimanje funkcije
Erl Voren
14. predsednik Vrhovnog suda
- Upravljanje zakletvom
Lindon B. Džonson
37. potpredsednik SAD
- Preuzimanje funkcije
LokacijaKapitol Sjedinjenih Američkih Država, Vašington
Datum20. novembar 1961.

Inauguracija Džona F. Kenedija kao 35. predsednika Sjedinjenih Država održana je u petak, 20. januara 1961. u istočnom portiku Kapitola Sjedinjenih Država u Vašingtonu, mandat predsednika i jedini mandat Lindona B. Džonsona kao potpredsednik. Kenedi je ubijen 2 godine, 306 dana nakon ovog mandata, a Džonson je nasledio mesto predsednika. Kenedi je tesno pobedio Ričarda Niksona, sadašnjeg potpredsednika, na predsedničkim izborima. Bio je prvi katolik koji je postao predsednik, najmlađa osoba izabrana na tu funkciju i prvi predsednik SAD rođen u 20. veku. Njegovo inauguraciono obraćanje obuhvatilo je glavne teme njegove kampanje i definisaće njegovo predsedništvo u vreme ekonomskog prosperiteta, nastalih društvenih promena i diplomatskih izazova.[1] Ova inauguracija je bila prva na kojoj je u programu učestvovao pesnik Robert Frost. Za ovu inauguraciju, Zajedničkim kongresnim komitetom za ceremonije inauguracije predsedavao je senator Džon Sparkmen, a uključivali su senatore Karl Hejden i Stejls Bridžis, kao i predstavnici Sem Rejburn, Džon V. Mekormak i Čarls A. Halek.

Sinatrin inauguralni bal[uredi | uredi izvor]

Predsednik Džon F. Kenedi i prva dama Žaklin Kenedi, u haljini koju je dizajnirala Etel Franken iz Bergdorf Gudmana, stižu na Sinatrin inauguracioni bal uveče na Dan inauguracije.

Frenk Sinatra i Piter Loford organizovali su i bili domaćini bal pre inauguracije u DC Armori uoči dana inauguracije, 19. januara 1961, koji se smatra jednom od najvećih zabava ikada održanih u istoriji Vašingtona.[2][3]Sinatra je angažovao mnoge holivudske zvezde koje su nastupale i prisustvovale, i otišao je toliko daleko da je ubedio pozorišta na Brodveju da obustave svoje predstave za noć kako bi ugostili neke od svojih glumaca koji prisustvuju svečanosti.[4] Sa ulaznicama u rasponu od 100 dolara po osobi do 10.000 dolara po grupi, Sinatra se nadao da će prikupiti 1,7 miliona dolara (14,7 miliona dolara u današnjim dolarima) za Demokratsku stranku kako bi eliminisala svoj dug nastao teškom kampanjom.[2][5] Mnoge holivudske zvezde održale su kratke govore ili izvele glume koje je uvežbavao Kej Tompson i režirao Rodžer Edens, a odseli su u hotelu Stalter-Hilton gde je pripreme i probe fotografisao Fil Stern.[6] Nastupi i govori uključivali su Fredrik Marč, Sidni Poatje, Net King Kol, Ela Ficdžerald, Džin Keli, Toni Kertis, Dženet Li, Bil Dejna, Milton Berl, Džimi Durante, Hari Belafonte i sam Sinatra.

Semi Dejvis, mlađi, Sinatrin dugogodišnji prijatelj, pristalica Demokratske stranke i član Pacovskog čopora, zamolio ga je Džon F. Kenedi da ne prisustvuje svečanosti po nalogu svog oca Džozefa,[7] strahujući da je njegov međurasni brak sa švedskom glumicom Mej Brit bio previše kontroverzan za to vreme i priliku, na veliko Semijevo i Sinatrino užasavanje.[2][8]Dejvis je već odložio svoje venčanje sa Brit do posle izbora, takođe na zahtev Kenedijeve kampanje preko Sinatre.[7] Dejvis je na kraju promenio svoju podršku Republikanskoj partiji i Ričardu Niksonu početkom 1970-ih. Hari Belafonte je izrazio tugu zbog kontroverze, rekavši: „To je bio ambasador, [ali] to smo znali tek posle. To što Semi nije bio tu je bio gubitak.“[2]

Na kraju bala, Kenedi je govorio da se zahvali Sinatri na svečanostima i njegovoj podršci Demokratskoj stranci tokom njegovog života i kampanje 1960. godine, dodajući „Srećan odnos između umetnosti i politike koji je karakterisao našu dugu istoriju, mislim da je dostigao kulminaciju večeras."[9] Žaklin se povukla u Belu kuću pre nego što se bal završio u 1:30 (ET), a Džon je otišao na drugi bal pre inauguracije čiji je domaćin bio njegov otac Džozef Kenedi, i konačno bi se vratio u Belu kuću oko 3:30 ujutru.[10]

Inauguraciono obraćanje[uredi | uredi izvor]

Video na kojem Džon F. Kenedi polaže zakletvu kao trideset peti predsednik Sjedinjenih Država i drži svoje inauguraciono obraćanje.

Neka se iz ovog vremena i sa ovog mesta, i prijateljima i neprijateljima, javi da je baklja predata novoj generaciji Amerikanaca – rođenih u ovom veku, ukaljenim ratom, disciplinovanim teškim i gorkim mirom, ponosnim na naše drevno nasleđe – i nespremni da svedočimo ili dozvolimo sporo poništavanje onih ljudskih prava kojima je ova nacija oduvek bila posvećena, a kojima smo mi danas posvećeni kod kuće i širom sveta.[11]

I tako, moji sugrađani Amerikanci: ne pitajte šta vaša zemlja može učiniti za vas – pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bragdon, Henry W. (1998). History of a Free Nation. New York: Glencoe/McGraw-Hill. [nedostaje ISBN][potrebna strana]
  2. ^ a b v g Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom purdum201102.
  3. ^ Doyle, Jack (21. 8. 2011). „The Jack Pack, Pt. 2: 1961–2008”. PopHistoryDig.com. Pristupljeno 16. 2. 2014. 
  4. ^ Doyle, Jack (21. 8. 2011). „The Jack Pack, Pt. 2: 1961–2008”. PopHistoryDig.com. Pristupljeno 16. 2. 2014. 
  5. ^ Doyle, Jack (21. 8. 2011). „The Jack Pack, Pt. 2: 1961–2008”. PopHistoryDig.com. Pristupljeno 16. 2. 2014. 
  6. ^ Doyle, Jack (21. 8. 2011). „The Jack Pack, Pt. 2: 1961–2008”. PopHistoryDig.com. Pristupljeno 16. 2. 2014. 
  7. ^ a b Jacobs, George; Stadiem, William (2003). Mr. S.: The Last Word on Frank Sinatra. New York: HarperCollins. ISBN 0-06-051516-3. 
  8. ^ Doyle, Jack (21. 8. 2011). „The Jack Pack, Pt. 2: 1961–2008”. PopHistoryDig.com. Pristupljeno 16. 2. 2014. 
  9. ^ Doyle, Jack (21. 8. 2011). „The Jack Pack, Pt. 2: 1961–2008”. PopHistoryDig.com. Pristupljeno 16. 2. 2014. 
  10. ^ Doyle, Jack (21. 8. 2011). „The Jack Pack, Pt. 2: 1961–2008”. PopHistoryDig.com. Pristupljeno 16. 2. 2014. 
  11. ^ a b „John F. Kennedy Quotations: President Kennedy's Inaugural Address, January 20, 1961”. Boston Massachusetts: John F. Kennedy Presidential Library and Museum. Pristupljeno 17. 10. 2018. 

Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]

Prethodna:

1957.

Inauguracija

predsednika Sjedinjenih Američkih Država

Nasledna:

1963.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инаугурација_председника_Џона_Кенедија&oldid=27436090”