Iracionalna dokazna sredstva

Iracionalna dokazna sredstva su takva dokazna sredstva koja su karakteristična za starije pravne sisteme.

Naziv iracionalna dokazna sredstva je novijeg datuma, od kad je evolucionizam uzeo primat nad kreacionizmom. Iracionalnost ovakvih sredstava se može pobijati ali ovde se navode samo činjenice a ne teorijska razmatranja.

Opšte

Iracionalna dokazna sredstva datiraju još od najranije faze ljudskog razvoja kad čovek nije živeo u državnom uređenju već u rodovsko - plemenskom. Prve zabrane i pravila ponašanja u stvari su bile religijske norme. U tom periodu čovek je sve pojave objašnjavao religijskim predstavama što je imalo za posledicu to da su se zakoni donosili uz božju pomoć, mnogo se pazilo da se volja bogova ne povredi, prinosile su im se žrtve kako bi ih udobrovoljili itd. Bogovi su se smatrali svemogućim pa se otuda i njima davala uloga u sudskom postupku.

Kao najkarakterističnija dokazna sredstva treba pomenuti zakletvu, sud hladne vode, sudski dvoboj, železo i kotao.

Zakletva je po svojoj važnosti imala visoko mesto u tadašnjem dokaznom sistemu. Iracionalnost zakletve se ogleda u tome što ona po svojoj prirodi nikad ne daje jedan novi materijalni element za ocenu onoga koji se kune. Čovek bi se smatrao nevinim čim bi položio zakletvu, uglavnom pred sveštenikom. Zakletva je čisto religijska pojava i odgovarala je tadašnjem čoveku koji je mnogo više bio vezan za religiju nego današnji. On je imao strahopoštovanje prema božanstvima i njegova je svest bila takva da nije smeo da se krivo kune, jer se plašio bogova. Ako bi optuženi bio krivac, on ne bi imao hrabrosti da se zakune i uglavnom bi priznavao krivično delo koje je učinio. Stoga, iako ova mera sa današnje tačke gledišta izgleda skroz neprihvatljivo, ona je tada imala smisla, bila je delotvorna. Kada je religioznost čoveka opala, polako se i gubila zakletva kao i ostala iracionalna dokazna sredstva. Zakletva se primenjivala u starom veku, srednjem veku, naročito kod Slovena i Germana, a kod nas Srba ona se institucionalno zadržala i do 19. veka.

Sud hladne vode predstavlja oblik božjeg suda a sastojao se u tome što se dalo vodi da odluči da li je neko kriv ili ne. Verovatno potiče od toga što su se u prvobitnim religijama reke smatrale kao svete, jer je od njih u najvišoj meri zavisio život ljudi, kao npr. Tigar, Eufrat, Nil, Dunav itd. Ovo dokazno sredstvo se takođe primenjivalo u starom veku, kod Germana i Slovena o čemu govori i Ruska pravda.

Sudski dvoboj, takođe predstavlja oblik božjeg suda, a njegov osnov predstavlja verovanje da će pravednija strana duže izdržati ili pobediti u dvoboju. Kao i sva druga iracionalna dokazna sredstva, sudski dvoboj je usko povezan sa religijskim uverenjima. U takvim društvenim i religijskim okolnostima, pravedan čovek bi pri verovanju da Bog štiti pravedne, dobijao jedno veliko nadahnuće i veliku unutrašnju snagu koja bi mu davala snage da dokaže da je nevin. Sudski dvoboj se najviše primenjivao u starom veku, ali se dugo zadržao kod Slovena i Germana. I Rimokatolička crkva i Pravoslavna crkva su se borile protiv sudskog dvoboja, međutim nisu u tome uspele, jer je bio rasprostranjen na Zapadu, dok je kod nas bio manje upotrebljivan.

Železo se kao dokazno sredstvo najviše primenjivalo kod Slovena i Germana. I danas se oblici železa primenjuju u nekim afričkim plemenima koja su na stupnju prvobitne zajednice. Sastojao se u tome što bi optuženo lice rukama hvatalo usijano gvožđe, pa bi se potom gledalo za koliko će vremena rana da mu zaraste i koliko se opekao.

Kotao ili sud vrele vode se sastojao u tome što bi optuženo lice uronilo ruke u kotao vrele vode, pa bi se potom gledalo da li se opekao i za koliko će rana da mu zaraste.

Do sada se božji sud uvek procenjivao kao iracionalno dokazno sredstvo koje se baziralo samo na praznoverici i na srednjovekovnom mraku. Ovakvo tvrđenje je prema profesoru Teodoru Taranovskom bilo u skladu sa racionalizmom 18. veka i nije vodilo računa o podacima pozitivne nauke. Naime, moderna pozitivna eksperimentalna nauka konstatuje da se u stanju ekstaze razvija i napreže jedna vrsta naročite psihičke sile koja deluje na sva tkiva, tako da u njima izaziva znatne promene a na kraju i jednu vrstu anestezije, što omogućava da tkiva izdrže nadražaj koji u normalnom stanju čovek ne podnosi. Verovanje da sam Bog interveniše u ogledu izazivalo je ekstazu i anesteziju usled čega se nevin čovek ne opeče ni vrelom vodom ni usijanim gvožđem. Takođe postojala je čitava kazuistička teorija o tome koji je stepen opekotine bio za osudu, a koji nije. Tek kada je vera popustila i prestala da izaziva ekstazu, propao je božji sud kao dokazno sredstvo.

Takođe i opšta nepismenost je dosta uticala da ovakva dokazna sredstva budu nužnost kod nas. Sa opismenjavanjem stanovništva, pismene isprave dobijaju prednost, pa su se u jednom prelaznom periodu iracionalna dokazna sredstva koristila tek kad se drugim nije moglo rešiti neko pitanje, da bi na kraju potpuno iščezla.

Na promenu prvobitnog iracionalnog dokaznog sistema dosta je uticala pojava hrišćanstva i njeno širenje na paganske narode. Izvorno hrišćanstvo je imalo krajnje negativan stav prema iracionalnim dokaznim sredstvima jer su ona poticala od paganskih religija. Crkva je nastojala da ih suzbije a kao jedan od takvih pokušaja predstavlja odluka na četvrtom Lateranskom saboru 1215. godine, kada je Papa Inoćentije Treći zabranio upotrebu božjeg suda. Međutim iako je hrišćanska crkva imala veliki uticaj, iracionalna dokazna sredstva su se toliko ustalila u narodnim običajima da se nikako nisu mogla iskoreniti6. Crkva je bila prinuđena prvo da ih toleriše, a zatim ih je i usvojila, tako da se zakletva često polagala pred sveštenikom i u manastirima, a božji sudovi su se vršili u crkvama.

Između katoličke i Srpske pravoslavne crkve postojala je mala razlika. Naime, Papa je imao mnogo veću vlast i uticaj od srpskih prvosveštenika pa je i uspešnije suzbijao božji sud. Srpska crkva, pošto je uvek bila potčinjena svetovnoj vlasti, imala je mnogo manji uticaj pa se i primena božjih sudova mnogo duže zadržala. Okolnost da smo 500 godina bili pod turskom vlašću i da smo izbegli recepciju rimskog prava dosta je uticala da se božji sudovi zadrže na našim prostorima. Oni su se tek izgubili kod nas stvaranje srpske države po oslobođenju od Turaka, znači mnogo kasnije nego kod drugih evropskih naroda.

Vidi još

• božji sud
• zakletva
• sud hladne vode
• sud vrele vode
• sudski dvoboj
• mazija
• jamčenje
• iracionalna dokazna sredstva u procesima protiv veštica

Literatura

• Mirjan Damaška:Rational and irrational proof revisited u časopisu Cardozo Journal of international and comparative law, 1997, vol.5, broj 1, pp. 25-39.
• Aleksa S. Jovanović: Dokazna sredstva u našem starom kaznenom zakonarstvu, Beograd 1898.
• Aleksa S. Jovanović: Prinosci za istoriju starog srpskog prava, Beograd 1900.
• Božidar Marković: O dokazima u krivičnom postupku, Beograd 1908
• Teodor Taranovski: Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, izdavač Lirika Beograd 2002