Incident na Čukur česmi
Incident na Čukur česmi je događaj koji se odigrao 3/15. juna 1862. godine u Beogradu, na Čukur česmi i bio je uvod u veći sukob Srba i Turaka u Beogradu.
Događaj[uredi | uredi izvor]
U nedelju 3/15. juna, oko 4 sata popodne, na Čukur česmi se našlo nekoliko turskih vojnika, nizama, i nekoliko Srba sa testijama da natoče vode. Posvađali su se oko toga ko će prvi da natoči vodu. U toj svađi jedan srpski šegrt je slučajno razbio testiju jednom nizamu na šta se ovaj razljutio pa je udario dečaka u glavu i ubio ga. Dečak se zvao Sava Petković, i bio je šegrt bakalina Alekse Nikolića. Došlo je do sukoba, pa je ubrzo i srpska policija bila o tome obaveštena. Mihailo Barlovac, upravnik policije beogradske varoši, poslao je Simu Nešića, terdžumana, sa nekoliko žandarma na mesto događaja. Nizama su odveli u srpsku policiju.[1]
U prolasku jednom uskom ulicom između sedišta turske i srpske policije, nizam je pokušao da se otme i pobegne u tursku policiju. U tome su ga hteli sprečiti Sima Nešić i žandarm Đorđe Nišlija. Međutim, Turci nizami su zapucali sa prozora svoje policije pri čemu su na mestu ubili Simu i Đorđa, a nekoliko srpskih policajaca su ranili.
Od ovoga se uzrujala cela okolina i cela varoš. I kad je pala noć počele su da pucaju puške po celoj dužini šanca i oko kapija koje su Turci bili zatvorili. Naročito je bilo veliko puškaranje na Velikoj pijaci (sadašnji Univerzitetski park). Turska policija je zauzela busiju u svom sedištu, a srpska u Kapetan Mišinom zdanju koje se tada dovršavalo. Te noći Srbi sravne sa zemljom spoljašnje gradske kapije, sve osim Stambol kapije.[2]
Iz grada na Kalemegdanu Turci upute jednu jaku četu nizama kao pomoć turskoj policiji u varoši. Onda je predsednik srpske vlade, Ilija Garašanin, tražio da se ta četa vrati u grad. Komandant čete jedva je na to pristao, ali je tražio garancije. Ministar unutrašnjih dela, Nikola Hristić uputio je tada žandarmerijskog poručnika Ivka Prokića sa jednim vodom žandarma da nizame sprovede u grad. Međutim, blizu gradske kapije, Turci ospu plotun i ubiju poručnika Ivka i više žandarma. Bilo je i među Turcima ubijenih, među njima i njihov komandant. Glavni cilj je ipak bio postignut, Turci su vraćeni u grad i varoš je pošteđena pokolja.
Sutradan, 4. juna, posredovanjem predstavnika garantnih sila, sklopljena je neka vrsta primirja. U utorak 5. juna bio je svečani pogreb poginulih Sime Nešića — terdžumana i poručnika Ivka Prokića. Opelo je držao mitropolit beogradski Mihailo sa mnogo sveštenika, a u svečanosti je učestvovala vojska i žandarmerija. Kada je pratnja iz Saborne crkve stigla do sadašnje Kolarčeve zadužbine grunuli su sa grada topovi. Narod se razbežao, a sanduci sa mrtvacima ostali su na sred ulice. Ovo bombardovanje se nastavilo i trajalo od 9 sati ujutro do 4 sata popodne.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Simina ulica u Beogradu dobila je ime po Simi Nešiću.
Na mestu nekadašnje Čukur česme napravljen je spomenik 1931. godine. Vajarsko delo Simeona Roksandića "Bronzani dečak", jedna od najpoznatijih skulptura u Beogradu. U maju 2010. je ukradena i teško oštećena. Potpuno je obnovljena i 18. aprila 2011 je čeličnim ankerima veoma čvrsto vezana sa mermernim postamentom da bi se sprečila krađa. Svečano otvaranje je bilo dva dana kasnije, 20. aprila 2011.
Ivko Prokić je bio sahranjen na starom tašmajdanskom groblju, a 1921. Kosta N. Hristić je o tome zapisao: „Na Starome groblju ima jedan grob, već prilično zapušten, i na njemu skroman spomenik. Na spomeniku piše da u tome grobu počiva žandarmerijski poručnik Ivko Prokić, koji 3. juna 1862. god. „primi mučenički venac od Turaka, pošto je otečestvu verno poslužio 22 godine“.“
