Универзитетски парк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Универзитетски (Студентски) парк
Универзитетски парк након обнове 2012. године

Универзитетски парк се налази у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга.

Локација[уреди]

Парк се налази преко пута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. На овој локацији пронађени су значајни археолошки остаци, како предмети за свакодневну употребу, тако и скуплтуре, али и римске терме које датирају из II и III века. Налазиште је затрпано.

Површина[уреди]

Површина парка је 1ha 45a 90m². Граница парка се поклапа са оградом, постављеном око парка.

Име и историја[уреди]

Разгледница Београда, "Краљев трг и Берза", 1938. година

Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк, као и Академски парк. У току турске владавине овде је било турско гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је након 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио Велику пијацу за половину, а преостали део је претворио у парк. Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже, на место где је данас Основна школа "Михајло Петровић Алас", непосредно испод Музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом "Јованова пијаца". Нестала је изградњом поменуте школе. Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде. Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар Ђорђе Јовановић. Споменик Доситеју Обрадовићу је откривен 9. јуна 1914. на улазу у Калемегдански парк, а његов аутор је вајар Рудолф Валдец.

Током 2012. године урађена је реконструкција комплетног парка. Тротоари су, уз комплетан парковски мобилијар, замењени новим.

Геолошке карактеристике[уреди]

Терен је панонски глиновит - лапоровит, са лапоровитим седиментима. Има наслага леса и делувијалне песковите глине. Укупна дебљина седимената је до 10 m, дебљина леса је 3-5 m. Детектоване су подземне воде.

Дендрофлора[уреди]

Клупа Софора

Академски парк је, са становишта ботаничке вредности, значајан јер се унутар мале површине налази 21 врста дрвећа. До недавно је најстарија била јапанска софора (Sophora japonica). Након 120-годишњег живота, посечена је 2008. године, али је на њеном месту обликована клупа. Клупа, направљена од стабла посечене софоре, дело је вајара Богдан Вукосављевића. У парку су застуљени: софора (Sophora japonica L.) у 17 примерака, дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) у 15 примерака, гледичија (Gleditsia triacanthos L.) у 12 примерака, ацеролисни платан (Platanus acerifolia Wild.) у 5 примерака, неколико врста четинара, од којих је најзаступљенији атлатски кедар (Cedrus atlantica Man.) у 23 примерка, као и по један примерак гинка (Ginko biloba L.), горског јавора (Acer pseudoplatanus L.), те још неколико врста, претежно лишћара. Улога дендрофлоре је изузетно значајна, јер су њени утицаји вишеструку. Поред утицаја на микроклиму, дрвеће задржава радијацију, а утиче и на прочишћавање ваздуха од загађења. Четинари имају бактерицидно дејство.

Клима[уреди]

Температура у парку је увек за 2-3 °C нижа у току летњих месеци, а виша у току зимских, јер дрвеће задржава топлоту. Влажност ваздуха утиче на температуру, а регулише га вегетација парка. Средња температурна вредност је 11,5 °C.

Споменик природе[уреди]

Академски парк је категорисан као значајно природно добро, а режим заштите је III степена. Посебно заштићена врста на простору парка је стабло софоре.[1]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Споменик природе: Академски парк у Београду (Студија), аутори: Дејана Лукић и Добринка Јокић, Завод за заштиту природе Србије, Београд, 2005.

Спољашње везе[уреди]