Pređi na sadržaj

Indukcija ovulacije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Indukcija ovulacije
Shema događaja u jajniku tokom menstrualnog ciklusa — 4. ovulacija
Specijalnostreproduktivna endokrinologija, akušerstvo
MeSHD010062

Indukcija ovulacije je metoda u ginekologiji zasnovana na stimulaciji ovulacije lekovima, kao dela estrusnog ili menstrualnog ciklusa kada dolazi do pucanja Grafovog folikula u jajniku i oslobađanja zrele jajne ćelije.[1] Obično se koristi u stimulacije razvoja folikula jajnika,[2][3][4] da bi se poništila anovulacija ili oligoovulacija, i „proizveo” jedan ili više folikula koji dostižu stadijum ovulacije odnosno izbacivanja zrelih jajnih ćelija.[5]

Indukcija ovulacije pomaže da se preokrene anovulacija ili oligoovulacija, odnosno pomaže ženama koje ne ovuliraju redovno,[3] kao što su one sa sindromom policističnih jajnika (PCOS).[6] Indukcija ovulacije se obično koristi u smislu stimulacije razvoja folikula jajnika  lekovima za plodnost da bi se poništila anovulacija ili oligoovulacija. Ovi lekovi se daju u obliku injekcije u periodu od 8 do 14 dana.

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Znaci ovulacije koje bi trebalo pratiti tokom perioda indukcije ovulacije

U tom cilju indukcija ovulacije potencijalno se može koristiti za:

  • Indukciju konačnog sazrevanja, u smislu pokretanja oslobađanja oocita iz relativno zrelih folikula jajnika tokom kasne folikularne faze. U svakom slučaju, stimulacija jajnika (u smislu stimulisanja razvoja jajnih ćelija) se često koristi u kombinaciji sa aktiviranjem oslobađanja jajnih ćelija, kao što je pravilno vreme za veštačku oplodnju.[7]
  • Kontrolisana hiperstimulacija jajnika (stimulacija razvoja više folikula jajnika u jednom ciklusu),[5] kao deo vantelesne oplodnje, sa ciljem da se razvije više folikula (optimalno između 11 i 14 antralnih folikula prečnika 2-8 mm),[8] praćeno transvaginalnim vađenjem oocita, koinkubacijom, nakon čega sledi transfer embrion (maksimalno dva embriona u isto vreme).[9]
  • Kada je anovulacija ili oligovulacija sekundarna u odnosu na drugu bolest, lečenje osnovne bolesti može se smatrati indukcijom ovulacije, tako što indirektno dovodi do ovulacije.

Tokom perioda indukcije ovulacije lekar pažljivo prati razvoj jajnih ćelija koristeći transvaginalni ultrazvuk i testove krvi da bi procenio rast folikula i proizvodnju estrogena u jajnicima. Kada folikuli dostignu adekvatnu veličinu i jajne ćelije su dovoljno zrele, injekcija hormona hCG pokreće se proces ovulacije, koji treba da se desi od 34 do 36 sati nakon injekcije hCG.

Osovina hipotalamus-hipofiza-gonada kod žena igra važnu ulogu u ovulaciji, pri čemu estrogen daje uglavnom negativnu povratnu informaciju na lučenje folikulostimulirajućeg hormona iz hipofize.

Alternativni lekovi[uredi | uredi izvor]

Osa hipotalamus-hipofiza-gonada kod žena, pri čemu estrogen daje uglavnom negativnu povratnu informaciju na lučenje folikulostimulirajućeg hormona iz hipofize.

Glavne alternative za primenu lekova za indukciju ovulacije su:

  • Antiestrogen, koji izaziva inhibiciju negativne povratne informacije estrogena na hipofizu, što rezultuje povećanjem lučenja folikulostimulirajućeg hormona. Lekovi koji se koriste za ovaj efekat su uglavnom klomifen citrat i tamoksifen (oba su selektivni modulatori estrogenskih receptora), kao i letrozol (inhibitor aromataze).
  • Folikul stimulišući hormon, koji direktno stimuliše jajnike, može kod žena sa anovulacijom biti alternativa nakon 7 do 12 neuspelih pokušaja pokretanja ciklusa antiestrogenom (što dokazuje klomifen citrat), pošto su ovi lekovi jeftiniji i lakši za kontrolu.[10]

Antiestrogeni[uredi | uredi izvor]

Klomifen citrat[uredi | uredi izvor]

Klomifen citrat (ili klomid) je lek koji se najčešće koristi za lečenje anovulacije. To je selektivni modulator receptora estrogena, koji utiče na osu hipotalamus-hipofiza-gonada da reaguje kao da postoji deficit estrogena u telu, i na taj način povećavajući proizvodnju folikulostimulišućeg hormona. Relativno je lak i praktičan za korišćenje.[11]

Smatra se se da klomifen inhibira estrogenske receptore u hipotalamusu, čime inhibira negativnu povratnu informaciju estrogena o proizvodnji folikulostimulirajućeg hormona.[12] Takođe može delovati direktno stimulacijom osovine hipotalamus-hipofiza.[12] Takođe utiče na kvalitet cervikalne sluzi i sluzokože materice, što može uticati na lakše prodiranje spermatozoida i preživljavanje, a samim tim i na njegovu ranu primenu tokom menstrualnog ciklusa.

Klomifen citrat je veoma efikasan induktor ovulacije jer ima stopu uspešnosti od 67%, mada ima samo 37% uspeha u izazivanju trudnoće. Ova razlika može biti posledica antiestrogenog efekta koji klomifen citrat ima na endometrijum, sluz grlića materice, protok krvi u materici, kao i na smanjenje pokretljivosti jajovoda i sazrevanje oocita.[13]

Letrozol[uredi | uredi izvor]

Letrozol se koristi za stimulaciju jajnika od strane lekara za indukciju plodnost od 2001. godine jer ima manje nuspojava od klomifena i manje šanse za višestruku trudnoću. Doziranje leka je obično 2,5 do 7,5 mg dnevno tokom 5 dana. Veća doza do 12,5 mg dnevno dovodi do povećanog rasta folikula i većeg broja predviđenih ovulacija, bez štetnog uticaja na debljinu endometrijuma, i smatra se primenjivom kod onih žena koje ne reaguju adekvatno na nižu dozu.[14]

Studija na 150 beba nakon tretmana letrozolom ili letrozolom i folikulostimulišućim hormonom predstavljena je na Konferencija Američkog društva za reproduktivnu medicinu 2005. godine koja nije pronašla nikakvu razliku u ukupnim abnormalnostima, ali je otkrila značajno veću stopu lokomotornih i srčanih abnormalnosti među grupom koja je uzimala letrozol u poređenju sa prirodnim začećem.[15]

Veća, naknadna studija sa 911 beba upoređivala je one rođene nakon tretmana letrozolom sa onima rođenim nakon tretmana klomifenom.[16] Ta studija takođe nije pronašla značajnu razliku u stopi ukupnih abnormalnosti, ali je otkrila da su urođene srčane anomalije bile značajno veće u grupi koja je primala klomifen u poređenju sa grupom koja je uzimala letrozol.

Tamokifen[uredi | uredi izvor]

Tamoksifen utiče na receptore estrogena na sličan način kao klomifen citrat. Često se koristi u prevenciji i lečenju raka dojke. Takođe se ovaj lek može koristiti za lečenje bolesnica koje imaju reakciju na klomifen citrat.[17]

Hormon koji stimuliše folikule[uredi | uredi izvor]

Preparati folikulostimulirajućeg hormona uglavnom uključuju one dobijene iz urina žena u menopauzi, kao i rekombinantne preparate. Rekombinantni preparati su čistiji i lakše se primenjuju, ali su skuplji. Preparati za uriniranje su podjednako efikasni i jeftiniji, ali nisu tako zgodni za davanje jer su dostupni u bočicama u odnosu na autonjektore.

Pumpa za hormon koji oslobađa gonadotropin[uredi | uredi izvor]

Pumpa hormona koji oslobađa gonadotropin se koristi za pulsno oslobađanje doza. Ovaj hormon sintetiše hipotalamus i indukuje lučenje folikulostimulirajućeg hormona od strane hipofize. Hormon koji oslobađa gonadotropin mora da se isporučuje na pulsirajući način da bi se imitirala nasumična sekrecija hipotalamusa kako bi se stimulisala hipofiza na lučenje luteinizirajućeg hormona i hormona koji stimuliše folikle.

Pumpa za hormon koji oslobađa gonadotropin je veličine kutije cigareta i ima mali kateter. Za razliku od drugih tretmana, upotreba pumpe za hormon koji oslobađa gonadotropin obično ne dovodi do višestrukih trudnoća.[18]

Ovaj tretman može da se koristiti za pacijentice sa smanjenom telesnom težinom i/ili anoreksijom;[19] a takođe se koristi i u određenim slučajevima hiperprolaktimenije.

Nacionalna i regionalna upotreba[uredi | uredi izvor]

U nordijskim zemljama, letrozol je praktično standardni početni režim koji se koristi za indukciju ovulacije, pošto tamo nije registrovana formulacija klomifena za upotrebu.[20][21]

Indija je zabranila upotrebu letrozola 2011. godine, navodeći potencijalne rizike za odojčad.[22] Indijski parlamentarni komitet je 2012. godine rekao da je kancelarija za kontrolu lekova u dosluhu sa proizvođačima letrozola da odobre lek za neplodnost u Indiji.[23]

Rizici i neželjeni efekti[uredi | uredi izvor]

Ultrazvuk i redovne kontrole hormona smanjuju rizike tokom celog procesa. Međutim, i dalje postoje određeni rizici kod ove procedure.

Sindrom hiperstimulacije jajnika javlja se u 5-10% slučajeva.[24] Simptomi zavise od toga da li je slučaj blag, umeren ili težak, i mogu se kretati od nadimanja i mučnine, do kratkog daha (dispneje), pleuralnog izliva i prekomernog povećanja telesne težine (više od 2 funte dnevno).

Višestruka trudnoća[uredi | uredi izvor]

Takođe postoji rizik da se proizvede više od jednog jajeta, što dovodi do blizanaca ili trojki. Žene sa sindromom policističnih jajnika mogu biti posebno ugrožene. Višeplodna trudnoća se javlja u otprilike 15-20% slučajeva nakon ciklusa indukovanih gonadotropinima kao što su humani gonadotropin u menopauzi i folikul stimulišući hormon.

Rizici povezani sa višeplodnom trudnoćom su mnogo veći od jednoplodne trudnoće, je incidenca perinatalne smrti sedam puta veća kod trojki i pet puta veća kod blizanaca u odnosu na rizike povezane sa jednoplodnom trudnoćom.[25] Zbog toga je važno prilagoditi tretman svakom pojedinačnom pacijentu.[26] Ako se ultrazvukom otkrije više od jednog ili dva ovulatorna folikula, preporučuje se seksualna apstinencija.[5]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Young B (2006). Wheater's Functional Histology: A Text and Colour Atlas (5th ed.). Elsevier Health Sciences. ISBN 9780443068508. str. 359.
  2. ^ Ovulation Problems and Infertility: Treatment of ovulation problems with Clomid and other fertility drugs. Advanced Fertility Center of Chicago. Gurnee & Crystal Lake, Illinois. Retrieved on Mars 7, 2010
  3. ^ a b Flinders reproductive medicine > Ovulation Induction Arhivirano 2009-10-03 na sajtu Wayback Machine Retrieved on Mars 7, 2010
  4. ^ fertilityLifeLines > Ovulation Induction Arhivirano 2013-03-10 na sajtu Wayback Machine Retrieved on Mars 7, 2010
  5. ^ a b v „Ovulation Induction”. Saint Mary's Hospital (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-05. 
  6. ^ „Ovulation Treatment – Advanced Fertility Center of Chicago” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-05. 
  7. ^ „Ovulation Induction - Fertility LifeLines™”. 2013-03-10. Arhivirano iz originala 10. 03. 2013. g. Pristupljeno 2022-07-05. 
  8. ^ „Antral Follicle Counts, Resting Follicles and Ovarian Reserve – Advanced Fertility Center of Chicago” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-05. 
  9. ^ „Overview | Fertility problems: assessment and treatment | Guidance | NICE”. www.nice.org.uk. 20. 2. 2013. Pristupljeno 2022-07-05. 
  10. ^ Weiss, N. S.; Braam, S.; König, T. E.; Hendriks, M. L.; Hamilton, C. J.; Smeenk, J. M.; Koks, C. A.; Kaaijk, E. M.; Hompes, P. G.; Lambalk, C. B.; Van Der Veen, F.; Mol, B. W.; Van Wely, M. (2014). „How long should we continue clomiphene citrate in anovulatory women?”. Human Reproduction (Oxford, England). 29 (11): 2482—2486. ISSN 0268-1161. PMID 25164024. doi:10.1093/humrep/deu215. 
  11. ^ Lord, J. M.; Flight, I. H.; Norman, R. J. (2003). „Metformin in polycystic ovary syndrome: Systematic review and meta-analysis”. BMJ. 327 (7421): 951—0. PMC 259161 Slobodan pristup. PMID 14576245. doi:10.1136/bmj.327.7421.951. .
  12. ^ a b „Clomifene”. go.drugbank.com. Pristupljeno 2022-07-07. 
  13. ^ Kousta, E.; White, D. M.; Franks, S. (1997). „Modern use of clomiphene citrate in induction of ovulation”. Human Reproduction Update. 3 (4): 359—365. PMID 9459281. doi:10.1093/humupd/3.4.359. .
  14. ^ Pritts, E. A.; Yuen, A. K.; Sharma, S.; Genisot, R.; Olive, D. L. (2011). „The use of high dose letrozole in ovulation induction and controlled ovarian hyperstimulation”. Isrn Obstetrics and Gynecology. 2011: 242864. ISSN 2090-4436. PMC 3236406 Slobodan pristup. PMID 22191042. doi:10.5402/2011/242864. 
  15. ^ Biljan MM, Hemmings R, Brassard N (2005). "The Outcome of 150 Babies Following the Treatment With Letrozole or Letrozole and Gonadotropins". Fertility and Sterility. 84: S95.
  16. ^ Tulandi T, Martin J, Al-Fadhli R, et al. (June 2006). "Congenital malformations among 911 newborns conceived after infertility treatment with letrozole or clomiphene citrate". Fertility and Sterility. 85 (6): 1761–5.
  17. ^ Boostanfar R, Jain JK, Mishell DR, Paulson RJ (May 2001). "A prospective randomized trial comparing clomiphene citrate with tamoxifen citrate for ovulation induction". Fertil. Steril. 75 (5): 1024–1026.
  18. ^ Filicori M, Flamigni C, Dellai P, et al. (October 1994). "Treatment of anovulation with pulsatile gonadotropin-releasing hormone: prognostic factors and clinical results in 600 cycles". J. Clin. Endocrinol. Metab. 79 (4): 1215–1220.
  19. ^ Braat DD, Schoemaker R, Schoemaker J (February 1991). "Life table analysis of fecundity in intravenously gonadotropin-releasing hormone-treated patients with normogonadotropic and hypogonadotropic amenorrhea". Fertil. Steril. 55 (2): 266–71.
  20. ^ „Pergotime avregistreres 31.12.2016”. Statens legemiddelverk. 2016-09-09. Arhivirano iz originala 21. 09. 2022. g. Pristupljeno 07. 07. 2022. 
  21. ^ „Pergotime”. FASS. 
  22. ^ Sinha, Kounteya (18. 10. 2011). „Finally, expert panel bans fertility drug Letrozole”. The Times of India. Arhivirano iz originala 14. 8. 2013. g. Pristupljeno 14. 11. 2011. 
  23. ^ „House panel to govt: Punish those guilty of approving Letrozole - Times Of India”. 2013-11-12. Arhivirano iz originala 12. 11. 2013. g. Pristupljeno 2022-07-07. 
  24. ^ „Ovulation Induction | Fertility Treatment | Concept Fertility”. www.conceptfertility.co.uk (na jeziku: engleski). 2016-01-11. Pristupljeno 2022-07-07. 
  25. ^ Abman SH (2011). Fetal and neonatal physiology (4th izd.). Philadelphia: Elsevier/Saunders. str. 46—47.
  26. ^ „Mono‐ovulatory cycles: a key goal in profertility programmes”. academic.oup.com. Pristupljeno 2022-07-07. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Индукција_овулације&oldid=27442389”